Proizvođači maline nezadovoljni otkupnom cenom

SURDULICA-LESKOVAC
Za malinu nekad se govorilo da je crveno zlato jer je srpskom seljaku donosila dobre prinosa i dobru zaradu. Svako ko bi uzgajao ovu voćku imao je puno posla ali zato i puno para od realizovane prodaje. Tako je bilo samo jedne godine kada je malina bila skuplja od nafte i mesa. Berba malina je počela, a proizvođači i država, po nekima, još nisu postigli dogovor oko otkupne cene. Po običaju već godinama nema zajedničkog dogovora oko njene cene. Proizvođači traže višu otkupnu cenu, hladnjačari nude nižu, a država pokušava u ovom slučaju da balansira. Na sastanku održanom 31.bmaja, na kom su učestvovali proizvođači i hladnjačari, kao i ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović, ponuđena je cena 250 dinara po kilogramu.


Poljoprivredno gazdinstvo Dejana Mirčeva iz Surdulice ima svoj malinjak koji je zasađen pre jedanaest godina i sada kada je berba maline u punom jeku muku muče kako da stignu do ostvare pravu otkupnu cenu koja bi bila na zadovoljavajućem nivou ili bar cenu u okviru proste reprodukcije.

  • Počela je berba malina a o nekoj dogovorenoj ceni sa Ministarstvom poljoprivrede od malinarima gotovo neisplativih 250 dinara samo se vidi i čuje iz medija. Od Leskovca naniže, nezvanična cena u otkupu je 200 dinara, pa mi malinari iz ovog dela juga Srbije se pitamo da li ta ,,dogovorena” cena maline važi za ,,gornji deo Srbije” i da li smo mi građani drugog reda kada je u pitanju poljoprivreda, a u ovom slučaju i otkupna cena naše maline.
    JUGpress: Da li cena maline koja se vama ovde nudi u iznosu od 200 dinara je neisplativa za vaše poljoprivrednike ?
    Dejan Mirčev: – Računice nema. Od 200 dinara polovina ide beračima, a od drugog dela proizvođač izdvaja polovinu za isplatu veštačkog đubriva, hemijska sredstva i za troškove obrade, i mi proizvođači se uklapamo na nekih 45 dinara po jednom kilogramu. U tom slučaju bolje je da ne posedujete svoj malinjak, jer tada ne bi ste morali da vodite računa o uzgoju maline i drugim ulaganjima koja tu postoje. U ovo nestabilno vreme najbolje je biti berač malina jer se tako može doći do dobre zarade. Ali kako je sve manje malina, to je manje i mogućnosti za zardu tih berača.
    JUGpress: Koja je perspektiva uzgajanja maline u opštini Surdulica ?
    Dejan Mirčev: – Vrlo loša i krajnje neizvesna. Najcrnje u svemu tome je da male hladnjače koje su i na udaru i u direktnom kontaktu sa proizvođačima nemaju svoju matematiku koja bi rezultirala pozitivnim ishodom za malinare i vlasnike samih hladnjača. Što se tiče Surdulice i okolnih sela, obrada ove kulture je zbog loše prošlogodišnje cene dosta manja, a prinos maline zbog loših vremenskih uslova takođe nije bio na potrebnoj visini. Ukoliko se bude nastavilo sa ovakvim odnosom kada je u pitanju otkupna cena maline u narednom periodu nažalost doći će do ozbiljnije stagnacije gajenja malina. Bila bi velika šteta da do toga dođe, jer predeli naše opštine Surdulica posebno su pogodni za uzgajanje maline, a tako daju i mogućnost i stanovništvu ovog kraja da dođu pristojne i dobre zarade od prodate maline – sa puno gorčine govori Dejan Mirčev kada je u pitanju ovogodišnja otkupna cena maline koja proizvođačima ostavlja veoma mali deo mogućnosti za pristojnom zaradom. (kraj)VS/LJS
Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare