A ko plaća štetu zbog kršenja radnog prava?

LESKOVAC-LEBANE

Pitanje iz naslova bi trebalo da bude jedno od suštinskih kada bi postojala institucija u društvu koja se zove ODGOVORNOST.

To, ko plaća štetu zbog protivzakonitih odluka koje su direkzno kršenje radnog prava je pitanje bez konkretne primene odgovora.

Postavlja se i kada su u pitanju masovne tužbe pred Osnovim sudom u Lebanu a odnose se na otkaze ugovora o radu, neisplaćenih putnih troškova, neisplaćenih plata i slično.

Odgovornost je na onome ko izgubi parnicu, on će svakako snositi troškove, kaže u razgovoru za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress advokat Nemanja Stanković. Nezgoda je jedino u tome što roškove plaća pravno lice koje je tuženo ali ne i onaj, direktor, koji je donosio takvu odluku koja je oštećenog ili oštećenu koštala i zdravlja zbog stresa koji izaziva.

A kada su u pitanju lokalne samouprave, javne ustanove i preduzeća te troškove, zapravo, plaćaju građani, pa i oni koji su oštećeni. I to je tako. Ne znamo da postoji zabeleženi slučaj da je protiv nekog načelnika, šefa ili direktora podneta tužba za nadokandu štete pravnom licu na čijem je čelu.

Evo šta, o ovim i drugim pitanjima iz oblasti radnog prava, kaže naš sagovornik.

JUGpress: Tema radnog prava se tiče mnogih građana , ali izgleda da mnogi od njih i ne znaju koja su im radna prava. Jedan od zanimljivih postupaka koji se vodi u sudu u Lebanu su tužbe za nadoknadu neipslaćenih  putnih troškova i mahom su tužili zaposleni u prosveti. Da li znate nešto više o tome?

NS: Postoje ti predmeti pred Osnovnim sudom u Lebanu. To je uglavnom za deo teritorije Medveđe i okoline. Postupci su u toku i dok je to tako ja ne bih o tome da pričam, mogu samo da vam prenesem šta zakon kaže o tome i koje su odredbe zakona vezane za taj problem.

Zakon jasno navodi da je poslodavac dužan da svom zaposlenom obezbedi iznos u visini mesečne karte za dolazak i odlazak sa rada u skladu sa opštim aktom i u skladu sa ugovorom, ali i u skladu sa zakonom. Ukoliko poslodavac jasno ne obezbedi prevoz od mesta stanovanja do mesta gde zaposleni izvršava svoje radne obaveze, to ne može ni u kom slučaju da se podvede pod obezbeđen prevoz od strane poslodavca.

Da li je u pitanju jedno ili više presedanja, da li se čeka drugi prevoz u teškim zimskim uslovima ili po velikim vrućinama leti, to svakako ne može da bude obezbeđen prevoz poslodavca od tačke A do tačke B. Postoje indicije da neki poslodavci na taj način pokušavaju da opravdaju svoj „organizovani“ prevoz, koji, zapravo, to nije. To su uglavnom linijski prevozi, a ne prevoz organizovan isključivo za zaposlene koji rade u nekoj firmi ili javnoj ustanovi.

JUGpress: Mi smo se tom temom bavili kada je bilo najavljeno da će Opštinsko veće u Medveđi usvojiti takvu odluku, pitali smo i sindikat prosvetnih radnika i tamo nam je rečeno da po njihovom Pojedinačnom kolektivnom ugovoru to ne može da bude rešenje, naročito ako se ima u obzir specifična situacija da u prosveti mnogi zaposleni rade u više škola i da fizički ne mogu da stignu osim ako ne putuju svojim prevozom do svog radnog mesta. .

NS: Na žalost, to je u poslednje vreme postala svakodnevnica da prosvetni radnici rade u više škola. Upravo je to i najveći problem, jer oni fizički ne mogu da prisustvuju. Dešavalo se da neko ima samo jedan čas u određenoj školi koja je od mesta stanovanja daleko i po 50-ak kilometara, a oni u tom slučaju moraju da čekaju taj jedan i jedini prevoz, koji je u stavri linijski prevoz, a ne obezbeđeni prevoz. To jeste veliki problem za zaposlene koji ne putuju samo od tačke A do tačke B, nego i do tačaka C i D…

JUGpress: Ove tužbe postanu masovne tužbe, jer više osoba tuži zbog kršenja radnog prava, jer je nadoknada prevoza definisana Zakonom o radu. Da li neko snosi odgovornost kada stigne pravosnažna presuda u korist radnika koji su tužili? Postoji li primer da je neko od nadležnih koji su doneli takvu protivzakonitu odluku snosio neke konsekvence, jer će morati da se plate sudski i advokatski troškovi, verovatno i kamata na neisplaćene iznose?

NS: U svakom slučaju, kao i u ostalim predmetima tu je jasna stvar, strana koja izgubi postupak snosi troškove parničnog postupka. Tu imamo prvostepeni postupak, posle koga stranka koja dobije presudu koja je po nju nepovoljna i smatra da ima osnova za žalbu, žali se, to ide na drugi stepeni i kada odluka bude konačna, onda strana koja izgubi parnicu snosi troškove. Dakle, odgovornost je na onome ko izgubi parnicu, on će svakako snositi troškove.

SLUČAJ LESKOVAČKOG MUZEJA: GRAD PLATIO VIŠE OD TRI MILIONA ZNOG TUŽBI RADNIKA PROTIV NEZAKONITIH ODLUKA DIREKTORKE

Leskovački Narodni muzej, čiji se rad uglavnom finansira iz budžeta, što znači od novca građana, u 2022. godini je isplatio oko tri miliona dinara na ime sudskih troškova i razlike u zaradama zaposlenih po pravosnažnim presudama a plaćeno je i privatnim advokatskim kancelarijama.

Sve ovo zbog hira tadašnje direktorke Narodnog muzeja Mire Ninošević da po svaku cenu menja sistematizaciju nekima od zaposlenih i tako im smanji platu.

Protiv Ninoševićke zbog ove nastale štete po budžet muzeja i grada Leskovca nije pokrenut nikakav postupak , iako zakon predviđa takvu mogućnost atadašnju direktorku, koja je postavljena na to mesto kao kadar ispred SNS-a , odlikovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

I to nije sve. Na sednici Skupštine grada, na kojoj se tada raspravljalo o ovome, gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, koji je i postavio direktorku na to mesto, rekao je da će Narodni muzej biti kažnjen zbog njenog nezakonitog postupanja zbog čega su plaćani sudski troškovi iz budžeta grada, tako što će im sredstva biti umanjena. (kraj) LJS/SA

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare