Progresivni Ladovčani

VLASOTINCE

Selo Ladovica u vlasotinačkoj opštini od centra varoši na reci Vlasini udaljeno je sedam kilometara. Do sela se stiže asfaltnim putem, ima i redovne autobuske linije gde su korisnici najvećim delom radnici ovdašnjih privatnih preduzeća, a u velikom broju i učenici. 
Meštani Ladovice su posebno vezani za svoje selo, ma gde živeli i radili. Za njih je Kosovica kultno istorijsko mesto, a fudbalski klub Progres nešto što se najviše voli. A tek praznični Sveti Ilija… Nekada je svakog 2.avgusta u godini velika seoska slava koju najviše slave gosti koji za čas nađu svoje rođake za koje ponekad nisu ni čuli, a kamo li ih videli. Ladovčani imaju i svoj Egzit, muzički trodnevni spektakl u letnje avgustovske dane.
Imaju i ono što nemaju. Imali su obećanja u proteklim godinama od svih dosadašnjih čelnika opštine za mnogo toga što treba da se uradi u selu. Ali od toga nemaju ništa. Jer obećanje je jednako ludom radovanje. 
Mnogo toga u Ladovici je urađeno uz pomoć lokalne samouprave, ali mnogo više nije urađeno, i ako je bilo čvrstih obećanja. A zna se kada i u kojim prilikama se to obeća, a takva obećanja po (ne)pisanom pravilu (ne)budu ispunjena. 

  • Ladovčani su dobri ljudi i oni  imaju probleme koji treba da se reše pod hitno. Očekujemo i nadamo se da nam opštinska vlast reši problem vezan za dom kulture za omladinu i mlade ljude kako bi ostali u selu. Zatim dečji zabavni park i da uredimo i nađemo određeni prostor za starije ljude. Ima još toga što mora da se uradi, – veli Slobodan Jović, jedan od najaktivnijih ljudi sela u svim poslovima u društvu predsednika mesne zajednice Jovice Jovića.

JUGpress: Šta to prioritetno treba da se uradi?

S. Jović: – Nama je veliki problem kanalizacija i to mora da se reši.Počeli smo da radimo, a evo već dve godine stojimo u mestu. Biće danas, biće sutra, a još uvek se ne radi. Mi smo prvi posle Boljara krenuli sa rešavanjem problema fekalne kanalizacije i uradili smo dva kraka u dužini od 1,5 kilometara, a ukupna dužina je sedam kilometara. Kišnu kanalizaciju možemo skoro sami da rešimo.

JUGpress: Kakva je situacija sa vodosnabdevanjem vaše mesne zajednice?

S.Jović: – U tom delu nemamo problema. Imamo za sada zdravu pijaću vodu, ali brine nas izgradnja mini hidrocentrala pojedinaca, što nam može doneti probleme u vodosnabdevanju i to za više hiljada korisnika, sve za profit pojedinaca koji i nije baš mali.

U SE I U SVOJE KLjUSE

JUGpress: Šta vas još muči?

S.Jović: – Ne tražimo ništa više, već ono osnovno što nam pripada, jer u poslednje dve godine rođeno je više beba nego u ranijim godinama. Naša mladost želi da ostane ovde, u svom selu, i mi ćemo sve učiniti da im stvorimo uslove dostojne potrebama običnog čoveka. A to je zdrava pijaća voda, kanalizaciona mreža, dobra putna infrakstruktura, kao i sportski tereni. Želimo da uredimo još i seosko groblje, seoski krst, atarski putevi su sređeni još pre dve godine. Mi sa malo para uradimo puno, za razliku od drugih mesnih zajednica. Bez obzira ko je na vlasti, za interes naših građana svi se zajednički borimo, nezavisno ko je kog opredeljenja. Takođe u planu je izgradnja crkve, koja će biti delom finansirana sredstvima građana i donacijom.

JUGpress: Pivski festival je značajna kulturna manifestacija?

S.Jović: – Da, baš tako. Ove godine po šesnaesti put je organizovan, a to nismo činili prošle godine zbog korona virusa. Ovaj muzički događaj prevazišao je sve granične barijere, i zato je svake godine sve više muzičkih grupa koje nastupaju, kao i brojnost gledalaca.  

MALO SELO SA TRI MUZIČKA BENDA

JUGpress: Da li u vašoj mesnoj zajednici ima lokalnih pank benda?

S.Jović: – Imamo tri muzičke pank grupe, i to „Cepeni ćunci”, zatim „Hidrogen” i „Middle finger”, i sve ove tri grupe znaju i umeju dobro da sviraju.

JUGpress: Čime se sve bave meštani vašeg sela?

S.Jović: – Nema zanimanja da ih negde nema. U prvom redu ima vrsnih građevinskih majstora, kao i kovača, opančara, krojača, mašinbravara, tekstilnih radnika… Ali za meštane koji ne idu van Ladovice, poljoprivreda je osnovna delatnost. Vinogradarski smo kraj, sada ima i sve više zasada voćnjaka, i mislim da je to budućnost našeg sela. Ali i država mora u tom delu da pomogne ozbiljnijim subvencijama, jer naš seljak nema novca za investiranje. 

JUGpress: Kakva je saradnja vaše mesne zajednice sa organima lokalne samouprave ?

S.Jović: – Saradnja je odlična. Kad imaju daju, a nekada i ne daju. Trenutno mislim da su zatajili. Mi smo jedna mesna zajednica koja puno radi, ima elana, sposobnosti i volje.

JUGpress : Šta posebno, odslikava, po vama današnje vreme?

S.Jović: – Ljudi su se promenili i ne funkcionišu kao ranije. Izgubila se toplina, odnos među ljudima je poremećen, brat udara na brata. Mnogo toga je poremećeno, i čini mi se, da je svet ranije bio potpuno drugojačiji. Mirniji i lepši. –
Misli i tako govori Slobodan Jović, prvi čovek Ladovice, po mnogo čemu.

Fudbalska ličnost Ladovice – Boško Đevđelija

Fudbalski klub Progres za sve Ladovčane je kao sveto pismo. Velika radost kada se pobeđuje, a još veća tuga kada protivnička ekipa bude bolja. Božidar Stanković Đevđelija porodično živi u neposrednoj blizini fudbalskog igrališta i u klubu je bio golman i funkcioner koji se mnogo ne libi da kaže nešto što drugi ne smeju. U sve se razume, u igru, taktiku, a posebno prepoznaje i alergičan je na pojedine fudbalske radnike iz saveza.

  • Iz lige smo ispali, jer su to želeli pojedinci iz saveza. A bili smo bolji od polovine klubova iz lige. Ali, džaba sve to, jer šut sa rogatim ne može, – bez dlake na jeziku kaže Boško Đevđelija. 

Sećanje na bombadovanje

Kada su NATO države u proleće 1999. godine izvršili invaziju na našu zemlju, strahotu tog doba i ratovanja osetili su i meštani Ladovice. Tog 28. maja 1999.godine, na početak sela, iz pravca Vlasotinca, sa neba je izbačen u naseljeni deo sela neprijateljski projektil, koji srećom nije odneo ljudske žrtve.     

Tekst i foto: Vlastimir Stamenković

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare