Profesionalni amaterizam

LESKOVAC

Piše: Darko Zloporubović

Leskovački kulturni centar od svog osnivanja neguje pozorišni amaterizam. Dramski program, kao značajan segment rada Leskovačkog kulturnog centra, beleži stalni napredak u radu. Cilj scenskog programa jeste edukovanje, afirmisanje i razvijanje osećaja za rad u grupi. Kroz radionice, škole glume, pripreme i izvođenje predstava članovi dramskog studija imaju priliku da se upoznaju sa osnovnim elementima pozorišne umetnosti. Dugogodišnji rad sa talentovanim amaterima doprineo je popularnosti dramskog programa i, iz godine u godinu, sve veći broj mladih se uključuje u njegov rad. Značajna je i saradnja sa profesionalnim glumcima i rediteljima, kako iz Leskovca, tako i iz drugih gradova Srbije, koja doprinosi kvalitetnijem radu naših polaznika. Decenijama unazad Leskovački kulturni centar neguje razvoj dramskog ili pozorišnog amaterizma. Smenjivale su generacije koje su radile, ostavljale trag i nizale uspehe, ali jedno je ostalo zajedničko, a to je volja i želja da svaka naredna generacija prihvati i nastavi put uspešnog rada. Kažu da kada se neko inficira pozorištem teško se leči, a retko ko i poželi da se izleči kada zakorači u svet iluzije, magije i čarolije stvarane na daskama koje život znače.

Večita je dilema – amaterizam da ili ne? Da, svakako! Amaterizam pruža priliku da oni koji ne mogu ili ne žele da se profesionalno bave pozorištem ispune sebe radeći na nekoj od predstava. Sa druge strane, neki su upravo baveći se amaterizmom zakoračili u profesionalni svet. Imajući to u vidu, s pravom možemo reći da amaterizam ima razultata. Najveći rezultat rada dramskog programa Leskovačkog kulturnog centra je veliki broj ostvarenih profesionalnih glumaca koji danas rade u profesionalnim pozorištima. Ono što amaterizam odvaja od profesionalnog (pored, naravno, visokoškolskog obrazovanja) jeste iskrena ljubav prema poslu. U amaterizmu nema glumaca, reditelja, scenografa, kostimografa… ima učenika, studenata, advokata, lekara, trgovaca, dizajnera, tekstilnih inženjera, profesora, učitelja i mnogih drugih koji svoje slobodno vreme potroše radeći predstave, uglavnom bez ikakve finansijske nadoknade.

Predstave Leskovačkog kulturnog centra, kao i sve u životu, imale su svoje uspehe, padove, duži ili kraći život, ali su opstale i opstaju i danas. Pre tačno četiri godine, na leto 2018, dotadašnji Dramski studio LKC-a preimenovan je u „DrAmateri” Leskovačkog kulturnog centra. Uz malo kreativnosti spojena je drama i amaterizam. Dramateri broje oko desetak stalnih članova, ali su uvek u potrazi za novim članovima s obzirom na to da se dosta radi i da je potreban što veći broj učesnika.

Proteklu 2021. godinu svakako možemo izdvojiti kao najuspešniju godinu dramskog programa LKC-a s obzirom na to da je u toj godini sa predstavom „Bliži nebu” po tekstu Željka Hubača, a u režiji Darka Zloporubovića, osvojen najveći broj nagrada. Predstava je kao sveukupni pobednik Festivala amaterskih pozorišta u Lebanu stekla pravo na učešće na republičkom Festivalu amaterskih pozorišta Srbije u Kuli, što se nije desilo za šezdeset i dve godine postojanja tog festivala. Pored toga, pre nekih dvanaest–trinaest godina, dečija predstava LKC-a takođe je ostvarila istorijski uspeh plasirajući se na Dečiji festival u Bečeju. Svih tih nagrada i uspeha ne bi bilo da prethodne ekipe nisu takođe nizale uspehe, osvajale nagrade i ostavile zadatak da se tako i nastavi. Upravo su sve to motivi i razlozi da svako ko se priključi ekipi daje maksimum.

Višedecenijski rad i razvoj dramskog amaterizma Leskovačkog kulturnog centra krunisan je Festivalom amaterske pozorišne režije – FAPOR koji će ove, 2022. godine, proslaviti deseti rođendan. Festival organizuje Leskovački kulturni centar u okviru dramskog porgrama, a uz finansijsku pomoć Grada Leskovca i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije po konkursu. Cilj projekta „Festival amaterske pozorišne režije” je predstavljanje pozorišnih amatera publici (reditelja, glumaca) i njihovo afirmisanje i međusobno kreativno nadmetanje u idejama. Ujedno, cilj je i razvijanje pravednog takmičarskog duha i nagrađivanje najboljih, kao i edukacija i unapređivanje znanja o pozorišnoj umetnosti uopšte, kroz razne vidove radionica, predavanja i razgovara. U prvom planu ovog festivala jesu reditelji (amateri) kao tvorci jedne celine (predstave) čiji se rad prvenstveno ocenjuje. Iz godine u godinu FAPOR zauzima značajno mesto na mapi amaterskih pozorišnih festivala u Srbiji, što pokazuje veliki broj predstava koje se prijavljuju svake godine. Glavna nagrada festivala nosi ime po Draganu Dimitrijeviću, doajenu Narodnog pozorišta u Leskovcu, čoveku koji je ceo svoj život posvetio radu sa amaterima. Pored predstava koje se rade i pored festivala FAPOR, u LKC-u se organizuju škola gluma, često i radionice sa različitim temama pozorišne umetnosti, a neretko i gostovanja profesionalnih predstava.

Postoji još nešto vredno pažnje i pomena, a to je leskovačka publika bez koje sve ovo gorenavedeno ne bi imalo smisla. Beskrajno hvala svima koji podržavaju rad DrAmatera jer veća nagrada od festivalske nagrade je uvek puna sala i iskreni aplauz. Sve ovo treba da ohrabri one koji požele da se oprobaju u glumi, režiji, kostimografiji, scenografiji, pozorišnoj muzici… da svrate do Leskovačkog kulturnog centra, čija su vrata uvek otvorena za nove saradnike, i postanu deo ekipe dramskog programa, deo ekipe DrAmatera.

Čekamo vas…

Prati
Obavesti me o
guest

1 Komentar
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
interes
interes
1 godina pre

Cime se zaslusuju ovakvi hvalospevi? Angazovanjem u komisije, za izabrane reditelje, direktore festivala s placenim dnevnicama, viskijem, kavijarom, prevozom sluzbenim kolima Leskovca, ugovaranjem sponzorstva snimanja filmova poput Zvonka Simun(e)ca, Darka Bajica, Laze Ristovkog. Ima li neko da je ista pisao a da se nije ogrebao o gradski budzet? Divno je sve sto se radi. Ali ne vidim redove zainteresovanog gledalista, slusaoca, uzivaoca te kulture. Nigde nikog. I dalje samo politiki adjutanti na celo tzv.brojaci glasova, isti oni po miting autobusima, tj.botovi na ovakvim portalima koji za politicki interes dolaze u sale gde stanuje kultura. Trud na sirenju kulture kao da ne postoji ako nije zaziveo, ako jos uvek po komandi, na silu ulaze posetioci samo da se zabelezi da su bili, da bi organizator dolaska profitirao. Ko dovede vise na sledecu izlozbu ce bude kandidat za poslanika, recimo.A to sto se snajke ne razumeju u kulturu, da ne konkretizujem Pikasa, to je manje vazno. Imamo ustanovu, proizvode kulture, lazno gledaliste i iskrene javne licnosti kulture iskreno zainteresovane za budzet gradjana Leskovca kad je finansiranje njihovih privatnih projekata u pitanju. Jedna rec sve opisuje. Interes, interes, interes. A kakve veze ima interes sa kulturom? Naprotiv. (Dapace.)