RAMOSARDA: JUGPRESS 30 NOVEMBAR, 2022
LESKOVAC-VRANJE-NIŠ
Profesionalna žurnalistija ćivena plo zoralipe sar bi phravena
o informacije taro javno značaj a najbuder daravenalen o manuša tari
stranka ko vlast, kola “crtinen olendje targeti ko čekat”, smatrini
buder taro 70 procentija taro okola so lelje aberi ki Anketa tari
Regionalno informativno agencija JUGpress.
JUGpress ko plo sajt nakhadja i anketa ko anav „Stavovi građana
vezani za bezbednost novinara“a kola inele ko targeti o pučiba
te dikhenpe avera stavija, odnosno, emocijam djandipe hem godjaver phanlo ki akaja tema.
Kad vaćera taro informisanje e manušen taro problemija koja legari
i novinarsko profesija, a koja najanglal odnosinipe ko bezbednost , 65,5%
kola lejle i anketa dindje lafi da i šukar informišime.
Ipak, 60% pučibnasere vaćerde da smatrinena da ano
domaćo javnost na vaćeripe but taro akala problemija.
Palo akaleste 63,5% pučibnasere dindje po stav da o novinarija
kola akaja buti ćerena profesionalno zbog pli buti nalazinenape
ko bare problemija kolencar avera manuša na arakhenape.
Kad e pučavnen pučljam te objasninen so i palo olengoro so denape godi
i razlog adalestar najbuder vaćerde koleja o manuša denape godi-plo stav
da e novinaren daravena o manuša tari stranka koja i ko vlast, kola olendje,
palo olengere lafija”crtinena targeti ko čekat”, da i isto adjahar problemi
o institucije kola olen zorarena, hem o organizovano kriminal i korupcija
ani država, koja sa radnini te cenzurišini o profesionalna nezavisna medije.
Kad pandaja lafi ko pučiba kova upre inele, pučljam e manušen” Da li smatrinena
da profesionalna novinarija ponekad žrtvujinena plo bezbednost sar bi ikalena
informacije taro javno značaj?”. Čak 70,8% pučavne ko akava pučibe dindje pozitivno odgovor.
Aver pučiba inele ko targeti te phravel percepcija manušengiri taro adava
da li amari domaćo javnost dikela pozitivno ili negativno raspoložime premalo novinarija.
Rezultatija taro akava pučiba inele najpaše ko jukhutnipe.43,8% pučavne
smatrini da ano amaro amalipe ko baripe o osećanja premalo novinarijam dok 56,3%
ikali o stav da premalo novinarija isi bi laćipnasoro stav ko javnost.
Interesantno bi ovela te uporedinipe zoralipe taro pozitivna hem negativna stavija premalo novinarija
ano odnos ko asavake stavija premalo nesave avera zanimanja.
Šaj te predpostavina da i razlog taro intezivna osećanja(da li negativna ili pozitivna)
premalo novinarija dikhiba da i on uvek ki izvesno mera kreatorija taro adava javnost,
ali istovremeno i osobe kola i ko dikhibe o javnost skoro ko jekhutnipe sar o političaria.
Logično bi ovela ko aver pučiba te dikhelpe savo i razlog
so postojini predhodno osećanja hem stavija. Ko pučibe
“Da li smatrinena da i plitičko klima ani država pozitivno ili negativno utičini
ki rig e novinarengiri ano amalipe? čak 75% pučavne vaćerde da utičini negativno.