BEOGRAD

Nezavisni mediji u Srbiji imaju probleme zbog svog profesionalnog rada, kao i sa raznim vrstama pritisaka iza kojih, na ovaj ili onaj način, stoji država, ocenili su večeras učesnici konferencije SEEMF:Lekcije naučene tokom pandemije, na panelu “Mediji i politika u Srbiji”, u organizaciji Medijske organizacije jugoistočne Evrope (SEEMO).

Predsednik državne komisije za ispitivanje ubistava novinara Veran Matić ukazao je da je pre demokratskih promena u Srbiji 2000. godine bilo više od 90 emitera udruženih u Asocijaciju nezavisnih elektronskih medija (ANEM), koji su se mogli nazvati profesionalnim, a danas je mali broj medija za koje se to može reći.

Taj balans je odavno izgubljen, imamo situaciju u kojoj gotovo da su profesionalni mediji postali oaze, mala ostrva, bore se za svoj opstanak na najrazličitije načine, a sa druge strane vode bitku za bezbednost svojih zaposlenih, ukazao je Matić.

Novinarka produkcije Insajder Jelena Zorić ocenila je da je najveći problem u medijima propaganda koja se preko njih vodi, ne samo u korist vlasti, nego i za opoziciju, jer u polarizovanom društvu i novinari i redakcije dozvoljavaju da budu polarizovani.

Za mene su i vlast i opozicija na neki način u potpuno identičnom rangu, naglasila je Zorić, koja je upozorila i na činjenicu da predstavnici vlasti i institucija biraju za koji medij da govore, iako su dužni da odgovaraju svima na dostavljene zahteve za informacijama, i to dodatno doprinosi podeli medija.

Glavni urednik mreže KRIK Stevan Dojčinović rekao je da je većina problema koje ta redakcija ima povezana sa politikom i vladajućom strankom, a da su novinari u Srbiji više nego u bilo kojoj drugoj državi Evrope pod nadzorom i mete bezbednosnih službi.

Pritisci države se vremenom pojačavaju, a ove godine je to preko tužbi. Tu su i stalni napadi tabloida. A iza svega toga stoji država, koja je neprijateljski nastrojena prema nezavisnim novinarima. Uvek je bilo medijske cenzure u Srbiji, ali sada država preti. Ranije se vlast trudila da ućutka priču, zaustavi da ne ide dalje, a sadašnja u istom trenutku ide na vas na razbne načine, objasnio je on.

Direktor i glavni urednik novinske agencije FoNet Zoran Sekulić je ocenio da je u Srbiji politika otela novinarstvo, i to dobrim delom zbog toga što je novinarstvo na to pristalo dobrovoljno – “jedan deo je otet zato što se predao bez borbe, a jedan deo zato što je bio prinuđen”.

Kako je istakao, u današnjem društvu u Srbiji činjenice ne zanimaju nikoga, jer se ljudi opredeljuju po emocijama i uverenjima, na osnovu pisanja medija.

Glavni problem je što politika ne vidi niti će u dogledno vreme videti čemu mediji služe. Na njih gledaju kao sredstvo za promociju sopstvenih uverenja i obračun sa političkim neistomišljenicima, napomenuo je Sekulić, koji je probleme medija sa politikom podelio u nekoliko oblasti.

Kao prvu naveo je priitiske i pretnje novinarima, koje idu od vrha vlasti pa do svih oblika javnog komuniciranja, uključujući i društvene mreže, zastrašivanje, pretnje, paljenje kuća.

Sekulić je dodao da je sledeći način “proizvodnja privida”, jer se svakodnevno kreiraju predstave javnosti da u njih poveruje, a u skladu sa interesima centara moći, ti prividi se menjaju i nekoliko puta dnevno.

Direktna posledica je da je javnost neinformisana i zbunjena, a to se često radi da se skrene pažnja sa ključnih tema, rekao je on, uz ocenu da takva vrsta kampanje ima za cilj da anestezira javnost.

Sekulić kao problem vidi i diskriminaciju novinara i medija, produkcija i tržišta, jer oni koji nisu pod kontrolom vlasti nemaju nikakve šanse za komunikaciju sa ljudima iz vrha vlasti, osim ponekad televizije N1, koja može da postavi pitanje, ali se to onda upotrebi da bi bili prozvani kao krivac.

Zamenik glavnog urednika informativnog programa Radiotelevizije Srbije Zoran Stanojević je ocenio da su mediji ogledalo društva, koje je podeljeno, i što je još gore, posvađano.

Mediji su tome doprineli, ali nisu to proizveli, konstatovao je Stanojević, koji smatra da je neophodan razgovor između medija koji ne stoje na istim političkim stranama, jer “ništa ne može da se promeni i nije dobro ako imamo monologe na dve strane”.

Njemu je replicirao Sekulić, koji je istakao da je nepotreban dijalog u medijima, nego treba samo videti da li se poštuje novinarski kodeks ili ne, i da li se izveštava profesionalno ili ne, pošto novinarstvo treba da bude profesionalno, jer “bez toga nemamo o čemu da pričamo”.

Sekulić je ukazao i na neophodnost da država ozbiljno shvati poziciju Saveta za štampu kao nezavisnog samoregulatornog i profesionalnog tela, koja je sada ugrožena, jer se u predlogu novog zakona o informisanju pokušava relativizovati njegova uloga, i omogući stvaranje više takvih saveta.

Specijalna savetnica ministarke kulture i informisanja Gordana Predić je konstatovala da svaka vlast ima želju da pokori medije, da utiče na njih.

Ona je napomenula da smo danas svedoci velikih količina informacija i dezinformacija u medijima, jer su oni danas “politički izvor moći, iz njih proizlazi shvatanje politike kod konzumenata”, a služe i za “spinovanje”.

Medijski sadržaj utiče na način na koji ljudi razmišljaju i formiraju političke stavove, budući da su na taj način najviše informisani o politici. Većina ljudi zna onoliko koliko mediji prenose, zaključila je Predić.

Generalni sekretar SEEMO Oliver Vujović je iskazao uverenje da stvari na medijskoj sceni Srbije mogu da se promene, da je moguće da se napravi spisak problema i da će predsednik države i premijerka naći vremena da ih prime, pošto zemlja u medijskoj sferi mora da se menja i to bi trebao da bude interes svakog političara.