NIŠ
Pravoslavna crkva, sahat kula i tri džamije neke su od zanimljivih građevina koje su svojevremeno postojale unutar i pored zidina Niške tvrđave, a o kojima mali broj Nišlija zna, kaže istoričar Vladimir Jovanović i dodaje da Tvrđava koja je simbol Grada Niša krije još mnogo tajni o kojima se priča. Tajne niške Tvrđave su posebno postale aktuelne sada, u godini kada se obeležava tri veka od njene izgradnje u ovom obliku u kome je sada Nišlije ali i posetioci Niša vide. Doduše, mnogo toga je unutar zidina promenjeno tokom vremena, a podatak da se tu oduvek nalazila tvrvđava počev od antičkog doba preko Vizantije do Turaka sve čini još dinamičnijim. Jovanović dodaje da je niška Tvrđava trenutno jedan od najzaštićenijih spomenika kulture u Srbiji , ali je i nedovoljno istražena.
„Ove godine Grad Niš slavi 300 godina od izgradnje Tvđave u ovom obliku kakva je sada pred nama, ali kada kažemo 300 godina mislimo na tursku tvrđavu. Na mestu gde se ona danas nalazi oduvek je bio Niš i tu su počeci našeg grada od pre 2000 godina sa dolaskom Kelta koji su napravili prvo utvrđenje, zatim Rimljana a onda i Vizantije i Slovena, srpske srednjovekovne države pa sve do Turaka. Tvrđava je uvek bila centar grada Niša na desnoj obali Nišave“, priča Jovanović.
Tokom svog postojanja Tvrđava je nekada bila vojni objekat, a nekada i samo grad.
„Ovakvo utvđenje napravio je Sultan Ahmet Treći od 1719. do 1723. godine a jedan od razloga je bio i taj šro je Turska država u tom trenutku bila u opasnosti od Austrijanaca. Sultan je u istoriji bio poznat kao kralj lala jer je obožavao ovaj cvet i u njegovo vreme je turski dvor bio prepun ovog cveća. On je dao naredbu da se ovde izgradi jedno jako utvrđenje“, priča Jovanović.
Od tada do danas unutrašnjost Tvrđave se menjala.
„Ono što znamo to je da je Tvrđava bila opasana rovom sa vodom na čijem se mestu sada nalazi ulica. Rov je čuvao Tvrđavu, a o tome svedoči i jedna od kapija, vodena. Bilo je mogućnosti da se iz Nišave preko rova uđe u Tvrđavu. Inače, Tvrđava ima pet kapija, Stambol, Beogradsku, vodenu, Vidin i Jagodinmalsku kapiju koje nisu očuvane u obliku koji su imale već su ruinirane pa bi bilo dobro da se u narenom periodu i one rekonstruišu. U tursko doba unutar Tvđave je bilo grad, bile su mahale u kojima je živelo uglavnom tursko stanovništvo. Posle oslobođenja od Turaka 1878.godine ona je postala vojni objekat sve do sredine pedesetih godina prošlog veka kada je vraćena narodu i tada i danas je veliki park“, kaže Jovanović.
Mnogo toga je u Tvđavi nestalo posle oslobođenja.
„Srušen je jedan čitav grad. Svi znamo da je postojala Sahat kula koja je krasila prostor ispred Bali- Begove džamije.Mnogi objekti su uništeni. Na nekim fotografijama se vidi i pravoslavna crkva gde se sada nalazi Letnja pozornica. Crkva je najverovatnije podignuta u vreme Кarađorđevića, posle Majskog prevrata. Po svoj prilici služila je za vojne potrebe, a porušena je u eksploziji dinamita koji je bio stacioniran u tvrđavi nekih 50-ih godina prošlog veka. Govori se da je vojnik koji je nešto hteo da potraži u skladištu, s obzirom da nije bilo struje, tu ušao sa bakljom, a moguće da je bila i neka diverzija. U eksploziji koja je odjeknula srušena je crkva i oštećen dobar deo južnog bedema blizu Stambol kapije“, kaže Jovanović i dodaje da mnogi danas misle da je Letnja pozornic neki amfitetar iz davnih vremena ali nije. Ona je nastala posle drugog svetskog rata.
Bedem prema Stambol kapiji je obnovljen i sada vidi gde su postavljeni novi kameni blokovi, ali nije bilo realno da se crkva ponovo izgradi, jer se radilo o periodu posle Drugog svetskog rata.
„Neko je došao na ideju da se velika rupa koja je ostala nakon eksplozije iskoristi za drugu namenu i pozvali su Grigorija Samojlova, jednog od najpoznatijih ruskih arhitekata i koji je predavao akustiku na beogradskom Univerzitetu. Procenio je da je mesto akustično i idealno za letnju pozornicu koja je tada naprvaljena“, objasnio je Jovanović.
Podsetio je da su se unutar zidina Tvrđave za vreme vladavine Turaka nalazile tri džamije kao i vodotoranj za gašenje požara. Mnogi smatraju, istraživanja nisu urađena, da ispod Tvđave postoje i laguni i da neki od njih vode i do samog Vinika.
„Koliko je to istina niko ne može da tvrdi. To su tajne Tvđave o kojima se samo govori. Jedna od tih priča je i da su Turci u vreme bitke na Čegru koristili podzemne tunele da bi vojska stigla do Čegra. Legenda kaže i da je Stevan Sinćelić tokom bitke u jednom trenutku rekao da Turci nadiru kao da iz zmelje izlaze. Zato postoji i priča da su oni kroz te tunele dolazili do Čegra ali je to samo priča“, kaže Jovanović.