Preminuo dr Petar Mitković, dekan Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu

NIŠ

Sinoć je od posledica izazvanih korona virusom preminuo prof. dr Petar Mitković, dekan Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu.

Profesor Mitković je rođen u Lebanu.

Oktobarska nagrada grada Leskovca-medalja, uručena mu je 2015. godine.

Prosle godine od korone je umro i njegov brat akademik Milorad Mitković.

Od profesora Mitkovića oprostila se i profesorka Olivera Nikolić.

Okupilo se, poslednjih par godina, negde gore iznad oblaka, fino društvo odabranih velikana. Božijom promisli, brzo i neočekivano, pridružio im se sinoć i naš dekan, prof. dr Petar Mitković, rekla je ona.

Prenela je i deo razgovora sa profesorom.

„Znaš, Olja, bio sam prvi na listi prilikom upisa na beogradski AF. Na svečanoj akademiji dodele indeksa, dva puta me je dekan prozivao, ali nisam ustao, nisam hteo ili nisam smeo. Posmatrao sam, dok sam tamo sedeo, one beogradske mangupe i dame pa me postalo sramota mog vunenog džempera.“

U pedeset godina, iza tog događaja, najbolji student AF-a izgradio je svoj put, uspešnu karijeru arhitekte i urbaniste, naučnog radnika, biran je za dekana čak četiri puta. Ali nikad nije zaboravio vuneni džemper. I umeo je kod svakog da prepozna i vunenu čarapu i blatnjavu cipelu i porodičnu muku, svaku muku i sramotu koja te boli i žulja. I umeo je da pruži ruku, i ogrne kaputom, i namigne, da znaš da nisi sam.

Živeo je hrabro, praktično i skromno u duhu one Sartrove: „Možda postoje i bolje vremena, ali je samo ovo naše.“ A u tom vremenu, kao sabrana Ćosićeva vremena u jednom… Borba do poslednjeg dana, borba do poslednjeg daha.

Da ga pamtimo i spominjemo, o dobru koje je činio da besedimo. Bogu da se molimo da i nas pošalje u ono fino društvo pravednika i velikana”, rekla je ona.

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare