LESKOVAC

U Službi za zdravstvenu zaštitu žena u toku prošle godine obavljeno je oko 9.500 papa nikoalu testova, rekla je danas načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu žena pri leskovačkom Domu zdravlja dr Ljilja Vučković.

Sedam lekara, specijalista ginekologije i akušerstva, predano radi i pruža sve usluge iz našeg domena rada. S obzirom da je ovo nedelja borbe protiv raka grlića materice, podsećam sve naše sugrađanke da je možda ovo pravo vreme da posete svoje ginekologe, rekla je dr Vučković.

„Vrlo često se dešava da se žene prvi put jave ginekologu kada bolest već uzme maha, i kada je lečenje teško i neizvesno. Nažalost, veliki broj žena, prema nekim podacima oko 500 godišnje, izgubi život od ove bolesti. Što se tiče faktora rizika koji su značajni za nastanak ove bolesti, treba spomenuti genitalne infekcije, pre svega humani papiloma virusom. U 90 do 95 posto slučajeva smatra se da bolest nastaje kao posledica preležane infekcije humani papiloma virusom. Samo redovni ginekološki pregledi, takozvani skrining pregledi, predstavljaju prevenicu za nastanak ove bolesti“, dodala je  Vučković.

Rak grlića materice najčešće se javlja kod mlađih žena, starosti između 35 i 50 godina.

 

Skrining pregled za rano otkrivanje raka grlića materice je papa nikolau test. Ove testove treba da obavljaju sve žene starosti od 20 do 65 godina.

 

 

Inače, u Evropi godišnje se registruje 60.000 žena obolelih od raka grlića materice, od kojih 30.000 umre. U Srbiji se u proseku svake godine registruju 1.244 novoobolele žene od raka grlića materice, dok 482 izgubi život od ove vrste raka.

 

Jubilarna, 10 Evropska nedelja prevencije raka grlića materice obeležava se od 24. do 30. januara, u cilju podizanja svesti žena o ovoj bolesti i načinima prevencije. Srbija i ove godine aktivno učestvuje u sprovođenju kapmanje „Brže od bolesti, budi brža“.

Ovogodišnja kapmanja traje tokom cele godine, sa ciljem da se kod žena podigne svet da odvoje jedan dan za svoje zdravlje, rekla je načelnica Centra za promociju zdravlja u Zavodu za javno zdravlje (ZZJZ) Leskovac prim. dr Vanja Iilić.

Statistika pokazuje da je rak grlića meterice još uvek vodeći uzrok obolevanja i umiranja. Po obolevanu od ove bolesti, Srbija se nalazi na petom mestu u Evropi, iza Rumunije, Litvanije i Bugarske, a na drugom mestu iza Rumunije po smrtnosti. Zbog toga se sprovode preventivni programi, organizovani skrininzi, u cilju smanjenja obolevanja i smrtnosti. Najbolji rezultati postignuti su u Finskoj, gde je stopa obolevanja četiri žene, a smrtnosti jedna žena na 100.000 stanovnika.

Obolevanje od raka grlića materice u Srbiji se nalazi na trećem mestu od ukupnog obolevanja od svih malignih bolesti, a smrtnost na petom mestu.

U Srbiji stopa obolevanja iznosi 20 žena na 100.000 stanovnika, dok je u Evropi nešto veća, 27,8 žena. Prema poslednjim podacima Nacionalnog registra za rad, Jablanički okrug je u 2013. godini bio na drugom mestu iza Borskog okruga, sa stopom obolevanja od 31,8 žena na 100.000 stanovnika. Stopa smrtnosti u Jablaničkom okruga bila je nešto manja u odnosu na Srbiju i Evropu, iznosila je 5,9 žena, u odnosu na 6,6 na nivou Srbije i 9,2 na nivou Evrope.

Prema istraživanjima „Zdravlje stanovnika Srbije“ 56,1 posto stanovnica Srbije posećuje zdravstvene ustanove i ide na preglede. Među njima je najveći procenat žena od 25 do 34 godine, skoro 70 posto, 67 posto žena je starosti do 44 godine, a od 65 do 69 godina 30 posto, što posebno zabrinjava, jer znači da se svaka treća žena javi na ginekološki pregled.

„Ovo je i godina kada se radi evaulacija organizovanog skrininga, koji se od 2013. godine sprovodio u 19 opština Srbije. U ovom periodu se 57,1 posto žena odazvalo pozivima ginekologa, dok je kod 6,1 posto njih dijagnostifikovan pozitivan nalaz i otkriveno je 112 karcinoma. U Jablaničkom okrugu se još ne provodi organizovani skrining jer se još uvek nisu stekle tehničke mogućnosti za to, rekla je Vanja Ilić i zaključila:

-Pozivamo sve žene sa teritorije Jablaničkog okruga da se u toku ove godine odazovu na ginekološki pregled, da odvoje dan za svoje zdravlje, sve sa ciljem da budu brže od bolesti. Nadamo se da ćemo u narednom periodu težiti smanjenju stope obolevanja, kao i smrtnosti od ove bolesti,

koja na početku ide bez simtoma, a nabitnije je otkiti promene kada simtomi nisu vidljivi.