LESKOVAC
U sali Skupštine grada Leskovca održana je promocija Studije zaštite ratnih memorijala Leskovca autora Ivane Cvetković, arhitekte, i Đorđa Stošića, istoričara. Oni su izneli podatak da je na čitavoj teritoriji Grada Leskovca prema dostupnoj dokumentaciji ukupno bilo postavljeno 267 spomen obeležja. U samom gradu Leskovcu je 85 ratnih memorijala, a u selima 182. Od tog broja spomen ploča ima 98, spomen bisti 36, spomenika 31, spomen česmi 20, spomen kompleksa 17 i dva spomen-doma, dok je 51 spomen obeležje uništeno, a 12 nisu locirana. Prema periodu koji obeležavaju, šest ratnih memorijala je posvećeno oslobođenju od Turaka, 24 je iz perioda Balkanskih i Prvog svetskog rata, 200 iz Drugog svetskog rata, 32 je u vezi sa ratovima 90-ih, dok se pod „ostalo“ vodi 15 ratnih memorijala.
Direktor Narodnog muzeja Nebojša Dimitrijević kaže da je ova studija obuhvatila svo spomeničko nasleđe Leskovca.
„Najstariji spomenik u Leskovcu iz 1897. godine, a spomeničko nasleđe intenzivnije kreće nakon Prvog svetskog rata. Ovo je prvi dokument posle 101 godine koji se bavi ovakvom vrstom nasleđa.“
Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović podseća da Leskovac kontinuirano brine o zaštiti, korišćenju i promovisanju kulturno istorijske baštine.
„Važan segment kulturno-istorijskog nasleđa čine i ratni memorijali koji stoje i svedoče o viševekovnoj slobodarskoj tradiciji našeg naroda, ali i izuzetnoj hrabrosti pojedinaca. Cena slobodarskih tradicija često je bila najskuplja – život, a sećanje na život i dela data za slobodu upravo čuvaju spomenici. Leskovac ima i istoriju dugu osam milenijuma, koja je protkana rušenjima i ratovima, ali i mirnim periodima obnove i uzdizanja naše zemlje. Na žalost, poslednja dva veka od obnove srpske države, periodi mira često su bili praćeni duhom razaranja, uništenja onoga što neprijatelj nije mogao da učini, a sve iz nekih ideoloških opredeljenja, ali i trenutnih interesa. Danas, na početku 21. veka neophodno je da se temeljno i dugoročno zasnuje strategija očuvanja spomeničkog nasleđa, a a pre svega bude oslobođena od politike, ali i vođena istinskim vrednostima, ali i istorijskim značajem svakog spomenika posebno. Ova studija okuplja na jednom mestu spomeničko nasleđe leskovačkog kraja sa svim kulturnim i arhitektonskim elementima potrebnim za održavanje i konzervaciju, ali i popravku pojedinih spomenika. Događaji i imena koji se nalaze na svakom od ovih spomenika su istorijska lekcija za hrabrost, požrtvovanje, trpljenje, žrtvu, za vaskrsenje srpskog naroda koji je prošao kroz burnu srpsku istoriju. Želimo da novih spomenika u budućnosti bude što manje, da u miru, kroz društveni i ekonomski razvoj sa pijetetom odajemo počast našoj burnoj, ali i slavnoj prošlosti.“
Direktor Zavoda za zaštitu spomenika u Nišu Dušan Andrejević kaže da je ovo završetak jednog višemesečnog rada na bitnom projektu.
„Ratni memorijali predstavljaju osnovu sećanja. Grad Leskovac i ova teritorija je proživela jednu burnu istoriju koja je zabeležena ovom studijom. Ona je jednostavno zbirka stradanja ovog naroda od oslobodilačkih ratova od Turaka, pa sve do nesrećne 1999. godine. Sve je na jednom mestu, veliki je istraživački poduhvat i predstavlja odlični primer saradnje lokalne samouprave, radnika kulture i pokazatelj šta sve možemo da uradimo zajedno.“
Đorđe Stošić, istoričar u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Nišu, komentarišući brojeve spomenika u pojedinim epohama, rekao je da ih je najviše iz Drugog svetskog rata.
„To i ne čudi jer je radnički pokret, koji je bukvalno ponikao u Leskovcu, ostavio velike korene na ovoj teritoriji. Sve je to veoma afirmativno za istorijske događaje i čuvanje kulturnog nasleđa.“ (kraj) IS/LJS