LESKOVAC
Visoka poslovna škola strukovnih studija organizovala je predavanje na temu neverbalne komunikacije. Predavač je Marko Burazor, istaknuti stručnjak u oblasti komunikacije, marketinga i prodaje, i autor knjiga „Naučite jezik kojim ceo svet govori“ i „Neverbalna komunikacija (razlike među kulturama)“.
„Neverbalnom komunikacijom mi komuniciramo 93%, dok svega 7% otpada na reči“ kaže Burazor i dodaje da jedan od razloga zbog čega on drži ovakva predavanja je i da bi ljudi prepoznali još više taj značaj.
„Pritisnuti nekim životnim stvarima gde jurimo za ispitima, za poslom, za problemima, mi ne stižemo da se bavimo nekim stvarima koje mogu da nam pomognu i sve to promene. Suština stvari je da pratimo kako nas neko gleda u oči, kako se rukuje sa nama, da li ima nervoznih gestova, pokreta rukom, kad ih ima, ukoliko smo postavili neko pitanje koje je izazavalo određenu reakciju… Mi sve to možemo da vidimo ukoliko se fokusiramo i obratimo pažnju.“
U svojoj prvoj knjizi Marko Burazor je kao moto stavio „drugi put je kasno za prvi utisak“. Ukoliko ne ostavimo prvi utisak, upropastili smo odnos sa nekim trajno, kaže on.
„Na žalost, to je tako, jer često se dešava da nismo raspoloženi, prehlađeni smo, ili nam, što se kaže, nije dan, a ostavili smo loš utisak. Zato ja kažem da je veoma bitno dići svest i fokusirati se da ostavimo prvi utisak, da razmišljamo o nekim stvarima, a da ne budemo veštački. To je veoma bitno, jer ako ste veštački to je kao da manipulišete ljudima i to može da traje samo kratko. Niko ne voli da neko manipuliše njime. Neverbalna komunikacija je dosta nesvesna i ona teško može da se kontroliše. Možemo da kontrolišemo ostavljanje prvog utiska, kako se ponašamo u nekim segmentima, ali se sve to vidi na telu. Zenice nam se rašire, pocrvenimo, slila se krv, diže nam se deo oko usne kada suzbijamo emocije… Neke stvari ne možemo da kontrolišemo. Moje je stanovište hajde da vidimo, da procenimo drugu stranu šta nam govori, da pročitamo i prilagodimo svoje ponašanje ukoliko vidimo da nekome nije dan, a šef nam je, nećemo tada tražiti povišicu, ali ukoliko mu se rodilo dete, što da ne.“