Poziv Savetu EU da preispita poziciju EMFA špijunskog softvera

BEOGRAD

Šezdeset dve medijske organizacije i grupe civilnog društva potpisale su zajedničko pismo Savetu EU

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) danas se pridružilo civilnom društvu i medijskim organizacijama u izražavanju zabrinutosti u vezi sa predlozima za slabljenje zaštite novinara od nadzora špijunskog softvera predviđenog nacrtom Evropskog zakona o slobodi medija (EMFA).

NUNS se pridružio ovim grupama u zajedničkom pozivu Savetu Evropske Unije da preispita svoj trenutni stav o EMFA, kako je navedeno u nedavnom kompromisnom tekstu. Umesto toga, Savet mora da preduzme korake da smisleno zaštiti novinare i njihova osnovna prava.

Pročitajte celo pismo u nastavku, koje je poslato 19. juna 2023.

Poštovani zamenici stalnih predstavnika,

Mi, dole potpisane 62 organizacije civilnog društva i medisjke organizacije, pišemo kako bismo izrazili zabrinutost u vezi sa zabrinjavajućim razvojem događaja u vezi sa nacrtom Uredbe o Evropskom zakonu o slobodi medija (EMFA), posebno odredbama člana 4 („Prava pružalaca medijskih usluga”). Najnoviji kompromisni tekst od 24. maja predstavlja ozbiljne rizike po osnovne demokratske principe i osnovna prava Evropske unije, posebno slobodu štampe, slobodu izražavanja i zaštitu novinara.

Konkretno, najnoviji kompromisni tekst: (a) zadržava i otežava predlog Komisije koji pravi izuzetak „nacionalne bezbednosti“ od opšte zabrane postavljanja špijunskog softvera protiv novinara; (b) povećava listu krivičnih dela koja dozvoljavaju nadzor nad novinarima i novinarskim izvorima; i (c) eliminiše pravne mere zaštite koje štite novinare od primene špijunskog softvera od strane država članica.

Kako bi se osiguralo da Uredba štiti novinare i njihova osnovna prava, Veće umesto toga mora:

(a) Eliminisati izuzetak za „nacionalnu bezbednost“

Sadašnji kompromisni tekst, umesto da štiti novinare i njihove izvore, legalizuje upotrebu špijunskog softvera protiv novinara. Konkretno, uključivanje novog stava 4. u kojem se navodi da „[ovaj] član ne dovodi u pitanje odgovornost država članica za očuvanje nacionalne bezbednosti“ pretvara zaštitu prvobitno predviđenu članom 4 u praznu školjku. Ovom novom odredbom, Savet ne samo da slabi zaštitne mere protiv primene špijunskog softvera, već i snažno podstiče njihovu upotrebu isključivo na osnovu diskrecionog prava država članica.

Mađarski novinar Sabolč Panji na adekvatan način opisuje stvarnu pretnju koju ova odredba predstavlja za novinarstvo:

„Tehnička forenzička analiza mog telefona pokazala je da je špijunski softver Pegasus radio na mom uređaju sedam meseci. Moj nadzor je onemogućio moje pravo da zaštitim svoje izvore informacija. Ja sam istraživački novinar koji se u velikoj meri oslanja na informacije uzbunjivača. U sve represivnijim političkim okruženjima, poput Mađarske, gde su mediji pod kontrolom i pritiskom vlade, uzbunjivači i curenja informacija su jedini način koji je preostao istraživačkim novinarima da otkriju istinu. Upravo zbog toga, pod izgovorom nejasnog i lažnog rezonovanja o nacionalnoj bezbednosti, nadzor se koristi protiv novinara u Mađarskoj. Ima ogroman efekat zebnje (chilling effect) i može da onemogući naš rad. Rukovodstvo EU u Briselu mora da shvati da svaki građanin EU, bilo da je novinar ili novinarski izvor, može postati predmet nelegitimnog nadzora ako se određene države članice uvek izvuku korišćenjem „nacionalne bezbednosti“ kao besplatne propusnice. To čini EMFA još važnijim u zaštiti prava novinara i slobode štampe.”

Uključivanje izuzetka „nacionalne bezbednosti“ bez zaštite osnovnih prava zanemaruje važnu sudsku praksu Suda pravde Evropske unije (CJEU). Sud je bio jasan da sama svrha zaštite nacionalne bezbednosti ne može učiniti pravo EU neprimenjivim i ne oslobađa države članice od njihovih obaveza da se pridržavaju vladavine prava.

(b) Ograničiti listu krivičnih dela koja dozvoljava represivne mere protiv novinara i novinarskih izvora i zabraniti korišćenje špijunskog softvera

Nacrt stava Saveta briše iscrpnu listu krivičnih dela koju je Komisija postavila u članu 2. stav 17. da bi je zamenila listom utvrđenom Okvirnom odlukom o evropskom nalogu za hapšenje, uslovljenu maksimalnom kaznom pritvora od najmanje tri godine i sa svim kažnjivim krivičnim delima maksimalnom kaznom zatvora od pet godina prema nacionalnom zakonu. Ovo ima za posledicu masovno proširenje liste zločina kojima se opravdava primena špijunskog softvera protiv novinara i novinarskih izvora, uključujući manje teška krivična dela kao što su „podmetanje požara” ili „piraterija proizvoda”. Ovo je duboko problematično iz perspektive osnovnih prava.

Da bi se poštovao princip proporcionalnosti, od vitalnog je značaja da se uključi odgovarajući prag koji isključuje delove nacionalnih krivičnih zakona koji ne opravdavaju intruzivne mere prema članu 4(2) tačka (b). Prema sudskoj praksi CJEU, samo teško krivično delo može opravdati ozbiljno mešanje u osnovna prava pojedinca. Kada je reč o novinarima i medijskim radnicima, prag mora biti viši zbog ključne uloge koju oni imaju kao čuvari javnosti u našim demokratijama. Kako je Evropski nadzornik za zaštitu podataka (EDPS) ocenio u svojim preliminarnim napomenama, nivo mešanja savremenog špijunskog softvera u pravo na privatnost je toliko ozbiljan da „u stvari lišava“ pojedinca ovog prava. Kada je pojedinac novinar ili izvor, sve je jasnije da čak ni svrha zaštite nacionalne bezbednosti ne može uspostaviti odgovarajuću ravnotežu kada je mešanje u pitanju. Ukratko, širok obim kataloga zločina iz tačke (c) člana 4(2) otvara vrata neprihvatljivom i nesrazmernom praćenju novinara i novinarskih izvora. Ako ne bude suštinski prepravljen, EMFA bi legalizovao utišavanje kritičnih glasova, pojačavajući zastrašujuće efekte na građanske prostore.

(c) Uključiti jake pravne garancije za zaštitu i poštovanje slobodnog i nezavisnog novinarskog rada

Trenutni predlog Saveta ne uključuje mere koje mogu da zaštite osnovna prava kako to zahtevaju Ugovor o Evropskoj uniji i Povelja o osnovnim pravima. EMFA bi stoga trebalo da sledi osnovne standarde ugrađene u jurisprudenciju CJEU i Evropskog suda za ljudska prava (ECtHR). Na primer, mora da sadrži delotvorno, obavezujuće i smisleno prethodno odobrenje nezavisnog sudskog organa. Štaviše, represivne mere prema članu 4 (a) i (b) moraju biti neophodne, srazmerne, procenjene od slučaja do slučaja i strogo ograničene na najteža krivična dela.

Svedočenje katalonskog novinara Enrika Borasa Abela, predsednika Grupe novinara Ramona Barnilsa i zamenika direktora lista ARA pokazuje koliko su pravne garancije ključne u kontekstu državnog nadzora:

„Lista ličnosti špijuniranih Pegazom i Kandiruom u takozvanom Katalangatu trenutno ima 65 imena koje je potvrdila nevladina organizacija Citizen Lab. Troje od njih su novinari. Sajber špijunaža protiv katalonskog pokreta za nezavisnost izbila je pre više od godinu dana i od tada je Španski nacionalni obaveštajni centar (CNI) prepoznao samo špijunažu 18 ljudi povezanih sa pokretom. Niko od njih nije novinar. CNI je imao sudsko ovlašćenje da to učini u okviru istrage o terorizmu organizacije [bazirane na internetu] pod nazivom Demokratski cunami, koja je pozvala na nekoliko demonstracija u Kataloniji. Istraga o ostalih 47 slučajeva počinjenih bez sudskog odobrenja ostaje bez odgovora nacionalnih vlasti. Za sada nema nikakve saradnje španske obaveštajne službe“. 

U svetlu gore navedenih tačaka, dole potpisano civilno društvo i medijske organizacije pozivaju Savet da preispita svoj trenutni stav i da izgradi čvrst stav protiv nadzora novinara. Skandal Pegaz u Mađarskoj, slučaj Predator u Grčkoj ili „Katalonska kapija“ jednostavno se ne tolerišu u demokratskim društvima. Uloga Saveta je da se pobrine da uključi najviše pravne garancije za zaštitu novinarstva. Stoga se iskreno nadamo da ćete, u svom odgovornom svojstvu, preduzeti hitne i značajne korake kako biste osigurali da zabrinutosti iznesene u ovom pismu budu adresirane na odgovarajući način.

Ostajemo vam na raspolaganju ako želite da dalje razgovarate o tome kako Savet može da obezbedi da njegov opšti pristup EMFA unapređuje osnovna prava, demokratiju i vladavinu prava – temelje na kojima se zasniva Evropska unija.

S poštovanjem,

  1. Access Info Europe
  2. Access Now
  3. ActiveWatch, Romania
  4. ApTI – Asociatia pentru Tehnologie si Internet, Romania
  5. Article 19
  6. Association of Professional Journalists, Albania
  7. Belarusian Assotiation of Journalists (BAJ), Belarus
  8. CFDT-Journalistes, France
  9. Citizen D / Državljan D, Slovenia
  10. Civil Liberties Union for Europe (Liberties)
  11. Civil Rights Defenders, Sweden
  12. Croatian Journalists Association
  13. Cultural Broadcasting Archive, Austria
  14. Culture and Mass-Media Federation FAIR-Media Sind and Romanian Trade Union ofJournalists, Romania
  15. Danish Union of Journalists, Denmark
  16. Digitalcourage, Germany
  17. Digital Citizenship (DCO)
  18. Dutch Association of Journalists (NVJ), The Netherlands
  19. Electronic Frontier Norway (EFN), Norway
  20. Estonian Association of Journalists, Estonia
  21. Eurocadres
  22. European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF)
  23. European Digital Rights (EDRi)
  24. European Federation of Journalists (EFJ)
  25. European Partnership for Democracy (EPD)
  26. Federazione Nazionale Stampa, Italy
  27. Finnish Union of Journalists, Finland
  28. Flemish Association of Journalists, Belgium
  29. Free Press Unlimited, the Netherlands
  30. Gazeta Wyborcza Foundation, Poland
  31. Global Forum for Media Development (GFMD)
  32. Gong, Croatia
  33. Group of Journalists Ramon Barnils, Spain
  34. Helsinki Foundation for Human Rights, Poland
  35. Human Rights Monitoring Institute, Lithuania
  36. Hungarian Press Union, Hungary
  37. IT-Pol, Denmark
  38. Independent Journalists’ Association of Serbia (NUNS), Serbia
  39. Independent Journalists Association of Vojvodina, Serbia
  40. International Press Institute
  41. Internews
  42. Journalists’ Union of Turkey (TGS), Turkey
  43. La Quadrature du Net, France
  44. Latvian Journalist Union, Latvia
  45. Ligue des droits humains (LDH), Belgium
  46. Lithuanian Union of Journalists (LZS), Lithuania
  47. Media Diversity Institute
  48. Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa (OBCT)
  49. Ossigeno.info, Italy
  50. Peace Institute, Slovenia
  51. Portuguese Union of Journalists (SINJOR), Portugal
  52. Reporters without Borders (RSF)
  53. Serbian Union of Journalists (SINOS), Serbia
  54. Society of Journalists, Warsaw, Poland
  55. South East Europe Media Organisation (SEEMO)
  56. Statewatch, UK
  57. Swedish Union of Journalists, Sweden
  58. Syndicat national des journalistes CGT (SNJ-CGT), France
  59. TUC Nezavisnost, Serbia
  60. Trade Union of Croatian Journalists, Croatia
  61. Trade Union of Media of Montenegro (TUMM), Montenegro
  62. Wikimedia Europe
Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare