Povratak države u medije: Država hoće da legalizuje to što je preko Telekoma postala vlasnik medija

BEOGRAD

Dve godine pošto je počeo rad na Nacrtu Zakona o javnom informisanju i medijima, kada su članovi Radne grupe pomislili da će na javnu raspravu ići onaj koji su podržala novinarska udruženja, iz ministarstva iznenada stiže predlog koji omogućava državi da ponovo bude osnivač medija i da legalizuje već postojeće vlasništvo Telekoma

Proces izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima počeo je još krajem juna 2021. godine, kada je tadašnje Ministarstvo kulture i informisanja donelo odluku o formiranju glomazne radne grupe od 35 članova za izradu radne verzije nacrta tog zakona.

Ona je trebalo da do 30. septembra prošle godine dostavi ministarstvu tekst radne verzije nacrta pomenutog zakona, nakon čega bi usledila javna rasprava. U septembru se pojavila prva verzija Nacrta izmena i dopuna ZJIM. Brojna medijska i novinarska udruženja upozorila su da nacrt nije u skladu sa Medijskom strategijom i Akcionom planom za njeno sprovođenje. Nakon toga sledi dugačka pauza.

Zaobilazni povratak države u medije

Novi pokušaj donošenja nacrta – koji je, prema Akcionom planu za sprovođenje Medijske strategije trebalo da bude završen krajem 2021. Godine – dogodio se nakon formiranja Ministarstva informisanja i telekomunikacija u novembru 2022. kada novi ministar osniva novu radnu grupu, koja je trebalo da nacrt završi do kraja godine.

Na kraju samog procesa izrade nacrta zakona, radna grupa iz kabineta Ministarstva informisanja i telekomunikacija dobija predlog da se u nacrt ubaci član, koji će zapravo, kako su objasnili pojedini članovi grupe, dozvoliti državi osnivanje medija.

Ponovo je proces odložen, a konačno završen krajem aprila ove godine. Na kraju samog procesa izrade nacrta zakona, radna grupa iz kabineta Ministarstva informisanja i telekomunikacija dobija predlog da se u nacrt ubaci član, koji će zapravo, kako su objasnili pojedini članovi grupe, dozvoliti državi osnivanje medija.

Marija Babić, pravnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), kaže za Cenzolovku da su ona i njene kolege naslućivali da tako nešto može da se desi, ali da ih je taj potez ipak iznenadio.

„To nije u skladu sa odlukom države da izađe iz vlasništva u medijima koja je predviđena i prethodnom i novom Medijskom strategijom”, kaže Babić koja u takvom predlogu vidi razlog za to što su poslednjih meseci odugovlačili rad Radne grupe. U većini slučajeva zbog predstavnika državnih institucija, Radna grupa nije imala kvorum za rad da bi se na sastanku na kojem se odlučivalo o ovom predlogu pojavili svi predstvanici državnih institucija, objašnjava Babić.

Važeći Zakon o javnom informisanju i medijima nedvosmisleno govori o tome da Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ne može neposredno ili posredno osnovati izdavače medija, kao ni ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u celini ili delu u državnoj svojini, odnosno koje se u celini ili delom finansira iz javnih prihoda.

Na kraju samog procesa izrade nacrta zakona, radna grupa iz kabineta Ministarstva informisanja i telekomunikacija dobija predlog da se u nacrt ubaci član, koji će zapravo, kako su objasnili pojedini članovi grupe, dozvoliti državi osnivanje medija.

Novim predlogom uslovi su, međutim, postavljeni kumulativno te, ukoliko neki od njih ne bude ispunjen – omogućiće državi da posredno bude izdavač medija.

Protiv ovog predloga su bili svi članovi Koalicije za slobodu medija, čiji su članovi NUNS i ANEM. Ostali članovi radne grupe, kao i predstavnici državnih organa, bili su za ovaj predlog. Tako je većinom glasova predlog usvojen i kao takav će ući u javnu raspravu.

Na taj način pokušava da se ozakoni nešto na šta medijski radnici ukazuju već duže vreme – da država krši zakone i strateška rešenja koja je sama usvojila, kaže Babić, koja procenjuje da ćemo kroz izmene ZJIM i Zakona o elektronskim medijima videti u kojoj meri će još država odstupiti od strategije koju je sama usvojila.

„Mi već imamo medije čiji su izdavači kompanije koja su u indirektnom vlasništvu države. Izdavač pojedinih medija (Euronews i Bloomberg) je ARENA CHANNELS GROUP doo, koja je u većinskom vlasništvu Telekoma. Smatramo da se ovim predlogom želi legalizovati ovakvo postupanje Telekoma Srbija”, objašnjava Marija Babić.

PRIZNAVANJE SAVETA ZA ŠTAMPU USLOV ZA UČESTVOVANJE NA KONKURISMA

Najveće izmene zakona se odnose na projektno sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja od interesa za javnost.

Predviđena je i veća transparentnost vlašništva i finasiranja medija kroz dodatne informacije koje će se naći u Registru medija, zatim uspostavljanje Registra produkcija pri APR-u kako bi se pratio novac koji produkcijama dolazi od strane države.

Priznavanje nadležnosti Saveta za štampu je postalo jedan od uslova za štampane i internet medije kako bi mogli da učestvuju na konkursima.

„Taj predlog će, nadamo se, doprineti profesionalizaciji medija ili će bar sprečiti da oni kojima je uređivačka politika zasnovana na kršenju profesionalnih standarda ne troše novac poreskih obveznika”, kaže Babić.

„Planirano je da se uspostavi Jedinstveni informacioni sistem za sprovođenje i praćenje sufinansiranja projekata u oblasti javnog informisanja, ali će se te odredbe primenjivati tek od 2025. godine, pa nismo sigurni kako će funkcionisati dok ona ne bude uspostavljena”, napominje Babić.

Marija Obrenović, predsednica Upravnog odbora PU Lokal pres, takođe misli da takva odredba daje prostor za različita tumačenja i da može na mala vrata ponovo da uvede državu u medije.

Sporni član nacrta novinar Nedim Sejdinović ocenjuje „kao tektonski poremećaj koji će obesmisliti sva druga dobra zakonska rešenja ukoliko opstanu”.

„Cilj izlaska države iz vlasništva je bio da se napravi ravnopravna tržišna utakmica i da se otkloni neposredan uticaj na uređivačku politiku javnih preduzeća koja su se bavila informisanjem. Tačno je da se tokom reforme desilo da su mediji iz državnih prešli u stranačke ruke, ali je finansiranje tih medija vlastima postao izvestan problem, pa su se morali kršiti zakoni ili izvoditi gimnastički postupci. Sada se vraćamo korak unazad, jer država želi da još čvršće kontroliše medijsku scenu, da ima još načina da plaća podobne urednike i novinare, te da ugrozi opstanak ovo nešto malo većih nezavisnih medija“, napominje Sejdinović.

Kako obesmisliti dobra zakonska rešenja?

Nacrtom je predviđeno i unapređenje radnih i profesionalnih prava novinara. Nova odredba se odnosi na pravo na isključenje s posla, što je novo u našem  pravnom sistemu.

Za Lokal pres, u Nacrtu zakona ima pozitivnih rešenja – obaveza da medijski konkursi budu raspisani do 31. januara, bodovanje biografija kandidata za članove komisija, kao i samih projektnih predloga, te obaveza priznavanja nadležnosti Saveta za štampu za štampane i onlajn medije koji konkurišu za novac građana, kao i uvođenje onlajn platforme za sprovođenje i praćenje konkursnog sufinansiranja.

Zbog predstavnika državnih institucija, Radna grupa često nije imala kvorum za rad, da bi se na sastanku na kojem se odlučivalo o predlogu da se omogući državi da posredno bude vlasnik medija – pojavili svi (Marija Babić, NUNS)

I prema mišljenju novinara Nedima Sejdinovića, najvažnije novine u zakonu se tiču procedura konkursnog sufinansiranja i jačanja uloge Saveta za štampu, ali i unapređenja položaja manjinskih medija i prepoznavanja važnosti medijske pismenosti.

Sejdinović, ipak, nije uveren da će sve pozitivne promene u zakonu biti i usvojene.

„Obično se kod nas medijski zakoni usvajaju ili menjaju tokom letnjeg perioda, kada je smanjena pažnja javnosti. Čini mi se da su sve pozitivne stvari u nacrtu zakona sklone promeni u narednim mesecima, odnosno da će vlast hteti da izmeni sve što joj se u ovom trenutku ne sviđa i što joj može doneti umanjenje mogućnosti da kontroliše i korumpira najveći deo medijske scene, pretvarajući je u karikaturalna propagandna sredstva severnokorejskog tipa”, ocenjuje Sejdinović.

„Ako zbog međunarodnih organizacija u zakonu opstanu i neka dobra rešenja koja ograničavaju moć vlasti u medijskoj sferi, ona jednostavno neće biti poštovana. Kao i do sada. Ne može se strategijama i promenama zakona naterati vlast da poštuje zakon”, kaže naš sagovornik.

Izvor: Cenzolovka

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare