VLASOTINCE

Mnogo je zanata poslednjih godina praktično nestalo, jer dobar deo mladih želi da dođe do lakšeg posla, a naročito sada kada ima i onih koji su do uhlebljenja došli, a da ništa ne rade. Najvažnije da su izabrali pravu stranu, odnosno vladajuću stranku i za njih nema problema. No, nažalost, po njih i tome ima kraja. I tek onda nastanu problemi za sve one koji su hteli do „leba i pogače, a da ne rade”.

Takvih problema nema u vlasotinačkoj porodici Ilić, gde se zanatski posao metalostrugara prenosi s generacije na generaciju. Otac Stanomir u poslu je bio 43 godine, a i sada kao penzioner je na poslu kada zatreba. A zatreba često i Nole je gotovo svakodnevno u radnji i za strugom. Sin Saša već preko dve decenije je u ovom poslu. Da se taj niz tradicije nastavi potrudio se i Veljko, sin Saše, odnosno unuk Nole koji je svakodnevno sa ocem i dedom u radionici. Od jeseni kao brucoš počeće da studira na Mašinskom fakultetu u Nišu.

• Radio sam, na početku, desetak godina u poznatoj društvenoj firmi „Miloš Dimanić“ iz Vlasotinca, gde sam mnogo toga naučio u poslu od vrsnih metalostrugara i bravara. U isto vreme posle radnog vremena počeo sam 1982. godine da radim privatno neke poslove. Tadašnja naša firma bila je veoma jaka, imalo se mnogo posla i dobro se zarađivalo. Radeći u „Milošu Dimaniću” u meni se javila želja da osnujem svoju privatnu firmu. Osmelio sam se da to i učinim i da 1990.godine osnujem metalostrugarsku radnju „Nole”. Naravno da nije bilo lako u početku, ali ja se nisam predavao nijednog trenutka i evo u ovom poslu sam i danas, posle pune tri decenije rada – kaže nam, Stanomir Ilić, osnivač metalostrugraske firme „Nole“.

JUGpress: Pošto ste preko četiri decenije u poslovima zanata metalostrugara, možete li nam reći kada je bilo bolje?

• Bolje u ovom poslu nikad nije bilo i nikad ga neće ni biti. Mušterija traži da mu se odradi posao, najčešće da to bude odmah, kvalitetno i po što nižoj ceni. Nekako mi se čini da je bilo nešto, ipak, lakše ranijih godina, a ovo sve što se, u poslednje vreme, dešava radi se pod nekim teretom i prisutnom nervozom. Ranijih godina imali smo puno posla sa društvenim firmama i sve se tada odvijalo u granicama obostrane korektnosti. Doduše, i danas ima posla, ali nema interesovanja mladih za zanimanje metalostrugara. I ne samo za ovo zanimanje, već je evidentan nedostatak kvalitetnih majstora za mnogo druga zanimanja.

JUGpress: Koja je osnovna delatnost vaše firme i odakle sve dobijate porudžbine za izradu potrebne opreme za vaše naručioce poslova?

• Tu je širok spektar raznih poslova, ali u prvom redu je obrada kamenorezačkih mašina, ciglarske opreme, kao i mnogi drugi poslovi iz metalskog kompleksa, kao što je izrada raznih vrsta dizalica zatim građevinske i transportne liftove. Radimo u Srbiji, kao i sa mnogima iz okruženja naše zemlje, sada trenutno imamo ugovorene poslove za pojedine firme iz Crne Gore i Makedonije.

JUGpress: Očigledno posla imate puno?

• Ma, rekao sam već da posla ima puno i može dobro da se zaradi ali nema ko da radi. Nema majstora, onih koji znaju i umeju da urade posao na pravi način. Zbog toga sam ja ovde vrlo često, kako bi sin mogao da u punoj meri obavi preuzete poslove za svoje klijente. Eto, u radionici je i unuk, ali on će od ove jeseni na Mašinski fakultet… Vidi se, dete interesuje posao, što me posebno raduje.

JUGpress: Sada radite bez opterećenja, jer ste penzioner. No, da vas pitamo, jeste li zadovoljni visinom penzije na koju ste stekli pravo posle više od četiri decenije radnog staža?

• Penzija je toliko dobra, da je za konopče. Posle 43 godine rada, upisanog u radnu knjižicu, meni država daje milostinju, a ne penziju, u iznosu nešto više od 25 hiljade dinara. Mislim da vam je sve jasno šta sam hteo da vam kažem na tu temu.

Pitamo Sašu, sadašnjeg vlasnika firme „Metalac – Nole”, da li je samo došlo u firmi do promene u nazivu imena i da li se ova firma i dalje odlikuje dobrom poslovnom politikom?

• Kao što vidite u nazivu „Metalac – Nole” ima ime mog oca, što znači da smo zadržali sve ono što je firmu krasilo u pozitivnom smislu rad i poslovnost koju je predhodnih godina vodio moj otac, što i nije bitno toliko, jer moja želja i mojih radnika je da firma ide uzlaznom linijom rada i poslovanja, pri tom poštujći sve pozitvne postulate ozbiljnog privatnog preuzetništva.

JUGpress: Da li ima problema u obezbeđivanju posla pošto je došlo, očigledno, da neke firme ne rade, zbog opasnosti koju nosi pandemija korone virusa?

• Ima, kako da nema. Evo već je pola godine kako sve nas muči problem pandemije. U pojedinim trenucima u nekim privrednim subjektima došlo je do prekida i smanjenja obima poslova. To se odrazilo na celokupnu privredu i imaće određenih problema u poslovanju pojedinih privrednih preduzeća. Mi smo radili onoliko koliko smo mogli i koliko je bilo zahteva pojedinih firmi. Sigurno bi bilo daleko bolje da nije bilo ovih problema. Ne vredi kukakti i žaliti se, već se mora raditi i kad nema pravog privrednog ambijenta u okruženju.

U DANE ODMORA FUDBAL, LOV, RIBOLOV….

Ume i zna Saša da se relaksira u vremenu kada nije za strugom i na radnom mestu u radionici.

• Volim sa drugarima da igram fudbal, uz to i član sam KMF „Rosulja” koji je u kupu Srbije ove godine napravio sjajne rezultate. To je ekipa vrsnih znalaca malog fudbala, a naročito smo jaki i, mislim, u tom delu i najbolji, kada se završi utakmica i bude razloga za slavlje. Idem redovno u lov i ribolov, da se oporavim i odmorim od stresnog posla u radionici.