Porečje: Čistili kanale da spreče poplavu, pogrešno skrenuli vodu

 

 

LESKOVAC

 

Kanal koji polazi od Šainovačkog potoka prema Presečini , Velikom Trnjanu, Rudaru, Leskovcu, Bobištu, do uliva u Južnu Moravu, prokopan je davne 1957. godine. Po priči starijih ljudi u Velikom Trnjanu, pored odvodnjavanja, trebalo je da se preko njega snabdeva vodom probni zasad pirinča, na oduzetoj, nacionalizovanoj zemlji u ovom selu. Međutim, proba nije uspela, pirinač je dao slab prinos, tako da se od toga odustalo. Kod Šainovačkog potoka, na početku ovog kanala, bila je izgrađena ustava kojom se puštala ili zatvarala voda za navodnjavanje pirinča i povrća.

Vremenom se kanal zapunio, a posle katastrofalne poplave 1975. godine, izazvane izlivanjem Šainovačkog potoka, ovaj kanal je 1977. ponovo prokopan. Tada je urađena i regulacija Šainovačkog potoka od izlaza iz sela do Veternice. Međutim, kanal je služio samo za odvodnjavanje, regulaciju podzemnih voda, a nije bio direktno povezan sa potokom.

Tokom vremena, ponovo je došlo do delimičnog zapunjavanja. Zbog toga, ali i zbog nekontrolisanog toka prelivne vode iz akumulacionog jezera kod Presečine, česta pojava su bila zimska i prolećna plavljenja zapadnog dela Velikog Trnjana.

Inače, ovo jezero bi moglo da se koristi i kao regulator poplavnih talasa, kontrolisanim zimskim pražnjenjem, i to se ove godine i radilo, po priči meštana z Presečine. Problem je ovde nastao kada je neko sabotirao ispuštanje vode iz jezera zatvaranjem ventila, onesposobljavanjem, ali je ipak rađeno na tome.

Da bi se to ispravilo, grad je finansirao ponovo prokopavanje ovog kanala pre par godina, ali je tada urađeno direktno povezivanje sa Šainovačkim potokom, kako tvrde, nestručnim radom radnika sa mašinom, namerno ili iz neznanja, bez renoviranja srušene ustave za regulisanje toka.

Prošle godine je neka služba, izgleda za vanredne situacije, predvidela problem i umesto ustave napravila bedem od vreća sa peskom, ali su vreće u kratkom roku volšebno nestale, tako da se otvorio put vodi. Posledica je izlivanje ovog kanala u pogon Porečja u Presečini, odakle se voda preliva preko asfaltnog puta u atar Velikog Trnjana i ponovo plavi domaćinstva do ulaznog puta u ovo selo, kao i nekoliko domaćinstava pored kanala u samom Velikom Trnjanu, ali i povišen nivo podzemnih voda u atarima Presečine, Velikog Trnjana i Rudara. Zbog toga su mnoge oranice, voćnjaci, livade, sada pod vodom.

Međutim, pojedini vlasnici parcela pored Šainovačkog potoka i kanala i vlasnici proizvodnih pogona su sebi dali za pravo da poravnaju bedeme i na taj način povećaju površinu svojih parcela, bez razmišljanja o vlasnicima drugih parcela koje su na taj način ugrozili. To je prekršaj koji niko nije sankcionisao, a posledice su štete koje trpi većina zbog gramzivosti pojedinaca. Tu je zakazala i pravna država, jer ima represivne mere za prekoračenje brzine od jednog kilometra, dok ovde ništa ne čini.

Dejan Cakić ,član Gradskog veća zadužen i za vanredne sitiacije, pominje u Novoj Našoj reči od 9.marta 2018. da će ovaj problem biti rešen. Pitanje je samo kad, i ko će seljacima nadoknaditi štetu drugu godinu za redom, naročito kad se za problem znalo ranije, ali se propustilo blagovremeno reagovanje. I koja firma je bila izvođač radova, koji nadzorni organ je primio radove. i da li neko odgovara zbog toga?

Po kom projektu je vršena sanacija ovog kanala, zašto nije na vreme urađena ustava ili  zatvoren ulaz u ovaj kanal?

Pošto opisana ustava postoji na ovom kanalu i između Velikog Trnjana i Rudara, čija uloga je skretanje vode u drugi kanal koji je povezan sa Veternicom, a koji je van funkcije, pitanje je zašto se nije radilo na tome posle prve poplave u Bobištu, kada je dolazio u obilazak i tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.

Veliki problem je što je ovaj kanal urastao, kao i deo šainovačkog potoka od izlaska iz sela do Veternice.

Rastinje usporava protok vode, pa je moguće izlivanje, ali i povišen nivo podzemnih voda. Problem je i otpadna plastika, koja se nagomilava i takođe usporava protok. A najveći problem je što niko ne vodi računa o tome.

 

Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović rekao je početkom novembra 2016. godine, prilikom obilaska mosta na Tulovskoj reci u selu Badince, da je grad Leskovac,  “poslednjih godina”  iz svog budžeta za zaštitu od poplava i za realizovane projekte na vodotokovima drugog reda, izdvojio oko 34 miliona dinara.

Cvetanović je tada između ostalih pomenuo i radove na delu korita „Rudarskog kanala“ u katastarskim opštinama Presečina i Šainovac, ukupne dužine 1000 metara. Deo tog procesa je bilo i čišćenje kanala kroz Veliko Trnjane, koje je stalo na izlazu iz sela. Zbog neočišćenog čitavog toka tog kanala dvorišta, livade i  njive su konstantno pod vodom kad god pada obilnija kiša ili se topi sneg.

A konferenciji za novinare u ataru sela Presečina sredinom avgusta 2015. godine prisustvovala je tadašnja odbornica iz tog sela Jasmina Ranđelović. Ona je, u međuvremenu avanzovala do pozicije zamenice gradonačelnika, a ljudi koji je predstavljala tada u Skupštini grada i dalje muku muče sa poplavama.

Ekipa Nove Naše reči

Prati
Obavesti me o
guest

1 Komentar
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Peci
Peci
6 godine pre

Nije valjda? Na drugom sajtu piše da su seljaci sami krivi za poplave. Šta je istina?