Porast broja izbeglica na Balkanu

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

BRISEL

Na izbegličkoj ruti preko Zapadnog Balkana, čuvari granica iz Evropske unije zabeležili su prošle godine više od 60.000 ilegalnih prelazaka, što je dvostruko više nego 2020. godine, kada je počela pandemija korona virusa, javlja Radio Slobodna Evropa (RSE).

“Trag za većinu otkrivenih ilegalnih prelazaka granice ide do ljudi koji su već neko vreme na Zapadnom Balkanu i koji su više puta pokušavali da stignu do željenih zemalja Evropske unije”, naveo je u godišnjem izveštaju Fronteks, Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu.

Fronteks je saopštio da je na nivou čitave Evropske unije broj ilegalnih prelazaka granice u 2021. bio oko 200.000, što je najviše od 2017. godine i prevazilazi razmere pre pandemije.

“To je povećanje od 36 odsto u poređenju sa 2019. i povećanje od 57 odsto u poređenju sa 2020. godinom, kada smo mogli da primetimo snažan uticaj kovid-19 restrikcija na migracije. Brojevi sugerišu da su na povećani migracioni pritisak uticali i drugi faktori, osim ukidanja kovid-19 restrikcija na granicama”, ocenjuju u Fronteksu.

Jedan od faktora, smatra Fronteks, jeste i priliv hiljada migranata na istočne granice EU preko Belorusije. Evropski zvaničnici smatraju da je to bila akcija koju su svesno organizovale vlasti u Minsku, kao deo hibridne operacije koja je za cilj imala napad na spoljne granice Unije.

Prema izveštaju Fronteksa, takozvana “balkanska ruta”, koja prolazi kroz Srbiju, doživela je najveću ekspanziju u Evropi i bila je druga po aktivnosti – iza srednjemediteranske na granicama Italije, gde je zabeležena trećina svih prelazaka u EU u 2021.

“Nije nužno da je dupliran broj ljudi koji prolaze kroz ‘balkansku rutu’, ali da je povećanje značajno – jeste”, rekao je za Radio Slobodna Evropa Radoš Đurović iz nevladinog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Na kopnenim granicama Turske sa Bugarskom i Grčkom veći je broj migranata i izbeglica nego ranije. Oni dalje putuju ka zapadnobalkanskim državama – od Severne Makedonije, preko Srbije i Bosne i Hercegovine, ka granicama EU – Hrvatskoj, Rumuniji, Mađarskoj.

Đurović je dodao da je “razlika između 2021. i 2020. godine možda i u efikasnosti Fronteksa da se detektuju prelaske”.

On je upozorio na nasilna vraćanja ljudi preko spoljnih granica EU, takozvane “pušbekove” (engl.pushback – guranje), o čemu su izvestile i međunarodne organizacije poput Saveta Evrope.

“Broj pušbekova meri se u stotinama ljudi, u zavisnosti od granice do granice. To znači da jedna osoba može više puta da pokušava da pređe granicu i da je svaki put detektovana u tom prelasku”, naveo je Đurović.

“Na severnim granicama Srbije i susednih članica EU – Rumunije, Mađarske i Hrvatske, ustalila se praksa “ilegalnog i najčešće nasilnog vraćanja izbeglica nazad u Srbiju”, kada pokušaju da uđu u te države, piše u izveštaju Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

“U prvoj polovini 2021. godine samo je od strane službenika Centra zabeleženo 527 pušbekova iz Mađarske, Hrvatske i Rumunije, dok se procenjuje da se u proseku najmanje oko 200 ljudi svakodnevno gura natrag u Srbiju”, navodi se.

U drugom izveštaju, sa južnih granica Srbije, Centar iznosi podatak da je u prvih šest meseci 2021. dokumentovano više od 400 ilegalnih guranja izbeglica. Ovog puta, kako se navodi, Srbija je preko zelene granice gurala izbeglice u Severnu Makedoniju.

“Nasilje, mahom fizičko ali i zastrašivanje i pretnje, postaju sve češći u svedočanstvima izbeglih koji su bili žrtve ilegalnog guranja preko granice Srbije natrag u Severnu Makedoniju. Ipak, još uvek, nasilje na jugu Srbije je znatno manje prisutno nego na granicama Srbije sa pojedinim članicama EU (Hrvatska, Mađarska, Rumunija)”, stoji u izveštaju Centra.

Na granici Srbije i Severne Makedonije podignuta je ograda kako bi se sprečili ulasci izbeglica i migranata. Žičanu ogradu Mađarska je podigla na granici sa Srbijom još 2015. godine.

Kako stoji u izveštaju Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, u proseku između 100 i 150 ljudi dnevno pokušava da uđe u Srbiju iz Severne Makedonije, uglavnom krećući se u grupama od 20-30 ljudi.

“Deo onih koji uspeju da uđu odlazi u prihvatni centar Preševo, a deo pokušava da nastavi do Beograda ili put nastavi dalje, direktno ka severu zemlje”, podatak je iz izveštaja. Dodaje se i procena da je na severu države, svakog dana oko 1.000 ljudi pokušavalo da pređe granicu sa Mađarskom, dok u Hrvatsku i Rumuniju pokušava da pređe manji broj.

Od premeštanja migranata u kampove do hapšenja krijumčara – policija Srbije je u 2021. godini intenzivirala akcije kako bi sprečila ilegalne prelaske granice, pokazuju saopštenja Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).

Prema oceni Radoša Đurovića, intenzivnu borbu protiv iregularnih migracija policija želi da pokaže u medijima.

“Od borbe protiv krijumčara do saradnje sa Evropskom unijom, susedima i Fronteksom koji je došao na srpsko-bugarsku granicu i pokušava da zaustavi migraciju iz Bugarske. To je sve deo strateškog odgovora EU da se ne ponovi situacija iz 2015, odnosno da Evropa u budućnosti bude spremna za sledeće prilive ljudi, da ih zaustavlja”, naveo je Đurović

U decembru je MUP izvestio i o velikoj akciji protiv krijumčara – uhapšeno je 16 osumnjičenih za krijumčarenje više od 100 migranata iz Avganistana, Pakistana i Bangladeša. Kako je saopšteno 21. decembra, oni su nakon višemesečne istrage uhapšeni u više gradova u Srbiji – Vršcu, Pančevu i Beorgradu.

Komesar Srbije za izbeglice i migrante Vladimir Cucić izjavio je krajem 2021. da je za samo mesec dana 17 izbeglica i migranata stradalo u pokušaju da preko Srbije stignu do zemalja Evropske unije.

Kroz prihvatne centre Srbije tokom 2021. godine prošlo je više od 68.000 migranata i izbeglica, podaci su državnog Komesarijata za izbeglice i migracije.

Broj izbeglica i migranata u kampovima u Srbiji tokom prošle godine je za oko pet hiljada veći nego 2020. godinu, ali i duplo veći u odnosu na 2019. godinu, pre pandemije korona virusa.

Trenutno u 13 aktivnih kampova u Srbiji boravi 4.350 migranata i izbeglica, podaci su Komesarijata od 13. januara 2022.

Najviše izbeglica i migranata u kampovima je iz Avganistana, njih 35 odsto, i Sirije – 22 odsto.

Ističe se da su svi migranati i izbeglice koji su prošli kroz centre, čiji je najveći donator Evropska unija, dobili smeštaj, hranu, odeću, medicinsku negu i human pristup zaposlenih u kampovima.

U Komesarijatu navode da su deca koja borave u centrima upisana u škole, da su migranti bili među prioritetnim grupama za vakcinaciju protiv kovid-19 i da je epidemijska situacija u centrima za sada stabilna.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare