KRAGUJEVAC

Uslove u kojima rade, novinarke opisuju kao teške. Osećaju se potplaćeno, a radni status
im je nesiguran, jer veliki broj njih radi na osnovu ugovora o delu ili privremenim i
povremenim poslovima. Pored nejednake zastupljenosti na rukovodećim položajima, kao
problem ističu i nemogućnost da održe balans između posla i privatnog života, a svedoče i
o diskriminaciji i seksualnom uznemiravanju.
Novinarke u lokalnim medijima još su u gorem položaju. Redakcije u kojima rade su male,
pa su vremenom postale prinuđene da obavljaju i poslove fotoreportera, administratora
sajta ili menadžera za društvene mreže i sve to za platu koja je po istraživanju CINS-a 41
odsto niža od republičkog proseka.
Ovo su samo neki od zaključaka dvodnevne konferencije “Za veću sigurnost novinarki u
lokalnim zajednicima” koju je organizovao Šumadijski centar za građanski aktivizam Res
Publika. Konferencija je bila prilika da se lokalne novinarke okupe, razmene iskustva, ali i
da se bolje upoznaju sa svojim radnim pravima u razgovoru sa Tamarom Filipović,
generalnom sekertarkom NUNS-a, Markom Miletićem, urednikom portala Mašina i
Violetom Glišić, novinarkom iz Kragujevca.
Na konferenciji je istaknuto da, iako je novinarstvo tradicionalno ženska profesija, pa čak
60 posto zaposlenih čine žene, one se nalaze na rukovodećim pozicijama samo u 20
odsto medija, uglavnom u online portalima. Mnoge zbog pritisaka kojima su izložene,
nemogućnosti napredovanja i loših primanja razmišljaju da napuste profesiju.
“Položaj novinarki je iz godine u godinu znatno lošiji i mi to stalno konstatujemo u našim
godišnjim izveštajima. Pritisci i napadi kojima su novinarke izložene su veoma različiti u
odnosu na one kojima su izložene njihove kolege. Tu pre svega mislim na rodni aspekt,
zlostavljanje, seksualno uznemiravanje, vređanje. Problem je što su se mnoge koleginice
na to navikle i pretnje i pritiske ne prijavljuju. Potrebno je dakle, osvestiti ih da to ne treba
da trpe i da svaki pritisak mogu da prijave”, istakla je Tamara Filipović iz NUNS-a.
Sa druge strane, lokalne novinarke kažu da su svesne svog položaja, ali objašnjavaju da
je pitanje radnih prava direktno povezano sa pitanjem održivosti medija u manjim lokalnim
sredinama, odnosno redakcijama u kojima je angažovano dvoje ili troje medijskih radnika.
One zbog toga rade i vikendom, jer bi u suprotnom dovele u pitanje funkcionisanje medija,
a svesne su i da bi svako povećanje zarada verovatno uticalo na to da bude otpušten
nekog od kolega. Zbog toga su, kako ističu, svesno žrtvovale svoje radna prava, zarad
profesionalnih prava i opstanka medija u kome rade.
Na probleme potplaćenosti, nepoštovanja radnog vremena i pritiske, kako od strane
vlasnika, tako i od vlasti, nadovezuje se i pitanje bezbednosti novinarki, koje su u lokalnim
sredinama ugroženije nego one koje su zaposlene u nacionalnim medijima. One su
izloženije pretnjama i pritiscima jer pišu o svojim komšijama u manjim sredinama u kojima
se svi znaju, a često se nađu i na meti lokalnih moćnika.

O tome kako mogu bolje da se zaštite, ali i koji mehanizmi im stoje na raspolaganju
ukoliko su dobile pretnje ili su napadnute, lokalne novinarke su u drugom panelu na
konferenciji razgovarale sa Ivanom Stevanović, direktorkom Slavko Ćuruvija fondacije,
Vericom Marinčić, urednicom portala In Medija iz Inđije, Radetom Đurićem, pravnikom
NUNS-a i Jovanom Gligorijević, osnivačicom grupe Novinarke protiv nasilja.
Na konferenciji je istaknuto da je praksa pokazala da, iako na prvi pogled deluje kao da su
novinarke ugroženije od svojih kolega, gotovo podjednak broj pretnji i pritisaka upućen je i
novinarima. Taj broj  drastično raste u situacijama kada eskalira nasilje u društvu, kao
tokom protesta koji su organizovani u Beogradu i Novom Sadu, posle rušenja nadstrešnice
na železničkoj stanici.
Novinarke su, ipak ugroženije, kažu stručnjaci, kada govorimo o krivičnom delu
proganjanja i verbalnim pretnjama koje im se upućuju najčešće preko društvenih mreža.
“Ono što prema našem iskustvu obeležava tu vrstu napada na novinarke jesu prozivke
upućene ne na profesionalni rad, već na lični izgled, na to da li je novinarka udata ili nije,
da li ima decu, na njenu garderobu, frizuru… To je, nažalost, posledica patrijarhalnog
društva i ozbiljne mizoginije, koja se gaji kako na institucionalnom, tako i na društvenom
nivou. Ono što je značajno, primetili smo i da se takvi napadi najčešće dešavaju
organizovano od strane određenih političkih subjekta u zemlji”, istakla je Ivana Stevanović
iz Slavko Ćuruvija fondacije.
Tužilaštvo na takve napade najčešće ne reaguje, čak ni na one pretnje koje su izrečene u
kondicionalu. Da bi oni procesuirali određenu pretnju potrebno je da bude direktno
upućena novinarki ili novinaru. Sa druge strane, naš Krivični zakon i Zakon o krivičnom
postupku imaju sve potrebne odredbe koje bi u jednoj državi, koja bi trebalo da bude
pravna, dovele do procesuiranja odgovornih. To bi ujedno imalo i efekat odvraćanja na sve
one koji bi ubuduće želeli da prete novinarkama i novinarima.
Na konferenciji je istaknuto i da loši uslovi rada nisu karakteristični samo za novinarstvo
već i za mnoge druge profesije i da poboljšanje radnih prava može da se ostvari jedino
unapređenjem tržišta rada. Kada uslovi u novinarstvu budu bolji za sve radnike, tada će
postati bolji i za novinarke.
Jedan od načina da se do toga dođe je i sindikalno organizovanje, koje zbog malog broja
novinara u lokalnim redakcija, pa i činjenice da kao novinari u njima često rade i vlasnici,
treba da bude na regionalnom nivou. Pored sindikata, koji se do sada nisu pokazali
preterano efikasni u sferi medija, i udruženja, koja ne mogu na sebe da preuzmu obavezu
sindikalnog organizovanja, neophodno je osmisliti treći mehanizam, koji bi mogao da
poveže i efikasnije zaštiti novinare. Sa druge strane, i na novinarima je da se bolje
informišu o svojim pravima, da traže zaštitu i ne odustaju od borbe.
Dvodnevna konferencija “Za veću sigurnost novinarki u lokalnim zajednicima”
sufinansirana je iz Budžeta Republike Srbije- Ministarstva informisanja i telekomunkacija.