LESKOVAC

Većina voćnih vrsta su u fazi mirovanja vegetacije, kada se preporučuje primena jedne od najvažnijih pomotehničkih mera, a to je zrela ili zimska rezidba. Ova mera je veoma važna za regulisanje prinosa voća u narednoj vegetaciji.
U zasadima jabučastog voća, upravo sada u toku je intenzivna rezidba dok je preporuka proizvođačima koštičavog voća da rezidbu sprovedu kasnije, zbog toga što kod ovih voćnih vrsta može doći do problema sa izmrzavanjem. Tokom rezidbe potrebno je obaviti i sve preventivne fitosanitarne mere koje su važne u kontroli štetnih organizama.
Pre početka rezidbe kao i tokom same rezidbe obavezna je dezinfekcija alata i pribora koji se koristi. Dezinfekcija pribora i alata se vrši potapanjem u rastvor varikine ili 96% alkohola ili 5% rastvora bakarnih preparata, posebno alat i pribor kod rezača koji su prethodno obavljali rezidbu u drugom voćnjaku.Tokom rezidbe treba obratiti pažnju na prisustvo zaostalih plodova iz prethodne godine. Preporučuje se uklanjenje tih mumificiranih plodova koji su mesta prezimljavanja različitih patogena (Monilinia spp.). Takođe, prilikom rezidbe treba da se uklone svi sasušeni biljni delovi pa ako je potrebno i da se uklone čitava stabla, ukoliko su simptomi prisutni na deblu, zbog toga što oni u predstojećoj vegetaciji predstavljaju izvor infektivnog materijala za dalje širenje i razvoj štetnih organizama. Sve sasušene biljne delove koji su tokom vegetacije zaraženi nekim od fitopatogenih bakterija (Erwinia amylovora, Pseudomonas syringe pv.syringe) ili gljiva (Nectria galigena) potrebno je ukloniti, a orezane delove zaraženih biljaka kao i zaražena stabla treba izneti iz voćnih zasada i zapaliti. U voćnjacima u kojima je registrovano prisustvo simptoma čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inequalis), čađave krastavosti kruške (Venturia pirina), plamenjače šljive (Polystigma rubrum), i drugih štetnih organizama koji prezimljavaju u opalom lišću, preporuka je da se izvrši tretman opalog lišća sa 5% rastvorom uree, u cilju razgradnje lisne mase i smanjenja infektivnog potencijala navedenih patogena.
Zasadi kruške sorte Viljamovka najzastupnjenije u našem području, nalaze se u fazi mirovanja, ali su prethodile vremenske prilike sa povišenom temperaturom, što će dovesti do inteziviranja aktivnosti imaga i polaganja jaja obične kruškine buve (Cacopsylla pyri). U svim zasadima gde se utvrdi prisustvo odraslih jedinki, u cilju smanjenja njihove brojnosti i sprečavanja daljeg polaganja jaja, preporučuje se sprovođenje hemijskih mera zaštite kombinacijom preparata aktivne materije cipermetrin u koncentraciji od 0,03% sa mineralnim uljem u koncentraciji 3-4%. Tretiranje treba sprovesti u najtoplijem delu dana, jer je tada aktivnost štetočine najveća.
Visoke dnevne temperature za ovo doba godine ubrzaće kretanje vegetacije, prvenstveno kod ranog sortimenta zasada breskve i nektarine. U osetljivoj fazi bubrenja i otvaranja lisnih pupoljaka, u vlažnim uslovima, može doći do ostvarenja infekcije prouzrokovačem kovrdžavosti lista breskve i nektarine (Taphrina deformans). Kod sorti gde se vizuelnim pregledom utvrdi faza početak bubrenja lisnih pupoljaka, preporučuje se fungicidni tretman nekim od preparata na bazi bakra: Bakarni oksihlorid 50 (bakar -hidroksid) u koncentraciji od 0,75% ili Everest (bakar-hidroksid) u koncentraciji 0,6-0,8% ili Funguran OH (bakar-hidroksid) u koncentraciji 0,2-0,3% ili Kocide 2000 (bakar-hidroksid) u koncentraciji 0,25-0,35%. Preporučuje se sprovođenje takozvanog plavog kupanja, koje podrazumeva korišćenje veće količine vode po jedinici površine. Takođe, tretman treba sprovesti u najtoplijem delu dana po mirnom vremenu bez vetra na temperaturi iznad 5°C. Ukoliko se kod pojedinih ranih sorti utvrdi pisustvo zelene tačke preporučuje se primena drugih registrovanih fungicida: Syllit 400 SC (dodin) koncetracije 0,15-0,25%, Agrociram (ciram) 0,25-0,35%, Diziram 76 WG (ciram) 0,3%, Delan 700 WG, Galileo, Fiesta (ditianon) 0,075%.
Istovremeno, tokom vizuelnog pregleda voćnjaka mogu se uočiti aktivne rupe od glodara. Proizvođačima se i zbog toga preporučuje obilazak parcela i ukoliko se registruje preko deset aktivnih rupa po hektaru preporučuje se suzbijanje glodara primenom rodenticida. U tu svrhu mogu se koristiti gotovi mamci nakon čijeg postavljanja treba zatrpati rupe kako ne bi došlo do trovanja divljači.
Mirjana Petrović, mast.inž.polj.