Poljoprivreda: Šta je šljivin smotavac ?

LESKOVAC
Povoljni prirodni uslovi opredeljuju veliki broj proizvođača na našem području da se bave proizvodnjom šljive na ekstezivan način. Šljivin smotavac (Grapholita funebrana) je pored jabukinog i breskvinog smotavca najznačajnija štetočina u voćarstvu, javlja se svake godine i pričinjava velike štete.
Šljivin smotavac je mali, tamnoobojeni leptir, telo leptira je dužine 6 do 9 mm, u rasponu krila do 15 mm. Prednja krila su mrkosiva, sa redovima žućkasto belih dlačica na rubu krila, a u vršnom uglu je pepeljasto siva mrlja u čijoj se unutrašnjosti zapažaju četiri crne tačke. Zadnja krila su svetlija, ujednačeno sivomrke boje. Larva u punom razvoju je dugačka 10-12 mm, žive ružičaste boje sa mrkom glavom.
U našoj zemlji predstavlja jednu od glavnijih štetočina šljive, s tim što se nekada smatralo da napada uglavnon požegaču, međutim sa proširenjem sortimenta i uvođenjem kvalitetnih sorata, koje dozrevaju u avgustu i septembru, pokazalo se da napada i ove sorte šljive. Sa globalnim promenama razvija se u tri generacije. Prezimljava u stadijumu larve u kokonu opredenom ispod kore šljive. Pretvara se u lutku rano u proleće, krajem marta, a leptiri izleću u aprilu i maju i početkom juna.
Leptiri prve generacije polažu jaja 3-4 nedelje posle precvetavanja šljive, kada plodovi dostignu veličinu koštice trešnje. Ženka položi 40-50 jaja u proseku. Larva se izleže posle 9-15 dana, ubušuje se u plod i uvlači se u njegovu unutrašnjost. Po završenom razvoju napušta plod, a zatim odlazi u pukotine kore pri osnovi stabla ili u biljne ostatke na površini zemlje radi preobražaja. Od početka jula počinje let druge generacije, koji traje 4-6 nedelja.
Štete pričinjavaju gusenice ubušivanjem u unutrašnjost ploda i ishranom sa mesom oko koštice.Napadnuti plodovi ranije dobijaju boju zrelih sa ljubičastim prelivom, prepoznaju se po smolotočini koja curi iz njih, po tamnim hodnicimau kojima se nalazi gusenični izmet. Otpadanje plodova napadnutih larvama prve generacije poklapa se sa junskim pročišćavanjem plodova, koje predstavlja fiziološku pojavu, pa štete mogu da prođu neopaženo. Najveće štete izazivaju larve (gusenice) druge generacije.
Za uspešno suzbijanje ove štetočine potrebno je praćenje biološkog razvoja i i prognoza pojave šljivinog smotavca. Prognoza napada šljivinog smotavca moguća je feromonskim klopkama i vizuelnim metodama utvrđivanjem prisustva i brojnosti. Feromonske klopke (seksualni mamci) omogućuju efikasnu kontrolu leta mužjaka, daju sliku intenziteta napada i omogućava izbor pravog vremena za tretiranje insekticidima. Na osnovu preporuka i saveta portala Prognozno izveštajne službe Srbije, a u cilju zaštite plodova šljive od ubušivanja larvi šljivinog smotavca, preporučuje se primena registrovanog insekticida aktivne materije lambda-cihalotrin. Prilikom hemijske zaštite obavezno je voditi računa o karenci primenjenih preparata.
Mirjana Petrović, mast.inž.polj.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare