LESKOVAC
Žilogriz (Capnodis tenebrionis) je izuzetno opasna štetočina koja pričinjava štete na svim koštičavim voćnim vrstama (višnji, trešnji, šljivi, kajsiji, breskvi). Na području Jablaničkog okruga njegovo prisustvo je dominantno u zasadima višanja. Susreće se i u višegodišnjim proizvodnim zasadima, i u mladim zasadima.
Štetočina prezimi u stadijumu imaga (odrasle jedinke) ili larve. U proleće se najpre nastanjuje na korovskim biljkama, da bi sa listanjem koštičavog voća prešao u voćnjake. Odrasla jedinka je tvrdokrilac, dužine tela 2-3 cm. Telo je crne boje, bez sjaja, sa beličasatom prevlakom na delu iza glave. Hrane se korom, uglavnom tankih grančica, peteljkama listova, ređe listom. Njihova ishrana nije intezivna, mada traje 3 meseca. Kao posledica izgrizanja i presecanja peteljki, listovi opadaju. Imaga se mogu uočiti u krošnji na osunčanim mestima tokom toplijeg dela dana, i kada se spustaju niz stablo kako bi pololožila jaja. Ženke po parenju polažu jaja plitko u zemljište oko stabala (pojedinačno ili u grupicama), ili na koru donjeg dela stabla. Najveći broj jaja (oko 95%), položen je na 35 cm udaljenosti od stabla. Ostala jaja mogu se naći i na udaljenosti do 1m od stabla. Jaja polažu od početka juna do kraja avgusta, a ona su ovalna, mlečno bele boje. Nakon 10-20 dana pile se larve koje se kreću ka korenu u koji će se ubušiti. Snažno razvijenim usnim aparatom, buše hodnike i prelaze iz tanjih u deblje korenje. Mogu dospeti i u korenov vrat, i prizemni deo stabla. Larva je topuzastog izgleda (najšira je u području prvog grudnog segmenta, a onda se sužava prema kraju tela), bledo žute boje, bez nogu, sa 13 članaka. Njen razvoj traje 1-2 godine. Odrasle larve mogu biti duge oko 7 cm. Mogu se naći u prizemnom delu stabala, ispod kore, jedna ili veći broj larvi, koje su u različitih stadijuma razvoja. Lutke su u komoricama, u drvenstom delu stabla. U početku su svetlije boje, kasnije potamne. Štete nastale kao posledica ishrane larvi, odnosno presecanja sprovodnih sudova koji snabdevaju stablo vodom i hranljivim materijama, dovode do poremećaja u snabdevanju mineralnim hranivima stabala. Posledica toga su sitniji listovi i formirani plodovi. Napadnuta stabla ispoljavaju simptome delimičnog, postepenog sušenja, da bi se na kraju potpuno osušila. Osušena stabla se lako vade iz zemlje. Razvoj jedne generacije traje i do 3 godine.
Zaštita od ove štetočine zahteva primenu svih raspoloživih mera, mehaničkih, agrotehničkih i hemijskih:

• smanjenje populacije odraslih jedinki postavljanjem lovnih klopki (posude svetlijih boja u koje se sipa voćni sok), kao i otresanje stabala i skupljanje odraslih jedinki,
• suzbijanje odraslih jedinki primenom insekticida,
• zaštita zemljišta i prizemnog dela stabla PVC folijom, u cilju sprečavanja ženki da polože jaja,
• obrada zemljišta i navodnjavanje u cilju smanjenja brojnosti ispiljenih larvi,
• uklanjanje zaraženih i osušenih stabla sa korenom i njihovo spaljivanje, i tretiranje rupa nakon vađenja zemljišnim insekticidom,
• odmaranje zemljišta(na iskrčenim parcelama 3-5 godina ne podizati voćnjak),
• prilikom podizanja novih zasada koristiti zdrav sadni materijal, kao i zemljišne insekticide u otvorene jamiće za sadnju.
  Bojana Karapandžić, dipl.inž.polj.