Pogled iz Sofije: Albin Kurti i region

SOFIJA-PRIŠTINA

Nikolaj Krstev, novinar i bivši dopisnik Bugarskog nacionalnog Radija iz Beograda i Moskve i specijalni izveštač iz Severne Makedonije i Kosova u autorskom tekstu za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress piše da su “prevremeni izbori na Kosovu doneli potpuno novu situaciju: pobedu partije “Samoopredeljenjae”(LVV) i najstarije stranke kosovskih Albanaca Demokrarskog saveza Kosova (LDK).

“Oni su na putu da sklone sa političke scene Prištine bivše ratne komandante paravojne organizacije Oslobodilačke vosjke Kosova (UČK) a Kosovo da krene u novom pravcu. Pitanje je samo koji je taj pravac? Mada su rezultati već jasni ima još nekih izazova pred drugoplasiranom strankom LDK u koju koaliciju će otići i koju stranku će ona da podrži  – Kurtijevo LVV ili Veseljijevu Demokratsku partiju Kosova (PDK).

Unutrašnja podeljenost u redovima LDK je ona koja može da bude najveće iznenađenje i veliki test za političku budućnost te stranke, koja je vezana za prvog lidera kosovskih Albanaca i poznatog intelektualaca dr. Ibrahima Rugovu , koji je bio prvi predsednik Kosova još 90-tih godina.

Sa velikom verovatnoćom može se reći da sklapanje vladajuće koalicije u Prištini neće ići baš tako lako kao neki strani poznavaoci predviđaju. U pitanju je ne samo politička matematika već i program LVV i LDK. 

Ali je ipak jasno da će najverovatnji predsednik nove kosovske vlade biti nekadašnji studentski lider Aljbin Kurti. Veliko pitanje, koje se nameće u ovom trenutku, je da li buduća vlada ima neophodni reformski kapacitet da promeni loše ekonomsko stanje na Kosovu i da reši nezaposlenost među mladima koji svakodnevo odlaze iz zemle, glasajući tako protiv političke elite u Prištini? A u regionalnom pogledu, kako će se ona nositi sa dijalogom sa Beogradom je pitanje koje će biti važno za ceo region Zapadnog Balkana.  Bez sumnje, novoj vladi u Prištini će biti ključno kako će raspodeliti resore i ministarstva i kome će pripasti ekonomska, socijalna i spoljna politika.

U slučaju da “Samoopredeljenje” preuzme spoljnu politiku , to može otvoriti špekulaciju da će Priština nastaviti započeti već proces približenja ka Tirani. Aljbin Kurti je političar koji sa 2005 godine, koji se malo pre toga vratio sa robije u Srbiji za vreme Slobodana Miloševica , počeo aktivno da se zalaže protiv pregovora oko statusa Kosova i gravitirao je oko ideje za spajanje Kosova i Albanije. Kurti je bio oštar kritičar pregovora između Beograda i Prištine, dok je bio u opoziciji njegov pokret je organizovao velike proteste ispred Skupštine Kosova, a kad su postali deo političkog sistema počeli su bacivati suzavac u Skupštinu Kosova i tako su sprečavali pronalazak kompromisa za kosovsko pitanje i izalasak iz te složene situacije.

Sav taj  okvir, u kome je delovao “Samoopredeljenje” , daje novu konotaciju na budućnost procesa vezan za dijalog sa Beogradom i pomirenja na Zapadnom Balkanu.

Beograd je postigao pirovu pobedu sa “Srpskom listom” na prevremenim kosovskim izborima i to se potvrđuje i time što je Kurti već izjavio da neće sa njom da sarađuje, pošto je Srpska lista država Srbija. Kako će sarađivati Beograd  sa idućim premijerom Kurtijem je veliko pitanje. Ako je alternativa za ukidanje taksi na srpsku robu, zahtev za vojne reparacije od strane Beograda, onda će Srbija biti u još težoj situaciji nego sa bivšom vladom premijera (Ramuša) Haradinaja.

Upravo ta neizvesnost, u kom pravcu će se kretati odnosi Beograda i Prištine, stavlja region Jugoistočne Evrope u poziciju iščekivanja koje može da traje dugo. Sa dolaskom Kurtija za predsednika kosovske vlade verovatno  će biti stavljena tačka na pregovore između predsednika Hašima Tačija i Aleksandra Vučića, koji su , kako smo videli, u poslednje vreme bili u zamrznutom statusu. Ideje oko severa Kosova, koje je počeo da promoviše predsednik Srbije Vučića, biće prekinute tačkom koju će staviti Kurti, što može da unese još veću neizvesnost u pregovore, koji se vode uz pomoću evropske diplomatije.

Kurti je rekao da ujedinjnje Kosova i Albanije unutar EU  teško može da se desi, ali zato oni mogu biti u federaciji u kojoj bi Institut istorije bio u Prizrenu, Univerzitet umetnosti u Peći, Fakultet rudarstva u Mitrovici, Turizam u Valoni ili Draču, a Ustavni sud u Skadru. Poznato je da on ne priznaje simbole državnosti Republike Kosovo.
Ono što je jos interesantnje i što je dodao Aljbin Kurti,   što u odnosima između Kosova i Albanije postoje sporazumi ne za slikanje, već za sprovođenje i kao primer je naveo zajedničko tržište, zajednički civilni registar preduzeća u vladinim odborima spoljnih poslova i trgovine.

Kurti će preispitati odnos sa Srbijom i suprotstaviće se Briselskom dijalogu. Upravo to može biti prvi izazov za vladu Kurtija u kojoj patneri iz LDK mogu zastupati drugu politiku oko odnosa sa Beogradom i Briselom.

Aljbin Kurti je već rekao da je protiv ideje razgraničenja, koja se pojavila u javnosti u leto 2018., i na koju se blagonaklono gledalo u nekim svetskim centrima. Kurti bi tu ideju ostavio ad akta, jer neće trgovati sa delom teritorije svoje zemlje. Deo neizvesnosti će biti i kako će se odvijati odnosi sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem, čiji mandat ističe početkom 2021. godine.

Pobeda Kurtija svoj značaj imaće i na procese u regionu – Severnoj Makedoniji, Albaniji i Preševskoj dolini. Izborni rezultati su već ulili nadu  u Republici Severnoj Makedonji gde opoziciona stranka Alijanse Albanaca Zijadin Sela hoće da iskoristi to i preispita ulogu Demokratskog saveza za integraciji (BDI), koji je nastao posle sukoba 2001.godine.

To bi mogao da bude neki dodatni hendikep za BDI koji je uživao podršku od strane kosovske vlaste i koji je stvorio sliku da su bezalternativni u albanskomm političkom bloku te bivše jugoslovenske republike. Aljansa Albanaca nikad nije skrivala da ima interes i simpatije prema Kurtiju i njegovoj partiji. On je više puta bio u Skoplju da bi podržavao predsedničku kandidaturu poznatog profesora i diplomate Blerim Reka, koji su se održali u aprilu 2019. Lider Alijanse Albanaca je bio čest gust Kurtija u Prištini , a poslednji put je to bilo par dana pre kraj predizborne kampanje za izbore na Kosovu.
Nezavisno od toga LVV i Savez Albanaca su ideološki različiti, ali to neće promeniti odnose između Albanaca u tom delu Balkana.

Bivši ministar zdravlja u Vladi Makedonije Arber Taravari kaže da su političari sa Kosova i iz Severne Makedonije , koji su skinuli vojnu uniformu UCK i Oslobodilačke narodne armije (ONA) zloupotrebile sve svojom političkom moći koju su dobili kad su počeli da se bave politikom. On je ubeđen da treba da se stvori novi okvir za vladavinu prava, savremeni zdravstveni sistem, edukaciju i nove standarde. Taravari kaže da bivši studentski lidr Kurti može da bude primer za Skoplje kako da se krene u iskrenu i principijelnu borbu protiv kriminala i korupcije. 
Pobeda Kurtija u Prištini će uzburkati političke strasti i u Albaniji, gde opozicija ratuje sa premijerom Edijem Ramom i njegovo Socialističkom strankom. Predsednik Albanije  je pozdravio pobedu Aljbina Kurtija, koja će se tumačiti kao poen protiv njegovog rivala premijera Rame.

Test za regionalnu stabilnost će biti i odnos Turske prema budućem premijeru Kosova Aljbina Kurtiju. Zasad zvanična Ankara ćuti, ali ona je uvek pokazivala da se aktivno interesuje za ono šsto se dešava na Kosovu u političkom i ekonomskom stanju kao i na ostalim mestima Zapadnom Balkanu.

Osim za Kosovo, Turska se je uvek interisovala i za stanje u Bosni i Herzegovini a kada je to u pitanju, Kurti sigurno neće dozvoliti da se pojavi Savez srpskih opština na severu Kosova, koju on povezuje sa Republikom Srpskom.
Redizajniranje kosovske vlasti se dešava u veoma posebnom trenutku kada SAD šalje dvoje svojh izaslanika za Zapadni Balkan –  Matju Palmera i za dijalog Beograda i Prištine američkog ambasadora u Nemackoj Ričarda Grenela. Sa velikom dozom verovatnoće predsednik Tramp je odabrao baš svog ambasadora u Berlin pošto hoće da dobije podršku Nemačke za razmenu teritorije Srbije i Kosova. Da li će uspeti i da li će se to deseti pred predsedničke izbore u SAD 2020. godine, još je rano reći.

Aljbin Kurti će biti suočen sa iskusnim diplomatama, koji će tražiti kompromis i dijalog Beograda i Prištine. Prva poseta Grenela Prištini i Beogradu je upravo to dokazala. Grenel će verovatno raditi na ideji razgraničenja, koja će naići na veliki otpor kod budućeg premijera Kosova, koji se protivi njenoj realizaciji. 
Izbori na Kosovu 6. oktobra će staviti u još veći problem odnose ne samo između Beograda i Prištine, nego i proces evrointegracije regiona, jer se oseća uticaj ne samo Turske, već i Rusije i Kine, koji može biti problematičan za politiku proširenja na Zapadni Balka. Dolazak novog ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Harčenka, koji važi za odličnog poznavaoca prilika na Zapadnom Balkanu i koji je radio u timu Martija Ahtisarija, pokazuje da Moska aktivno pokušava da bude prisutna u ovom složenom momentu sa čitav region, gde se pobeda Kurtijeve strane može pokazati kao deo velike igre na Balkanu u kojoj će se albansko kao i srpsko pitanje, tek rešavati.

Iz našeg ugla ne treba izostaviti i procese u BIH gde godinu dana posle oktobra 2018., nema izabranog Saveta ministara i ne zna se kako će izgledati odnosi između Sarajeva i Banja Luke. Predlog za stvaranje Republike Bosne i Hercegovine koji je podneo Izetbegović može izgledati iz ugla Sarajeva kao legitiman, ali za poziciju člana Predsedništva BiH Milorada Dodika i lokalnih Srba to može stvoriti problem za budućnost te zemlje.

Zapadni Balkan se nalazi pred velikom neizvesnošću u kojoj kosovsko pitanje, može biti najneizvesniji deo balkanskih domina.

Nedavni državni sekretar SAD Majk Pompeo je izjavio da je Balkan prepun izazova. Predstojeće vreme će pokazati da li je bio u pravu kad je to rekao dok je bio u poseti našem regionu”, piše Nikolaj Krastev u autorskom tekstu za JUGpress.  

Ostavite komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o
Проститутки Бишкека