LESKOVAC

Šef Operacija I Delegacije Evropske unije u Srbiji  Nikolas Bizel je , prilikom potpisivanja ugovora sa 11 opština za izradu urbanističkih planova za romska podstandardna naselja,
istakao važnost održivih stambenih rešenja I dodao da se “to, pre svega,  može postići radom na legalizaciji i razvoju svih dokumenata”.

„Mi u Evropskoj uniji smo svesni da su Romi najveća etnička manjina u Evropi, međutim oni su i dalje najviše diskriminisani i marginalizovani. Imajući to u vidu, naš prioritet i cilj je da unapredimo njihov položaj i u zemljama koje pristupaju EU“, rekao je Bizel.

On je istakao da je pitanje socijalnog uključivanja Roma od posebne važnosti i za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji jer se u okviru Poglavlja 23 govori i o unapređenju njihovog položaja.

„Evropska unija pokazuje važnost ove teme kroz konkretne investicije, ovim projektom mi ulažemo četiri miliona evra u inkluziju Roma u Srbiji, posebno imajući u vidu sprovođenje mera u lokalnim zajednicama“, zaključio je Nikolas Bizel.

 

Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) potpisala je ugovore sa 11 gradova i opština (Kučevo, Beočin, Bač, Leskovac, Kuršumlija, Vrnjačka Banja, Bujanovac, Sombor, Pećinci, Lebane i Surdulica), koji će biti podržani prilikom izrade urbanističkih planova za uređenje romskih podstandardnih naselja.

Ovi se planovi mogu  smatrati svojevrsnom ”mapom puta” za prostornu, socijalnu, infrastrukturnu i ekonomsku inkluziju romske zajednice u Srbiji.

Ugovori su potpisani u okviru projekta “Podrška EU inkluziji Roma – Osnaživanje lokalnih zajednica za inkluziju Roma”.

Generalni sekretar SKGO Đorđe Staničić naglasio je da je  “veoma važno da pored donatora, i lokalne samouprave kofinansiraju aktivnosti”, što, smatra on, “ predstavlja garanciju da će ovaj posao biti urađen na pravi način.

„Na ovaj način dobijamo još jednu potvrdu zainteresovanosti svake od opština, što nam pruža sigurnost da će se i kasnije aktivnosti odvijati u skladu sa  politikom razvoja svake od lokalnih samouprava, i da će sredstva za buduće namene ove vrste biti obezbeđena“, istakao je Staničić.

„Mi kao organizacija želimo da prevedemo naziv ovog projekta u stvarnost, ovde govorimo o osnaživanju lokalnih zajednica za inkluziju Roma, a u stvari radimo na uključivanju romske zajednice u lokalnim samoupravama kako bi bili prepoznati kao ravnopravan partner. Sa druge strane želimo obezbediti da se romska zajednica sama još bolje organizuje, kako bi mogla da iskaže i definiše probleme, a da zatim utvrdimo prioritete za rešavanje’’, rekao je  Staničić.
„U skladu sa obavezama koje smo prihvatili kada su u pitanju Ujedinjene nacije i Evropska unija, mi želimo da svi naši građani i građanke imaju pravo na dostojan život i da uradimo sve na unapređenju njihovog statusa. Nedopustivo je za Srbiju i Evropsku uniju da danas ljudi nemaju pijaću vodu ili kanalizaciju, a upravo znamo da u našoj državi imamo trećinu romskog stanovništva koje nema pijaću vodu, a dve trećine nema kanalizaciju“, rekla je državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Stana Božović.

Senida Tahirbegović iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture istakla je značaj Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period 2016 – 2025. godine, koju prati Akcioni plan koji važi za 2017. i 2018. godinu, i obavestila prisutne da je formirana multisektorska Radna grupa koja će izraditi novi akcioni plan za 2019 i 2020.godinu, što će doprineti unapređenju položaja Roma i Romkinja.

Težište podrške izabranim lokalnim samoupravama biće na aktivnoj participaciji stanovnika u procesu mapiranja potreba za unapređenje stanovanja, a izradom urbanističkih planova, više od 1.000 domaćinstava dobiće:

Osnov za ozakonjenje stambenih objekata
Parametre za izgradnju nedostajuće komunalne infrastrukture
Definisanu mrežu javnih saobraćajnica
Definisane lokacije za javne sadržaje (zelene i parkovske površine, dečija igrališta, sportske terene i druge javne sadržaje).

Ukupna vrednost izrade predviđenih planova je više od 11 miliona dinara, donacija Evropske unije iznosi 7.5 miliona, dok lokalne samouprave izradu planova kofinansiraju sa 3.5 miliona dinara.

Grad Leskovac dobiće bespovratna sredstva za finansiranje izrade planskih dokumenata u okviru Komponente 3 programa „Podrška EU inkluziji Roma – Osnaživanje lokalnih zajednica za inkluziju Roma“.

Ukupna sredstva koja su potrebna za realizaciju ovog planskog dokumenta iznose oko 1,5 miliona dinara, gde polovinu 762 hiljade, plaća Evropska unija odnosno SKGO, a drugu polovinu obezbeđuje grad.

Ivana Joksimović, glavni urbanista, predsednica Komisije za planove grada Leskovca i zamenica predsednika Odbora za planiranje SKGO-a, podsetila je da je u prethodnom periodu već urađen, na osnovu sličnog programa, jedan plan detaljne regulacije za dve potceline na ovom potezu, koje su razdvojene.

„Ovim planom obuhvatiće se prostor od oko šest hektara između njih i samim tim će se zaokružiti jedna veća celina koja će razraditi ovo područje. Naš grad ima veliki broj romskog stanovništva u odnosu na ukupan broj stanovnika, negde oko 11.000, što se ne može precizirati, a ovi planovi imaju upravo to za cilj, jer Romi žive u više manjih naselja. Ovim planom definisati bolji uslovi života na degradiranom i stihijski građenom prostoru, doprineće se rešavanju imovinsko-pravnih odnosa, pristupa sa javne površine za svaku parcelu tj. objekat, priključenje na infrastrukturu vodovodnu i kanalizacionu mrežu, elektičnu energiju, telekomunikacije, kao i unapređenju životne sredine. Veoma bitno je istaći i da se radi na podizanju svesti građana i ove populacije o značaju izrade Urbanističkog plana kao prioriteta na putu za gradnju, tj. za dobijanje građevinske dozvole kao zakonski jedino ispravnog rešenja.“

Program plana predstavio je Novica Nikolić, VD direktor JP „Urbanizam i izgradnja“, koji je rekao da grad Leskovac sistematski radi na poboljšanju rešavanja problema položaja Roma i na njihovoj inkluziji u društvu.

„Ono na šta je posebno potrebno obratiti pažnju je poboljšanje infrastrukture u romskim naseljima i vodeći se time grad Leskovac se i prijavio za ovaj program. Naselje „Slavko Zlatanović“ je bespravno podignuto naselja 70-ih godina prošlog veka i po površini je najveće od četiri naselja generalnog urbanističkog plana Grada Leskovca. Područje koje bi se razradilo ovim planom obuhvata prostor od oko šest hektara i obuhvata oko 80 izgrađenih kuća i oko 400 stanovnika romske nacionalnosti. Najveći problem u naselju predstavlja nedostatak infrastrukture (kanalizacija, vodovod, asfalt, ulično osvetlenje…), bespravna gradnja i stvaranje divljih deponija. Rok izvršenja ove obaveze je do 31. septembra 2019. godine.“

 

Nikolić je dodao i da je ulica u naselju Slavka Zlatanovića bila u planu za asfaltiranje, čak su ugrađeni i ivičnjaci.

„To je u to vreme urađeno bez građevinske dozvole. Kada smo mi pokušali da tu dozvolu dobijemo, nastao je problem sa „Elektromrežom Srbije“, jer oni nisu dali saglasnost na projektnu dokumentaciju. Razlog za to je što se ta saobraćajnica nalazi ispod dalekovoda. Ako se stvore uslovi mi planiramo da dobijemo dozvolu ne samo za asfaltiranje, nego i za sve nepostojeće infrastrukturne mreže koje je neophodno ugraditi, znači i vodovod i kanalizacija.“

 

(Ovaj tekst je deo projekta koji sufinansira grad Leskovac)