Počeo bioskopski život filma „Bilo jednom u Srbiji“

LESKOVAC

Leskovačka publika bila je u prilici da prva pogleda film „Bilo jednom u Srbiji“. Premijera filma čija se radnja odvija u Leskovcu između dva svetska rata održana je hali „Partizan“. To je bio povod i da se prethodno u Svečanoj sali grada Leskovca organizuje prijem za ekipu filma. Producent Zvonimir Šimunec, i sam Leskovčanin, rekao je da ako se film dopadne Leskovčanima, onda sam siguran da će se dopasti svima.

„Priznajem da smo toliko prazni posle svega, tako da je najbolje da film govori umesto nas. Imali smo teške i problematične uslove zbog epidemioloških uslova, ali smo imali i podršku Garda Leskovca. Bilo je sumnjičavih u početku, kada smo rekli da želimo da radimo film, a pre toga dokumentarni film, knjigu, izložbe, monografiju… Istrajali smo u tome, prekinuli smo snimanje u jednom trenutku, tri puta smo prekidali pripreme, to je mač nad glavom reditelja i produkcione ekipe. Pritom je mnogo ekipa u Srbiji u tom trenutku radilo, prosto je eksplodirala produkcija, što nam je stvaralo dodatne teškoće. Zato osećam duboku zahvalnost prema svim ljudima koji su tokom ovih meseci koje smo proveli ovde pokazali želju, iskrenu potrebu da budu sa nama.“

Reditelj filma Petar Ristovski kaže da ga je filmu privukla vizionarska nota koju nose likovu u filmu.

„Zato sam prihvatio da radim ovaj projekat i nekako mi je datum premijere delovao nestvarno zbog svih ovih odlaganja, prepreka na koje smo nailazili. I dalje mi sve deluje kao san, ali mislim da smo napravili dobar film, iz srca. Nadam se da će i publika to prepoznati, mislim da tu ima mnogo leskovačkog duha, strasti, pokretačke energije… Najviše bih kada bi publika nakon gledanja filma dobila motivaciju za život.“

Sloboda Mićalović kaže da joj je bilo najlakše u odnosu na druge glumce.

„Ovde sam živela, poznajem mentalitet, ali mi je bilo interesantno i da vidim kolege koje dolaze iz Beograda kako nas doživljavaju. Mislim da je film uspeo da oživi duh po kome smo prepoznatljivi, kako dočekujemo goste i svi smo se lepo osećali dok smo snimali. Mislim da ćemo sa ponosom pamtiti ovaj film i da ćemo, kad god se on pomene, pomisliti na Leskovac.“

Govoreći o dijalektu Mićalovićeva je rekla i da se u filmu nije insistiralo previše na dijalektu, niti je pokušavano da se karikira dijalekt.

„Bilo nam je važno da ispričamo ljubavnu priču i priče nekih likova, a dijalekt je nešto ide usput.“

Na priču o dijalektu se nadovezao i Zvonimir Šimunec koji je rekao da se ekipa filma trudila da jezik proističe iz duha ljudi, iz situacije…

„Na filmu je prikazana samo jedna dimenzija jezika, a jezik je živa kategorija koja se menja. Ništa nije kao 1920. godine, čak ni leskovački. Kada bi se sada govorilo kao tada, to ni sami Leskovčani ne birazumeli. Morali bi to da titlujemo i za Kumarevo!“

Glumac Viktor Savić ističe da, kao Beograđaninu, mu je dosta pomoglo u pripremanju uloge saradnja sa kolegama koji su sa juga Srbije.

„To pomogne da dijalektom napravite otklon od sebe i bolje uradite taj lik. Ali, ja sam za decentralizaciju svega i često me pogodi kada odem u neki grad koji nije Beograd i kažu mi „Kakvi smo vam mi?“ Ja mislim da smo to sve mi, čak i duh, ja ne razlikujem leskovački od beogradskog duha, mislim da smo mi svi jedan isti narod. U redu , je imamo neke druge navike zbog okolnosti, ali ja te stvari baš ne volim, jer može da se svede na nešto kao ovi iz ovog kvarta u okviru Leskovca, jednog kraja, tri ulice, sprata… Ovo su situacije koje su realne, koje se dešavaju svima nama, ali su okolnosti malo drugačije, plus to vreme…“

Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović nije krio zadovoljstvo što će film u kojem je uloženo mnogo truda, rada i napora konačno ugledati svetlost dana.

„Glavni lik filma je Leskovac iz perioda između dva svetska rata kada je bio ekonomsko čudo Evrope, srpski Mančester, kada je bio privredni, ekonomski, zanatski i trgovački centar, sa 16 banaka od kojih je i Centralna banka Srbije pozajmljivala novac. U filmu je prikazana energija i duh Leskovca toga vremena. Danas ne možemo i ne trebamo da vratimo to doba, ono pripada nekim prošlim vremenima, ali treba da radimo na tome da Leskovac nastavi da postiže takve uspehe u nekom savremenijem i modernijem ruhu, primereno savremenom dobu. Mislim da smo na dobrom putu.“

Projekcije filma posle Leskovca organizovaće se po celoj Srbiji, a najavljena je i serija koja će biti emitovana na RTS-u, i koja će imati osam epizoda.

Kada je scenario filma trebalo prirediti na leskovački dijalekt, Zvonimir Šimunec kaže da je imao saradnju sa Draganom Radovićem.

„Divan čovek koji je, na žalost, preminuo. Jako smo mu zahvalni i u knjizi će čitav jedan odeljak biti posvećen njemu. Ne znam kako naći podatnijeg i boljeg čoveka da funkcioniše u jednoj sredini i da se bavi kulturom…“

Nakon premijere u Leskovcu film će se prikazivati u bioskopima širom Srbije, a biće na RTS-u emitovana i serija od osam epizoda.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare