LESKOVAC

Leskovački internacionalni festival filmske režije počeo je dodelom nagrade koja je ove godine prvi put ustanovljena i nosi naziv „Otisak Gorana Paskaljevića“, po proslavljenom jugoslovenskom i srpskom režiseru. Nagrada je dodeljena Vladimiru Perišiću, a dobitniku je trofej inspirisan filmom „Tango Argentino“ uručila supruga Gorana Paskaljevića Kristin.

„Ja sam svoj rediteljski put potražio u Francuskoj, a svoju filmsku porodicu u filmovima modernizma 60-ih, u onome što je Antonioni zvao neorealizam bez bicikla, za koje je forma ponekad bila bitnija čak i od života. Ali, nikad nisam prestao da osećam vernost i želju da pripadam velikoj jugoslovenskoj kinematografiji čiji je Paskaljević jedan od najistaknutijih stvaralaca, a to je došlo iz neorealizma sa biciklom, posleratnog neorealizma. Naravnom mislim na „Kradljivce bicikala“ Vitoria de Sike… Ova dva filmska autora, za koje znam da su bili posebno važni za Gorana i o njima mi pričao u našem jedinom stvarnom i vrlo kratkom susretu, početkom 2000-ih na festivalu u Berlinu, u jednom dosta hladnom tržnom centru. Za te autore, kao i za Gorana ljudsko saosećanje za male i obične ljude, za ponižene i uvređene, bilo je važnije od svake forme. Tih, ali dubok smisao za opservaciju, razumevanje i ljubav za društveno odbačene, obojene saosećanjem, toplim humorom Praške škole i Miloša Formana, karakteristika su za sve Paskaljevićeve filmove. Njima je doprineo da jugoslovenski film dobije svoje mesto u svetskoj kinematografiji i po tom otisku ćemo ga pamtiti. Čast mi je da sam dobitnik ove nagrade“ rekao je primajući nagradu Perišić.

Festival je otvorio Irfan Mensur, ujedino i član žirija na ovogodišnjem LIFFE-u, koji je publici podelio sećanja na film koji je radio sa Goranom Paskaljevićem, pre skoro 50 godina.

„Svuda piše da je moj prvi film jedan drugi film, a u stvari je to „Čuvar plaže u zimskom periodu“, koji smatraju mojim drugim filmom. To nije tačno. Naime, bio je u to vreme jedan klub u Beogradu gde smo se okupljali mi mladi ljudi koji smo želeli da izađemo u javnost da pokažemo kako umemo da radimo svoj posao. Meni je jedne večeri prišao jedan čovek, predstavio mi se rekavši da je Goran Paskaljević, a meni to ništa nije značilo, i pitao da li želim da igram u njegovom filmu. Ja sam bio na početku karijere, ništa još nisam uradio, malo se provukao kroz televiziju, nešto radio u pozorištu… Pristao sam, film je trebalo da krene da se snima vrlo brzo, ali sam ja kroz tri dana dobio odluku kastinga za jedan veliki film, svetske produkcije. Rekao sam Goranu da moram da radim jednu veliku koprodukciju, radilo se o filmu „Atentat u Sarajevu“, a Goran je rekao da će da me čeka. U onom drugom filmu nisam znao gde mi je noga, gde ruka, gde misao, a kamoli gluma, bio sam mlad, stegnut, ništa nisam uradio… Čim sam snimio taj film, krenulo sam sa snimanjem „Čuvara plaže u zimskom periodu“, gde sam u stvari i počeo da se bavim glumom. Uskoro smo snimili i film „Pas koji je voleo vozove“, s kojim sam otišao na Berlinski festival. U to vreme sam bio u vojsci, ali su mi dozvolili da kao vojnik odem u Berlin, uz prethodne pripreme kontraobaveštajne službe šta ću tamo da radim, da kažem, na šta da pazim… Ništa od toga nije bilo potrebno, ipak su tamo bile filmadžije.“

Okupljenima se obratio i gradonačelnik Goran Cvetanović, koji je podsetio da je upravo on imao čast da otvori prvi LIFFE.

„Od svog osnivanja 2008. godine, Leskovački internacionalni festival filmske režije realizuje se pod pokroviteljstvom grada Leskovca, koji je u godinama za nama postao jedan od vodećih centara kulture u zemlji, između ostalog, zahvaljujući i LIFFE-u, ali i brojnim drugim manifestacijma, kao i činjenici da Grad za kulturu, iz budžeta izdvaja 9,3 odsto sredstava. Pre sedamnaest godina osnovali smo jedinstveni festival filmske režije, jer smo imali želju da baš u Leskovcu postoji manifestacija u slavu filma koja će doprineti afirmaciji kinematografije u regionu, ali i afirmaciji grada na Veternici. LIFFE-a ovako uspešnog ne bi bilo, da iza njega nije posvećen, kreativan i vredan tim Leskovačkog kulturnog centra, koji je organizator festivala.“ Cvetanović je dodao i da je Goran Paskaljević bio i ostao, kako naziv jednog njegovog filma kaže „Anđeo čuvar“ dobrog filma i pravih vrednosti, te da nas ova nagrada na to podseća.“

Organizatori su se javno zahvalili svim umetničkim direktorima i članovima umetničkog saveta na dosadašnjem entuzijazmu i ljubavi kojom su potpomogli ideju o ovom festivalu i učinili da postane to što jeste, te poimenice pomenuli Sašu Stojanovića, Mišu Radivojevića, Svetozara Cvetkovića, Milana Vlajčića, Vojislava Vučinića, Radoslava Vladića, Slobodana Ćustića, Hrvoja Hribara, Teoni i Labini Mitevski, Alešu Pavlinu, Ines Tanović, te posebno Darku Bajiću.

Veče je završeno projekcijom Paskaljevićevog filma „Čuvar plaže u zimskom periodu“.(kraj) IS/LJS