LESKOVAC

Snimanje filmske priče, ali i mini serije o Leskovcu između dva svetska rata, započeta je u krugu nekadašnje fabrike „Zele Veljković“, a obeleženo je sečenjem torte koja svojim oblikom simbolizuje Leskovac. Film će biti sniman sledećih dva meseca na više lokacija u Leskovcu, Vučju, Vlasotincu i Grdelici. U glavnim ulogama se pojavljuju Teodora Ristovski, Nemanja Oliverić, Viktor Savić, Radovan Raša Vujoviću, Sloboda Milićalović… U Filmu će se pojaviti i glumci leskovačkog Narodnog pozorišta Dragan Marjanović, Filip Radivojević i mnogi drugi.

Petar Ristovski, reditelj, kaže da se ekipa trudi da napravi jedan film koji je romantičan, melodramatičan i koji je jedna preduzetničko – dramska priča.

„Pokušaćemo da prikažemo jedno specifično stanje duha Leskovčana onog vremena koje sa jedne strane ima probleme posle Prvog svetskog rata, a sa druge strane ima taj nepobedivi duh koji ih je održao, koji je bio njihova inspiracija i način života, iz čega je proizilazila njihova ambicija koja ih je u svakom pogledu i situaciji gurala napred.“

Viktor Savić igra jednu od glavnih uloga, a njegov lik se u filmu zove Stojan Jovanović Cone. On se 1920. vraća u Leskovac nakon učešća u Prvom svetskom ratu, a koga je rodbina već ožalila misleći da je poginuo.

„Drago mi je i što ću provesti neko vreme u Leskovcu i tako mi se pružiti prilka da upoznam i ove krajeve. Što se priprema za samu ulogu i prvenstveno leskovačkog govora tiče, radili smo sa Tijanom Marojević, koja je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, koj anam je dosta pomogla. Tu je bila i Leskovčanka Violeta Aleksić koja sarađuje sa pozorištem i koja je bitna zbog akcentovanja reči. Mada, kad god se radi neki dijalekt glumcima je nezgodno, jer će se lako primetiti da mi nismo odavde. Mi ne možemo da „jurimo“ toliko melodiju da bi zadovoljili zvučnost toga. Najvažnija je sama gluma i da se sve to pokrije, a pored padeža i akcenata to zavisi i od samog sluha. Nemoj da nas razapinjete, bitno je da se pogodi emocija, odnosi, i da to bude uverljiv glumački izraz, jer niko neće zatvoriti oči i samo slušati flim.“

Producent filma Zvonimir Šimunec je dodao se ekipa filma nije trudila da prikaže klasični dijalekt koji se govorio u to vreme.

„Tako kako se govorilo pre 100 godina se više ne govori. Duh vremena se menja, a sa njim i duh jezika. Dan u Leskovcu više niko ne govori begav, trčiv, će jedev… Išli smo na jedan savremeni leskovački jezik, gde će svi znati da je to to, ali ne na onaj radikalni leskovački jer bi onda morali da ga titlujemo i za Leskovčane. Ja sam veliki neprijatelj karikaturalizacije i strašno mi smeta kada se leskovački jezik iskrivljuje, kada služi za karikaturu i šegu, jer se na tom jeziku zabavljalo, pilo, zaljubljivalo, ali se i ginulo, radilo, umiralo, radile su se neke preozbiljne stvari. Zato je meni važno da taj jezik bude tretiran na ozbiljan način.“

Teodora Ristovski za svoj lik, Zorka, kaže da se radi o veštoj, brzoj i svevremenoj ženi.

„Ona je ispred vremena u kojoj se nalazi, živog duha, nalazi se između dve vatre, Prokića i Coneta i tu nastaje lepo napisana ljubavna priča. Veoma sam srećna što upravo ja igram ovu ulogu, za mene je ovo veoma specifično i važno i nadam se da će publika uživati.“

Radovan Raša Vujović kaže da će ovaj film i serija biti pravo osveženje, s obzirom da se mahom snimaju krimi-policijske serije.

„Ja sam Aćim Prokić u filmu i to je jedan čovek koji se za vreme rata na ne baš jasan način obogatio i sad u Leskovcu drži fabriku, odlučuje o mnogo čemu, kontroliše mnoge ljude i bogati se na račun ljudi koji su u teškoj situaciji. Cone se vraća da mu kvari planove… Meni je drago što ću imati prilike da budem malo duže u Leskovcu, da upoznam ljude, temperament, što će svakako pomoći i u realizaciji naših uloga.“

„Ovaj film će pokazati raznolikost i duh ljudi koji su živeli u tom vremenu“ rekao je Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca, i zahvalio Zvonimiru Šimunecu što uporno, već šest godina, radi na ovom projektu.

“Čovek se posmatra i ceni ne na osnovu energije, znanja i umeća koje ima nego na osnovu barijera i prepreka koje savladava. Mi smo tu da svima koji učestvuju u ovome pomognemo i olakšamo kako bi prijatno osećali u našem gradu. Retko koji grad ima priliku da snima film o svojoj prošlosti, o vremenu kada je od Turske kasabe postao prelepa varošica.“