Pismo članova VIS “Bubamare”

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

NIŠ-LESKOVAC

G-dine Mendo,
Ovo je zajednički tekst koji pišemo Nikola Baduli, Milena Nena Radosavljević, Mimi Vuksanović i Bane Krstić, a povodom „TVOG“ teksta u Novoj našoj reči pod naslovom KADA USPEH NEKOG BOLI.

Pismo članova VIS “Bubamare”

Prvo, apsolutno niko od nas nema ništa protiv tebe kao osnivača Bubamara, čoveka koji je bio jako posvećen onome što radi, i veruj nam da nas ama baš ništa ne boli. Međutim, očigledno je da tekst koji je objavljen nije napisan tvojom rukom, već rukom nekog koji je improvizovao ono što si mu ti verovatno ispričao.
Da potkrepimo malo stvari istinitim događajima. Bubamare su 71. bile trostruki pobednik Festivala kulture mladih u Knjaževcu, i to za najbolju kompoziciju („Ti si kao majska ruža“), kao najbolji kompozitor (Dragan Mišić) i za najbolji aranžman (Nikola Baduli i Srba Janković).
Jana je kasnije nastala u Studentskom klubu na predlog Šice da je obradimo i kao dosta popularna našla se na ploči sa Suzama na peronu.
Turneja po Evropi? Nemamo komentar jer nismo prisustvovali.
G-dine Mendo,
Sve ovo što si napisano u „TVOM“ tekstu, uglavnom je OK, sem u nekim nanje važnim detaljima, ali nema ama baš nikakve veze sa poentom događaja. Činjenica je da su Bubamare ostavile trag na muzičkoj sceni Juge i da su u krajnjem zaslužile da nekom prilikom dostojanstveno obeleže svoj jubilej. Ono što je označeno kao jubilej i to 45-godišnji, je manje više promocija porodičnog benda sa gostima koji su trebali da budu Bubamare i gradska manifestacija, koja nema nikakve veze sa jubilejom.
Jubilej podrazumeva period kada su Bubamare bile prepoznatljive u svim prilikama, radijskim, TV ili koncertnim i kada su bile simbol Leskovca. To su bile 70-te. Svedok tog vremena su na hiljade slika, slajdova i neki filmski zapisi, koji su trebali da se skockaju u jednu predivnu priču koja bi se ispričala na velikom displeju na pravom jubileju i gde bi se svi oni koji su ostavili veliki pečat u grupi poklonili publici i u ime mrtvih njihovi najbliži i na kraju, što da ne, odsvirali Janu.
Mendo, na kraju ovog pisma šaljemo ti poruku da nam našu uspomenu na vreme provedenom u Bubamarama niko ne može ukrasti niti ono što nosimo u srcima. Ono što si TI učinio to je da si nam oduzeo i zauvek ugasio mogućnost da makar još jednom oživimo divnu uspomenu na vreme koje nam je u priličnoj meri iskreiralo živote. Zbog toga imaš naš prezir i veliko razočaranje jer si ispao običan primitivac.
Nikola Baduli
Milena (Nena) Radosavljević
Bane Krstić
Mimi Vuksanović

Prati
Obavesti me o
guest

2 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Kad jaganci utihnu
Kad jaganci utihnu
5 godine pre

Kad sami članovi napišu ovako nešto, a znam uglavnom sve te ljude kao vrhunske inelektualce, dobre drugare, danas cenjene i poštovane, onda se pitam šta je zaista poenta svega. Jubilej svakako nije. Više je sitnosopstvenička promocija nekoga i nečega što je i sam Grad ispratio i platio.
Pošto ga znam, ne znam da li će i Menda da pročita ove redove, a verovatno da hoće, moram da mu i sa moje strane poručim da je zaista primitivac.

Kulturo .. Eve me
Kulturo .. Eve me
5 godine pre

Stvarno si se obrukao Mendo .. nisam od tebe to čekao