Pijace pune robe a kupovina “na sitno”

NIŠ

Predbožićno raspoloženje najbolje se može osetiti na  niškim pijacama na kojima je gužva od ranih  jutarnjih sati.

 

Tezge su pune  a ni prodavci ni kupci nisu zadovoljni.

Baš po onoj poznatoj – ko kupuje, skupo mu, ko prodaje jeftino daje.

Robe ima u izobilju. Od voća, povrća, južnog voća, kestenja, pečenki, ribe,zimnice… pa do badnjaka u granama, ikebanama, aranžmanima. I pšenica koja niče kao da je proleće. Simbolizuje rađanje, blagostanje.

Valja se imati je u kući na Božić. Nikla u plastičnoj čaši ili u saksiji.

Čak se i slama prodaje.  U kesicama, simbolike radi. Da se stavi pod sto. 50 do 100 dinara kesica.

Zar se Hrist nije rodio u pećini na slami.

Venčića od hrastovog lišća ukrašeni kukuruzom,  ofarbanim u srebrno ili zlatno za na vrata, ima na svakom koraku.

Cene zavisi od umešnosti onoga ko je pleo venčić. Uglavnom 100 dinara.

Nekima je i to skupo , pa se opredeljuju za granćicu od 5o dinara. Mašta i vešte ruke niodčega prave malo umetničko delo.

Prodavci se jadaju da prodaja ide „na sitno“.

Kupuje se tek toliko da stane u posudicu. Suve šljive koštaju od 250 do 450 dinara, suve smokve od 400 do 600 dinara.

Orasi u ljusci samo po nekoliko u kesi, i to po 50 d0 100 dinara, zavisno od toga koliko ih ima u kesi. Očišćeni se prodaju u kesi od po pola kilograma.

Cena očišćenih kreće se od 800 do 1000 dinara. Najviše se prodaju pečenke, nezaobilazne za Badnji dan. Prodaju se na kriške ili rendane za pitu.

Cena kiselog kupusa ne menja se iako je dan pred Božić.

Bez obzira da li je u glavici ili ribanac cena mu je 100 dinara kilogram. Tolika je bila i prošle godine.

Ali je zato cena spanaća i do 200 dinara. Ima ga dovoljno ali se kupci teže odlučiju.

Radije uzimaju blitvu. Zelena je a može se naći vezica i za 25 dinara. Suve paprike se kupuju na komad. Od 10 do 12 dinara, zavisi od veličine.

U bolja vremena su se prodavale nize. Sada po komad.

U ribarnicama i mesarama u blizini pijace gužva. Čeka se red da se uđe u prodavnicu. Ali i tu se uglavnom kupuje manje nego ranijih godina. Cene su iste kao i pre praznika a prodavci kažu da ide dobro prodaja. Oni su zadovoljniji od poljoprivrednika koji svoju robu prodaju na tezgama. Kupuje se prasetina, ćuretina, prerađevine.

„Smrzosmo se ćerko“, kaže baka Mira koja je svakodnevno na pijaci. Prodaje jaja – domaća.

Cena im je 15 dinara komad. Ona od nosilja kreću se od 10 do 13 dinara.

„Slabo narod kupuje.  Nikad nije bilo kao sad. Osiromašili smo. Ima i onih koji kupuju prasiće i sveže ribe. Ali oni ne kupuju na pijaci. Oni u Maksi, Ideu… Ranije se za Božić nije štedelo a sada mora. Dugačak je januar “, dodaje.

Ono što ne nedostaje, to su lepe želje. Uz osmeh „Srećni božični praznici“, čuje se pri svakom susretu i pozdravu.

I pisac ovih redova je primetila – ne čuju se petarde kao nekad. Mirnije je. Ne prodaje se po tezgama. I nikome ne nedostaje misris baruta.

Sneg pada, hladno je , kupci žure kućama. Meteorolozi su najavili ledene dane.

Prodavci će biti dok mogu. Neke  pijace, kao ona preko puta Svetosavskog parka radi do 15 sati, ona velika pored Tvrđave i duže. Prodavci će ostati dok mogu, da prodaju što više robe koje su doneli.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare