LESKOVAC
(Nova Naša reč)
Počeo je da svira violončelo sa četiri godine. Devet godina kasnije je jedan od najtalentovanijih čelista. O tome svedoče brojne nagrade koje je osvojio na prestižnim takmičenjima u Evropi i Srbiji. Najsvežija je iz Herana u Češkoj, drugo mesto u konkurenciji takmičara do 16 godina. Od roditelja je nasledio muzički talenat, ali ga svakodnevnim napornim radom uporno unapređuje. Na početku su ga roditelji terali da vežba, ali, kako sam Petar priznaje, vremenom je prestala potreba za tim. Danas zna da je to njegov izbor i vežbanje mu nije naporno, jer muziku doživljava kao uživanje, a ne kao neku obavezu. Zna da vežba i po tri sata pre i po podne, pa vi procenite koliko truda ulaže.
Sa devet godina je imao prvi solistički koncert. Prvi nastup sa nekim orkestrom bio je sa „Amorozom“, što opet pokazuje i dokazuje kvalitet. Kao najuspešnije nastupe izdvaja one u galeriji SANU i sa orkestrom vojske u Domu vojske. Najlepši prostori gde je svirao, po njemu, su Kolarac, sala Filharmonije, sala u Heranu u Češkoj, KGB u LJubljani… Obično publika ne raguje kad se pojavi na bini, ali zato kad završi usledi veliki aplauz i čestitke za nastup.
Na jesen kreće u drugu godinu srednje muzičke škole „Davorin Jenko“ u Beogradu, u klasi profesorke Judit Midrholcer Josifoske, koja predaje i u Novom Sadu, tako da Petar ide i u Novi Sad na časove. Ovog leta ga očekuje nastup na Moricburg festivalu u Nemačkoj koji ima 30 godina dugu tradiciju. To je kruna ovogodišnjih nastupa i čitave karijere. Tamo ide na poziv organizatora, a u organizaciji su najveća imena klasične muzike danas. Radi se o festivalu kamerne muzike i nastupiće i kao solista i član grupe sa kojom će tamo raditi. Koliki je to uspeh govori podatak da je do sada tamo nastupilo samo par učesnika iz Srbije, a učesnici imaju od 16-26 godina. Petar ističe da, iako ima, 13 godina, nije polagao nikakvu audiciju, jednostavno dobio je poziv i ide da pokaže šta zna!
Naravno, uvek ima problema. Kod porodice Pejčić je to želja da mu se omoguće nastupi širom Evrope, na raznim takmičenjima i festivalima. To zahteva i novčana sredstva, ali, tu uskaču, pored porodice i prijatelji. Kad krene avionom na put moraju da se kupe dve karte, jer vredan instrument ne može da ide kao običan prtljag, ko zna kako bi došao i u koliko komada na određenu destinaciju. Zato je jedna karta za Petra, a druga za čelo.
Očekuje da sa šesnaest godina postane student nekog prestižnog fakulteta. Da li će to biti u Evropi ili Americi odlučiće kad za to dođe vreme. Voleo bi da svira svuda po svetu i sve podređuje tome.