LESKOVAC
Pesticidi nikad neće završiti u medu, jer same pčele ne puštaju u košnicu one koje nose pesticide. Prepoznaju ih po mirisu i ubijaju! Ponekad na taj način strada pola legla, piše leskovački nedeljnik Nova Naša reč.
http://novanasarec.org.rs/index.php/2016/08/26/srdan-pesic-profesionarni-pcelar-pesticidi-najveca-opasnost-za-pcele/
Početkom ovog veka Srđan Pešić je došao na ideju da se profesionalno bavi pčelarstvom. Neko osnovno znanje je već posedovao, jer je studirajući veterinu imao predmet „Pčele i bolesti pčela“. Tu se sklopilo znanje o biologiji, anatomiji i fiziologiji pčele, na to se nadovezao tip rada koji zavisi od tipa košnice, područja gde su košnice, kao i vrsta pčela. U početku je, kao i u svakom poslu bila gomila problema. Od onog standardnog kako naći novac za ulaganje, do toga kome od starijih kolega verovati, jer nisu svi saveti bili dobronamerni. Danas Srđan ima 200 košnica. Početni problemi su prevaziđeni, ali bilo bi dosadno da nema novih problema.
Matematika
Minimalno po košnici kad je loša godina bude 27-28 kilograma, a rekord je bio 74 kilograma. Na žalost, češće budu loše godine, nego ove dobre. U proseku, sada mu je ulaganje 10 evra po košnici, tako da je relativno lako izračunati da li ima zarade. Ali, to je samo matematika, stvarnost je drugačija.
„Ova godina je loša, prinosi su nikakvi, praktično ih nema. Najčudnije što je cena meda kod otkupljivača manja nego prošle godine!?“ čudi se Srđan i dodaje da na prinos najviše utiču vremenski uslovi, ali to je bilo uvek tako.
„Sada je mnogo veći problem pojava pesticida. U apotekama je moguće kupiti i pesticide koji su zabranjeni za prodaju, kao i preparate koji su zabranjeni Zakonom o zaštiti biljaka. Inspekcija bi morala više da to kontroliše. Kad se pčele otruju šteta je daleko veća nego kad su vremenski uslovi u pitanju, jer onda mi pomognemo pčelama da se prehrane. Jedina korisna stvar je što pesticidi nikad neće završiti u medu, jer same pčele ne puštaju u košnicu one koje nose pesticide. Prepoznaju ih po mirisu i ubijaju! Ponekad na taj način strada pola legla! Dešava se da jednostavno nema dovoljno pčela da se očuva leglo, da se one odbrane od zime ili da se razvije novo društvo. Praktično ostaneš bez košnice.“
Problemi i kako ih rešiti
Kod nas je najopasnija višnja i jabuka, jer smo mi brdski kraj, pa to voće cveta etapno, nekih 7-10 dana, tako da se prskanje obavlja u raznim delovima, raznim danima… A tad su pčele najaktivnije. Srđan Pešić iznosi probleme dalje.
„Onda se trudim da svaki dan obilazim, ako mogu da spasim što se spasti može, voćari znaju da hoću da ih prijavim inspekciji… U stvari, problem je neznanje voćara, jer ako nema pčela nema ni voća, a neki se ponašaju u stilu „Ja ću da prskam moje voće kad ja hoću…“ i isprska kad je voćnjak u cvetanju. Inspekcija kao inspekcija, bolje i da ne idem tamo. Nadležna je poljoprivredna inspekcija. Sa Vesnom Šalinger imam dobru saradnju, ali ona je sama i ne može sve da postigne. Zamisli da nas deset dođe, kako da sve obiđe? Ja želim da se uradi uzorkovanje, tj. da sakupim mrtve pčele i da se otkrije koji pesticid je u pitanju i da se vidi u kom voćnjaku je taj pesticid korišćen. Ali, to mora da se uradi odmah, najkasnije sutra… Za dan-dva možda padne kiša i onda je sve gotovo. Na žalost, kazne za to su mandatne, prekršen je Zakon o zaštiti bilja… Mada, zakonski je sve regulisano, ali je problem što se zakon ne sprovodi. Mi smo kao udruženje pokušavali da rešimo problem, čak smo pre par godina bili na razgovoru kod gradonačelnika Cvetanovića. On je obećao auto da se ova problematika reši, ali je ostalo na obećanju.“
Kvalitet meda
„Ja imam potvrdu Veterinarskog instituta u Nišu da imam izuzetno kvalitetan med. Redovno radim te kontrole. Ljudi moraju da shvate da nije svaki med isti. Kvalitet je najlakše prepoznati po gustini, mora da bude što gušći i po mirisu, jer mora da ima miris. Kao i kad ga uzmete kašičicom mora da se javi tzv. „konac“, da ne možete da ga samo zahvatite kao običnu tekućinu, nego da se za kašičicom „vuče konac“. Ima puno falsifikovanog meda po prodavnicama, pa bi i sa time morala da se pozabavi inspekcija. Dodaju mu kukuruzni skrob, glukozu, u sred medobranja sipaju šećerni sirup. Ljudi pokušavaju da imaju što veću količinu, da bi što više zaradili, tako da im je kvalitet nebitan. Zna se da med ima silna lekovita dejstva, ali na ovaj način se to gubi.“
Srđan preporučuje da se med uzima kod pčelara koji imaju potvrdu kvaliteta.
Prodaja meda i pomoć države
Mnogo je nesređenih odnosa između otkupljivača i proizvođača. Niska cena, ucene, neredovne isplate… Dešava se da sklopiš ugovor sa nekim, gde te obavežu da njima sve daješ, a onda se oni ne pojave mesecima da otkupe te količine. Pritom, ako nekom drugom prodaš, onda plaćaš penale. Problem su i „salonski“ pčelari, odnosno oni kojima je to hobi, jer „ubijaju“ cenu, pošto ne žive od ovog posla.
Kao registrovano kućno gazdinstvo Srđan ostvaruje pomoć koji država daje kao beneficiju po košnici. Zahvalan je na tome, jer ipak je neko dao nešto, koliko-toliko i pomogao.
Srđan Pešić priznaje da ima poslovan odnos prema i sa pčelama. Da nije tako, kaže, da sam ja neki zaljubljenik u pčele, ja bih imao dve pčele i čuvao ih kući kao kućne ljubimce.