LESKOVAC
Vladimir Perišić, laureat nagrade „Otisak Gorana Paskaljevića“ na ovogodišnjem Leskovačkom internacionalnom festivalu filmske režije, kaže da ga je jako obradovalo, ali i dirnulo da je upravo on izabran za ovu nagradu.
„Pre svega, dirnulo me je i to da je uvedena ovakva nagrada kojom se Goranovo nasleđe i trag u kinematografiji neguje. Mi smo imali veliku jugoslovensku kinematografiju koja se raspala na bivše zajedničke države i koja je potpuno potisnuta. I sećanje na tu kinematografiju i ono što je uspela da nam ostavi u građenju jedne umetnosti je potpuno skrajnuto. Mislim da neki novi srpski film ne može da se izmišlja bez da se gradi na tim temeljima jugoslovenskog nasleđa.“
Perišić je rekao i da je Goran Paskaljević jedan od prvih nezavisnih reditelja koji su počeli sami da produciraju svoje filmove.
„Postojale su ranije državne produkcione firme, što je ekvivalent holivudskih studija, s tim što su bile pod kontrolom države u komunističkom sistemu. Svoju slobodu i autorski rukopis je gradio sa manjim budžetima koji su mu garantovali nezavisnost. Mislim da je to jedna od ne samo odlika, nego i karakteristika autora da zadrži svoju slobodu i nezavisnost.“
Na pitanje koliko je moguća ta vrsta slobode, kako u Srbiji, tako i u bivšim jugoslovenskim republikama, Perišić je rekao da se sloboda uzima, ona se ne daje.
„Ako me pitate o uslovima ili okolnostima, oni nisu samo ovde, nego u svakoj zemlji ne idu na ruku slobodi. Tu je stav u samim autorima da uzmu svoju slobodu i svoju sudbinu u svoje ruke.“
Na dodatno pitanje koliko on ili njegove kolege, kada pripremaju i rade filmove, mogu da daju sebi slobodu i da rade onako kako žele, ili moraju da se prilagode nekakvim trendovima, jer mora tu da se umeša i nova, Perišić kaže da se pre svega radi o autorskoj slobodi.
„Postoji nešto što se zove moralno pravo autora nad njegovim delom. Ne može producent ili država da ima pravo na vašim delom, to ne može da ima veze sa trendom. Publika ne postoji, ona se gradi, svaki autor gradi svoju publiku i ona se vremenom gradi.“
Poredeći vreme u Jugoslaviji i sada, Perišić kaže da je, recimo, nekad postojala velika tradicija škole dizajna.
„Zato je naš dizajn i sada dobar. Međutim, fotografija na ovim prostorima nikad nije bila razvijena i vi zato nemate i danas dobru fotografiju. Jedna umetnost se gradi. Moda u Franscuskoj i Italiji je izvrsna jer oni imaju jako razvijene zanate koji to prate, pa je logično da se tu razvila moda i došla do nekih velikih visina. Mi smo u umetničkom i zanatskom smislu imali kvalitetnu kinematografiju, ali je više nemamo. Kvalitetna kinematografija nisu samo dobri autori ili veliki umetnici. Film je kolektivna umetnost i vi morate imati u svim sektorima kvalitetne ljude i tehničare.“ (kraj) IS/LJS
