LESKOVAC

Kristin Paskaljević, udovica reditelja Gorana Paskaljevića, na konferenciji za medije, rekla je da je srećna i zadovoljna, ali i da je bila pod tremom tokom uručenja nagrade. Takođe, za nju je to bio i poseban dan, s obzirom da je upravo pre četiri godine, nekih sat vremena nakon uručenja nagrade festivala Goranu Paskaljeviću za afirmaciju regionalne filmske umetnosti u svetu, stigla vest da je Paskaljević preminuo.

„Ja sam već imala ideju da se ustanovi nagrada koja bi nosila Goranovo ime, drago mi je što se ta ideja realizovala u Leskovcu. Razmišljala sam i kako bi izgledala statueta, pa sam odlučila da svake godine ona izgleda drugačije i da bude inspirisana nekim od Goranovih 18 filmova. Ove godine je ona vezana za film „Tango Argentino“, jer je to film preko koga smo se Goran i ja pre 30 godina upoznali. Ove godine je statuetu izvajala Nina Nedić, koju sam poznavala od ranije, nije bilo vremena za konkurs, ali nam je ideja da svake godine raspišemo javni konkurs na koji bi se javljali autori cele bivše Jugoslavije, a najbolji bi za svoj rad bio i nagrađen sa 100.000 dinara.“

Nina Nedić, autorka statuete „Otisak Gorana Paskaljević“, rekla je da je, pre svega dosta mlađa od filma „Tango argentino“, ali i da ga je gledala mnogo pre nego što je došlo do saradnje oko izrade statuete.

„Drag mi je film. Podsetio me je neke moje lične susrete sa različitim generacijama. Statueta nije nužno povezana sa samom radnjom u filmu, ali ja sam iskoristila trenutak iz filma, jednu tango pozu, s obzirom da su Kristin i Goran nakon toga započeli zajednički život. Uglavnom se ljudima dopao moj rad i imam pozitivne komentare.“

ZAŠTO JE NAGRADU DOBIO VLADIMIR PERIŠIĆ

Miroljub Mića Vučković, član Umetničkog festivala saveta LIFFE, obrazložio je zašto je nagradu „Otisak Gorana Paskaljević“ dobio Vladimir Perišić.

„Ovo je nagrada koja ne treba da ima nikakve veze sa ostalim nagradama na LIFFE. Smatramo i da to ne treba da bude nagrada nekome ko oponaša ono što radi Goran Paskaljević, ali mora da sadrži humanost, duhovitost, radoznalost, da sadrži lokalno prepoznatljivo u svetu i da ne bude nagrada za karijeru, već neka vrsta vetra u jedra nekom mladom autoru. Znači, to je nagrada za autentičnost, ne za delo u razvoju, nego za umetnika u razvoju. Pri tom to ne znači da postoji samo jedno slovo učinjeno, već da postoji neka prepoznatljivost. Zašto Vladimir Perišić? Zato što imao tri filma u Kanu, što je posle Veljka Bulajića i Emira Kusturice jedini iz ove zemlje koji je bio u žiriju Kanskog festivala.“

Kristin Paskaljević je ispričala i anegdotu iz Goranovog života, kada je šetajući Kanom sreo Andreja Tarkovskog, filmskog scenaristu i reditelja i fakultetskog profesora. On je Goranu rekao da kada studentima pojašnjava kako se otvara film u prvoj sceni, skoro uvek kao primer pomene Goranov film „Čuvar plaže u zimskom periodu“. (kraj) IS/LJS