SONGDO-LESKOVAC
Pametni grad Songdo u Južnoj Koreji je potpuno novi grad u kojem je osmišljen pametni automatizovani sistem za sakupljanje otpada koji predstavlja napredni sistem upravljanja otpadom kojim je lako i pogodno upravljati.
Grad sakuplja otpad iz svih zgrada i prenosi ga u centar za preradu otpada usisavanjem preko pneumatskih podzemnih cevi gde će se automatski kategorisati i reciklirati prema vrsti.
Razvrstani organski otpad ide u postrojenje za proizvodnju energije. Svaka zgrada ili kuhinja ima ugrađenu pneumatsku cev za stanovnike da lako upravljaju svojim otpadom.

Uz sve ove automatizovane procese, grad može smanjiti troškove, posebno troškove logistike jer nema potrebe da kamioni za smeće voze gradom. Sistem ima samo 7 zaposlenih da bi pokrenuo ceo proces što takođe doprinosi smanjenju troškova rada.

PAMETAN TRANSPORT I MOBILNOST – BARSELONA
Pametan parking ima senzore na parking mestima da se prikupe informacije o slobodnim mestima koje se šalju u info-centar koji ih stavlja na raspolaganje vozačima putem aplikacija pokazujući im najbliže slobodno mesto za parkiranje.
Otvorena je javno-privatna platforma koja podstiče korišćenje električnih vozila u gradu tako da danas grad ima više od 240 stanica za punjenje električnih vozila, a cilj je da se omogući svakom građaninu 5 minuta udaljenosti od kuće do stanice.

Program biciklističke zajednice Barselone iz 2007. ima za cilj da omogući dostupnost korišćenja bicikala za prevoz do posla. Sistem ima više od 400 stanica za pozajmicu/vraćanje bicikala uz prethodno plaćanje godišnje članarina.
Većina stanica je pored stanica javnog prevoza kako bi se olakšala i približila intermodalnost. Uz puteve su postavljeni separatori saobraćaja za biciklističke staze kako bi se poboljšala cirkulacija i bezbednost. Separatori su posebno dizajnirani s visoko reflektirajućim obojenim trakama za povećanje vidljivosti.
PAMETAN MONITORING KVALITETA VAZDUHA – OSLO
Čist i zdravstveno bezbedan vazduh je od suštinskog značaja za svako ljudsko blagostanje. Zagađenje vazduha šteti zdravlju stanovništva ali i turističkoj industriji.
Oslo, glavni grad Norveške, postavio je stanicu za praćenje kvaliteta vazduha Thing Farm Smart Air. Ovo rešenje je zasnovano na tehnologiji Internet stvari (IoT – Internet of Things) a omogućava praćenje i pristup uslovima kvaliteta vazduha u realnom vremenu.
Kada kvalitet vazduha postane negativan, nadležni organi će imati moguć́nost da razmotre sve radnje za smanjenje štetnih efekata. Na primer, grad može da zatvori puteve ili saobraćajne površine koje zagađuju vazduh kao i planiranje buduć́eg poboljšanja infrastrukture.
Štaviše, grad takođe može da prati koji tip vozila stvara zagađenje i da predloži na primer veći porez za tu vrstu vozila.
UPRAVLjANjE OTPADOM I RODNA RAVNOPRAVNOST NA ISTOM ZADATKU
Primer 1: Napori za regulisanje sakupljanja, reciklaže i pravilnog skladištenja otpada retko uzimaju u obzir neformalne sisteme upravljanja otpadom na koje jako utiču rodne uloge. Na nivou domaćinstva uglavnom su žene te koje odlučuju koji će prehrambeni proizvodi kupiti i kako se odlaže kućni otpad. Upravljački ciklus može biti efikasniji ukoliko se muškarci, žene i njihova deca informišu o sortiranju otpada putem odgovarajućih kanala (npr. televizije, radija, časopisa koji čitaju oba pola, škola, itd.) i ukoliko se u domaćinstvima postave odvojene kante. Lokalne deponije mogu pružiti ženama i njihovim porodicama mali dodatni prihod dok stimulišu odvajanje i recikliranje otpada.
Primer 2: Inicijativa za ublažavanje klimatskih promena „1 MILION ŽENA“, osnovana je u Sidneju, i bavi se ulogom žena u donošenju odluka koje bi smanjile potrošnju i optimizovale količine nastalog otpada, doprinoseći uštedi energije i time smanjujući emisije ugljen-dioksida. Ova kampanja informiše građane da je moguće preduzeti male korake u svakodnevnom životu koji će imati uticaj u borbi protiv klimatskih promena.
Primer 3: Bečka strategija uvođenja rodne ravnopravnosti bazirana je na 5 principa: rodno osetljiv jezik, sakupljanje i analiza rodno senzitivnih podataka, jednak pristup i korišćenje usluga, ravnopravno uključivanje žena i muškaraca u donošenje odluka i jednak tretman integrisan u upravljačke procese.
Primer 4: Tokom 2001. godine, švedsko transportno odeljenje je priznalo da postoje nejednakosti između žena i muškaraca u zapošljavanju u transportnom sektoru (na primer, većina ljudi na rukovodećim pozicijama su bili muškarci) i predložilo integraciju rodne analize u švedsku transportnu politiku i administrativne prakse.