SRBIJA

Amnesty International je objavio izveštaj koji svedoči o hakovanju telefona novinara i aktivista, i opisuje široko rasprostranjene zloupotrebe od strane srpske policije i Bezbednosno-informativne agencije (BIA) kroz upotrebu špijunskih alata poput NoviSpy-a. Aktivisti, novinari i članovi civilnog društva bili su meta, a njihovi telefoni su zaraženi tokom ispitivanja ili prilikom oduzimanja uređaja. Ovi postupci otvoreno krše zakone Srbije i osnovna ljudska prava.

Danas, 19. decembra, krovna evropska organizacija za digitalna prava (EDRi) i 54 organizacije civilnog društva pozivaju institucije Evropske unije da preduzmu mere kako bi zaustavile nelegalnu upotrebu špijunskog softvera od strane nadležnih organa u Srbiji koji targetiraju novinare, aktiviste i članove civilnog društva.

Njihovo otvoreno pismo prenosimo u celosti i bez izmena:

“Poštovani,
U ponedeljak, 16. decembra, organizacija Amnesty International objavila je izveštaj koji
detaljno opisuje široko rasprostranjenu nezakonitu upotrebu špijunskog softvera protiv
aktivista, novinara i članova civilnog društva od strane policije i Bezbednosnoinformativne agencije (BIA) u Srbiji. Izdvojeni su potvrđeni slučajevi Nikole Ristića iz grupe
“SviĆe”, aktiviste inicijative “Marš sa Drine” Ivana Bjelića, novinara iz Dimitrovgrada
Slaviše Milanova, ekološkog aktiviste Ivana Milosavljevića Bukija, i aktiviste organizacije
“Krokodil”.
Bezbednosna laboratorija Amnestija analizirala je uređaje građana Srbije koji su bili
direktno pogođeni upotrebom intruzivnih tehnologija i pouzdano utvrdila da policija i BIA
rutinski koriste novu vrstu špijunskog softvera koji Amnesty International naziva NoviSpy,
zajedno sa zloupotrebom visoko sofisticiranog alata za ekstrakciju podataka izraelske
kompanije Cellebrite.
Način rada je posebno zabrinjavajuć. Članovi civilnog društva su bili zaraženi špijunskim
softverom tokom informativnih razgovora sa policijom ili BIA agentima, navodno radi
njihove zaštite. Nakon što su im uređaji bili oduzeti ili van njihovog domašaja, policija i
BIA su koristile Cellebrite za prisilno otključavanje uređaja, preuzimanje podataka i
instalaciju špijunskog softvera NoviSpy kroz direktan pristup. Prema nalazima Amnestija,
NoviSpy može da pravi skrinšotove i sa telefona ih šalje na server BIA, ali i da ostvari
dozvole za pristup lokaciji, mikrofonu i kameri.
Srbija je prethodno bila povezana sa više alata za špijuniranje, poput Pegasusa,
Predatora i FinFisher-a, od kojih su svi u suprotnosti sa zakonodavstvom Srbije. U Srbiji,
posedovanje, distribucija i upotreba špijunskih softvera, kao vrste računarskih virusa,
predstavlja krivično delo. Svaki neovlašćeni pristup zaštićenim uređajima i podacima je
kriminalizovan. Iako pojedini zakoni omogućavaju primenu posebnih dokaznih radnji i
posebnih mera nadzora i obrade podataka u izuzetnim slučajevima, špijunski softveri
svojom intruzivnom i neselektivnom prirodom prevazilaze granice zakonskih principa
neophodnosti, srazmernosti, zaštite podataka o ličnosti i zaštite privatnosti i samim tim su
nezakoniti.
Upotreba špijunskih softvera dešava se paralelno sa pogoršanjem stanja demokratije i
vladavine prava u Srbiji. U prethodnih nekoliko godina građani su svoje nezadovoljstvo
izražavali na brojnim protestima protiv vlasti što je izazvalo sve veću represiju protiv
aktivista, novinara, pripadnika civilnog društva i opozicije. Zbog toga što su najčešće
taktike zastrašivanja privođenje i određivanje pritvora, veoma smo zabrinuti činjenicom
da upotreba intruzivnih softvera postaje rasprostranjenija u Srbiji i pogoršava kršenje
ljudskih prava.
Stoga pozivamo Evropsku uniju da:
● Zahteva od Vlade Srbije da se pridržava zakonodavnog okvira i hitno prestane sa
nezakonitom upotrebom NoviSpy-a i drugih špijunskih softvera, koji nesrazmerno
narušavaju osnovna prava, a za koje ne postoje adekvatne zaštite da se spreče i
isprave štete po ljudska prava.
● Zahteva od nadležnih organa u Srbiji da zaustave urušavanje građanskih prava i
sloboda, uključujući hapšenja i zastrašivanje novinara, aktivista i demonstranata.
● Zahteva od Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal da istraži okolnosti
pod kojima je špijunski softver upotrebljavan protiv aktivista u Srbiji i obezbedi da
je pravna zaštita dostupna žrtvama, uključujući garancije zaštite od ponavljanja
incidenata.
● Zahteva od nezavisnih institucija Republike Srbije (Zaštitnik građana i Poverenik
za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti) da istraže okolnosti
pod kojima je špijunski softver upotrebljavan protiv aktivista u Srbiji.
Zahvaljujemo na vašem razmatranju i stojimo vam na raspolaganju ukoliko imate dodatna
pitanja u vezi sa ovom situacijom.

Srdačno,
Potpisnici:

1. European Digital Rights (EDRi)
2. ACT Grupa – Hrvatska
3. Access Now
4. Alternatif Bilisim – Turska
5. Amnesty International
6. ApTI – Rumunija
7. ARTICLE 19
8. CERNO – Hrvatska
9. SOFIJA – Hrvatska
10. Beogradski centar za ljudska prava – Srbija
11. Beogradski centar za bezbednosnu politiku – Srbija
12. Bits of Freedom – Holandija
13. Centar za građanske inicijative Poreč – Hrvatska
14. Centar savremene politike – Srbija
15. Centar za mirovne studije – Hrvatska
16. Centar za mir, nenasilje i ljudska prava – Osijek – Hrvatska
17. Centar za ženske studije – Hrvatska
18. Citizen D / Državljan D – Slovenija
19. Građanske inicijative – Srbija
20. Civil Society Development Foundation – Rumunija
21. Kolektiv Ministarstvo prostora – Srbija
22. Zaklada za razvoj lokalne zajednice Slagalica – Hrvatska
23. CRTA – Srbija
24. Mreža mladih Hrvatske
25. CROSOL – Hrvatska
26. Danes je nov dan – Slovenija
27. Documenta – Hrvatska
28. Electronic Frontier Finland (Effi) – Finska
29. Electronic Frontier Foundation (EFF)
30. Electronic Frontier Norway (EFN) – Norveška
31. Electronic Privacy Information Center (EPIC)
32. epicenter.works – Austrija
33. Evropski pokret u Srbiji
34. European Sex Workers’ Rights Alliance (ESWA)
35. GFF – Gesellschaft für Freiheitsrechte – Nemačka
36. Gong – Hrvatska
37. Homo Digitalis – Grčka
38. Kuća ljudskih prava Zagreb – Hrvatska
39. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)
40. Inicijativa A11 – Srbija
41. Irídia – Center for the Defense of Human Rights – Španija
42. IT-Pol Denmark – Danska
43. Iuridicum Remedium – Češka
44. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) – Srbija
45. FLIGHT – Hrvatska
46. Metamorphosis – Severna Makedonija
47. Partneri za demokratske promene – Srbija
48. Politiscope – Hrvatska
49. SHARE Fondacija – Srbija
50. Fondacija Slavko Ćuruvija – Srbija
51. SOLIDARNA – Hrvatska
52. SUPERRR Lab – Nemačka
53. Vrijschrift.org – Holandija
54. Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR)