NIŠ

„Borba“ je nekada bila stub borbe protiv fašizma, a danas je stub borbe za kulturu.U redakciji „Borbe“ su mladi ljudi koji imaju jasan cilj pred sobom i teže tome da se očuva kultura, kazao je Andrija Jorgić, direktor „Borbe“ na otvaranju izložbe  u Galeriji Niškog kulturnog centra „Vek Borbe“.

„ Ponosan sam na onu „Borbu“ koja je  izašla 1922.godine kada je prvi broj odštampan u Zagrebu, na 19 brojeva koji su odštampani u Užićkoj republici i na 12.000 brojeva koji su prvog dana nakon oslobođenja štampani u zgradi „Borbe“ gde danas živimo i radimo, a koji su završili na Sremskom frontu. Ta „Borba“ je predstavljala stub borbe protiv fašizma, a današnja broba predstavlja stub borbe za kulturu. Spajaju nas i onih pet crvenih slova, ćirilično pismo i ono što uvek istićem a to su mlade snage  koje danas  pišu za „Borbu“ koji su se opredelili za teme  koje život znače“, kazao je Andrija Jorgić.

                                 On je dodao da je jedan od zadataka kako same „Borbe“ tako i mladih ljudi da se sačuva print koji polako posustaje pred elektronskim medijima i koji će jednog dana, savakako, postati muzejska vrednost, ali ne sada.

                              „I ova izložba je jedan od načina da mladi sačuvaju print, ali njihova misija ima još jedan značajan zadatak. Nije se dovoljno  posvećivalo pažnje kulturi, starim zanatima i tradiciji“, istako je Jorgić.

                          Šetnja kroz izložbu „Vek borbe“ ne predstavlja samo prolaženje pored fotografija i celina već prolazak kroz vremenski tunel, na čijim zidovima se nalaze uspomene jednog vremena. Vreme koje sa sobom nosi pečat i svedočanstvo čitavog veka jedne kuće prikazano je kroz 15 celina, koje sadrže više od 200 fotografija iz Borbine foto-arhive.

                          „Najizazovniji je bio odabir fotografija jer kada nešto postoji čitav vek, kuća koja se  bavi izveštavanjem o različitim temama, i sve to treba svrstati u jednu izložbu, to jeste izazov.Ova medijska kuća ima težinu i mnogo je radnika prošlo kroz nju. Želela sam da doživim duh svakoga od njih i odabir fotografija je bio svakako težak ali sam se vodila njihovim postulatima, a to je pre svega njihov entuzijazam“, istakla je Milica Drašković, novinarka „Borbe“.

                          Za list su pisali velikani literarnog rada – od Ive Andrića, Dobrice Ćosića sve do Miloša Crnjanskog i Slobodana Selenića. „Borba“ kao dnevni list više ne izlazi, ali je njenu tradicuju nastavio časopis o kulturi „Borba“.

                         „Za one generacije koje pamte nekadašnju „Borbu“ koja je bila dnevni list, nakon 11 godina otkako je prestao da izlazi mi smo pre tri godine pokrenuli časopis „Borba“. Teme kojima se bavi novodizajnirana  „Borba“ su teme iz kulture. Nema politike ni sporta izuzev šaha o kome pišemo jer smatramo da je on i tradicija i kultura i nauka. Nije više ni veliki format kakav je imao dnevni list, ali je sigurno da izlazi na ćiriličnom pismu i zadržali smo pet crvenih slova“, istakla je Elena Stojanović, glavni urednik „Borbe“.

                          Кuća „Borba“ iznedrila je i mnoge listove – Večernje novosti, Кekec, Sport, Nada i drugi. Malo je poznato da su Atelje 212 i Radio Studio B nastali upravo u ovoj kući, a da su „Borbe“ nagrade za arhitekturu i književnost bile najprestižnije u svojim oblastima.