Otvorena diskriminacija Roma i Romkinja

BEOGRAD

(Danas)

Pripadnici/e romske populacije i siromašni najviše su izloženi diskriminaciji, a ona je najvidljivija i najčešća u oblasti rada i zapošljavanja.

Ove zaključke prošlogodišnje studije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti “Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji” dodatno potvrđuju istraživanja romske organizacije Romag.

Naime, ova romska nevladina organizacija sprovela je takozvano situaciono ispitivanje diskriminacije prilikom zapošljavanja Roma i Romkinja. Obučeni i unapred pripremljeni kandidati romske nacionalne manjine posetili su tri objekta u Beogradu koja su nudila posao. Prvi je restoran brze hrane, drugi je kafić i treći je firma za špediciju.

U prvom slučaju A. D. je otišla na razgovor za posao, gde ju je dočekao zaposleni u lancu brze hrane koji joj je sve objasnio oko posla.

– Pokazao mi je šta gde treba da ukucam na kasi, kako naplaćujem jelo, i koje još obaveze imam. Bila sam prijatno iznenađena njegovim odnosom prema meni. Međutim, kada se gazda pojavio, videla sam šok na njegovom licu koji je upotpunio rečenicom: “Šta bre ova ovde traži?”, ne obazirući se što sam ja tu. Zatim se okrenuo ka meni kao da se ništa nije desilo i pitao me kakva su moja iskustva sa radom na kasi. Odgovorila sam mu da nemam, ali da brzo učim i da sam do sada radila kancelarijski posao. On je na to slegao ramenima i rekao: “E, pa da, to je problem. Vidiš, imena kineskih jela su veoma komplikovana i treba mnogo vremena da se uđe u suštinu jela i da se zapamte da se ne bi pogrešilo i ukucalo pogrešno jelo, tako da bi to mogao da bude problem.” Zatim je rekao da će mi se javiti iako nije uzeo moj broj mobilnog telefona i prišao momku za kasom i prigušenim tonom mu rekao: “Nemoj samo da joj daješ da prilazi kasi.” Onda se okrenuo i otišao.

U drugom slučaju, na oglas za posao u beogradskom kafiću javila se M. P., kojoj je rečeno da dođe na razgovor, da iskustvo nije potrebno, da je “gazda najdivniji na svetu i da posle mesec dana svi budu prijavljeni za stalno”. Istraživačica Romaga je na kraju tog razgovora napomenula da je Romkinja “da ne bi bilo neprijatnih iznenađenja”. Kad je sutradan pozvala da potvrdi dolazak, osoba sa kojom je prethodni dan pričala rekla joj je da joj je žao, ali da je njen gazda “već našao konobaricu”. Kad je nakon toga druga istraživačica pozvala isti kafić, rekli su joj da je mesto upražnjeno i da može da dođe na razgovor.

Istraživači Romaga su isti test sproveli sa firmom koja se bavi špedicijom i koja je objavila konkurs za vozača. Romski istraživač je u telefonskom razgovoru sa direktorom ispričao svoju impresivnu radnu biografiju, nakon čega mu je ovaj oduševljeno rekao da odmah može da dođe i počne da radi. Sutradan je M. N. otišao na posao sa diplomama, potvrdama o radnom iskustvu i preporukama, ali se i on susreo najpre sa iznenađenom sekretaricom, a onda i sa direktorom, koji mu je rekao da se u međuvremenu pojavio bolji kandidat. Kao i u drugom slučaju, ispostavilo se da je i ovo bila laž.

Percepcija

Osim što se romska i LGBT populacija kao i siromašni vide kao najviše diskriminisane grupe u oblasti rada i zapošljavanja, prema istraživanju Poverenika, poslednjih godina se povećala spremnost građana/ki da prijave diskriminaciju državnim institucijama. U odnosu na istraživanje iz 2013. godine, najviše je povećan procenat građana/ki koji bi se u slučaju diskriminacije obratili instituciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao i policiji. Dok je 2013. godine 2 odsto građana/ki navelo da bi se obratilo Povereniku, 2016. godine je tu spremnost izrazilo 18 posto. Ovaj podatak se poklapa sa trendom povećanja pritužbi pred ovim telom.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare