KOSOVSKA MITROVICA
U svojim javnim nastupima predsednik Srbije skoro po pravilu ne govori istinu, obmanjuje
sopstvene građane i kako bi Srbi na KiM rekli „zavodi ih za Goleš planinu“. Ali ne samo to, predsednik
dosta često izgovara gluposti pa postaje predmet sprdnji i izrugavanja. Setimo se samo kada je pred
televizijskim kamerama izjavio da svake tri sekunde u Njujorku pogine perač prozora što ako se izračuna
vremenski period broj tako stradalih ljudi dobija neverovatne razmere. Kasnije se predsednik korigovao,
međutim, glupost je ostala.
U svetlu toga, spominjući hidrosistem Ibar-Lepenac predsednik je opet izjavio notornu glupost da
Republika Srbija može da skrene tok reke Ibar. To je skoro nemoguća misija jer onaj ko malo bolje poznaje konfiguraciju terena shvata da reku Ibar treba da popne na visinu od 500 metara što je neizvodljivo. Ako bi gradio tunel on bi bio dug oko 30-ak kilometara probijajući brada i doline uz veliki rizik da potopi Novi Pazar. Na stranu što promene tokova reka ne dozvoljava ni međunarodno pravo a niti bi mu dozvolili njegovi zapadni prijatelji.
Kada je u pitanju Ibar-Lepenac Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ podseća
građane Srbije da je to objekat koji je izgradila Republika Srbija. Kredit za izgradnju ovog hidrosistema
uzela je Republika Srbija. Na pregovorima u Beču 2006. godine Evropska Unija je obavestila delegaciju iz
Beograda da je Priština spremna da preuzme nastavak vraćanja kredita. Beograd je to odbio i izmirio je do
- godine sve svoje obaveze prema Londonskom i Pariskom klubu. Po svim međunarodnim zakonima
hidrosistem Ibar-Lepenac je vlasništvo države Srbije odnosno građana Srbije.
Na nesreću srpske države njen predsednik u liku Aleksandra Vučića se 2016. godine odrekao ovog
sistema i predao ga Prištini. I ne samo njega već i termoelektrana, energetskih podstanica,
transformatora… Postavlja se pitanje zašto je predsednk to uradio. Ono što je sigurno jeste zbog svoje vlasti. Imovinu građana Srbije je predsednik dao za sopstvenu fotelju. A možda je i nešto drugo dobio a da mi to ne znamo. Logika stvari govori da predsednik može tako da poklanja samo svoju dedovinu u Čipulićima kod Bugojna u Bosni i Hercegovini ali ne i imovinu građana Srbije.
Rušenje kanala Ibar-Lepenac razotkrilo je jednu drugu nejasnoću. A ona glasi da se severni deo
grada Kosovske Mitrovice i Zvečan snabdevaju vodom iz južnog dela Kosovske Mitrovice. Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ podseća građane Srbije da je 2012. godine kada je došao na vlast Aleksandar Vučić imao obezbeđena sredstva u visini od 9 miliona evra za izgradnju posebnog vodovoda za opštine Zubin Potok, Zvečan i severni deo Kosovske Mitrovice. Ovo iz razloga da ne bi bili zavisni od vodovoda u južnom delu grade Kosovske Mitrovice. Ondašnji direktor Kancelarije za KiM Aleksandar Vulin posle godinu dana podigao je cenu vodovoda sa 9 na 16 miliona evra pa su i one potrošene a da vodovod do dana-današnjeg nije izgrađen. Ništa novo, ništa čudno imajući u vidu lopoluk, pohlepu i alavost Aleksandra Vučića i njegove družine.
I ne samo to, 2007. godine. uz pomoć Elektromreže Srbije struja sa hidrocentrale Gazivode
redukovana je prema elektrostanici Valač čime je ceo sever Kosova i Metohije obezbeđen sa strujom.
Takođe je i urađena energetska linija od Zubinog Potoka prema Novom Pazaru uz već postojeću liniju od Leška prema Raški tako da je sever KiM kada je u pitanju struja bio apsolutno nezavistan od ostatka Kosova i Metohije. A onda je Aleksandar Vučić hidroelektranu i jezero Gazivode predao Prištini a Zorana Mihajlović kao ministarka energetike prekinula električne veze severa KiM sa Novim Pazaroom i Raškom. To je jedan od doprinosa sadašnje vlasti zaogruživanju državnosti samoproglašene republike Kosovo ili narodno kazano izdaji Kosova i Metohije.
Da bi maskirao ovu podmuklu predaju srpskih energetskih postrojenja Aleksandar Vučić je jezero
Gazivode nazvao „Trampovo jezero“ a most na Brnjaku – „Trampov most“. Postupak dostojan bosanskog rajetina.
Danas kada posmatramo ogromno prisustvo ROSU policije na severu Kosova i Metohije, izgradnji
monogobrojnih policijskih kasarni ne severu KiM, maltene na svaki kilometar, žestokom teroru nad
srpskim stanovništvom koje se ogleda u zatvaranju, batinanju, ukidanju srpskih institucija od strane
režima Aljbina Kurtija čovek ne može da se ne seti jedne stvari. Do 2012. godine sve je bilo drugačije.
ROSU policija nije ni smela ni mogla da se pojavi na severu KiM. Registarskih RKS tablica na ovom
prostoru nije bilo. I život u ovim opštinama na severu KiM uopšte se nije razlikovao od drugih
opština u Srbiji. Funkcionisale su sve institucije srpske države a lokalne i republičke izbore
raspisivala je Skupština Srbije. Samoproglašena republika Kosovo nije mogla da bude država jer nije
kontrolisala ceo prostor. A onda je došla nova vlast i od gotovog napravila veresiju. Velike patriote u
liku radikala i socijalista radi lične vlasti odrekle su se teritorije odnosno južne srpske pokrajine.
Velike priče o patriotizmu i srpstvu a od Velike Srbije dobijena je osunećena Srbija.
I Aleksandar Vučić i Ivica Dačić doživeće svoj kraj kao najveći izdajnici u istoriji srpskog
naroda. O takvoj izdaji učiće deca u čitankama a stideće ih se buduća pokolenja.
Kako radili tako nam Bog pomogao, navodi se u saopštenju Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije
„Otadžbina“. (kraj) saopštenje/LJS