BEOGRAD-PREŠEVO
Jedan od osumnjičenih terorista, A.A, za koje se interesuju francuske bezbednosne službe, registrovan je na graničnom prelazu Preševo 7. oktobra ove godine, gde je formalno zatražio azil, saopštio je MUP Srbije.
„ Proverama je utvrđeno da se njegovi podaci poklapaju sa podacima osobe koja je 3. oktobra identifikovana u Grčkoj.
Za ovim licem nije bila raspisana Interpolova poternica.
MUP Srbije nastavlja saradnju sa bezbednosnim službama Republike Francuske”, navodi se u saopštenju u kome nije otkriven tačan identitet osobe koja je osumnjičena da je jedna od terorista koji su u Parizu pobili oko 130osoba.
Za razliku od srpkog MUP-a I ministra Nebojše Stefanovića, koji, kao I premijer Aleksandar Vučuić I ministar Aleksnadar Vulin, tvrdi svih ovih meseciod kada reke izbeglica ulaz u Srbiju, da medju njima nema osoba koje pripadaju terorističkim grupama,grčki ministar unutrašnjih poslova Nikos Toskas izdao je još juče saopštenje u kojem navodi da je jedan od napadača iz Pariza, kod kojeg je pronađen sirijski pasoš, ušao u Grčku preko ostrva Leros u oktobru.
Da ovo nisu obelodanili Grci, pitanje je da li bi smo saznali da je ta osoba ušla u Srbiju, zatražila azil I onda , bez ikakve , makar I diskretne pratnje, putovala kroz Srbiju.
Tvrdnja državnog vrha da Srbije nije “zanimljiva “ teroristima je , možda, dobra politička floskula za mase ali, inicira jedno drugo pitanje, da li je Srbija sigurna ruta za pripadnike terorističkih grupa?
Jer, prema saznanjima JUGpressa, srpske službe bezbednosti su pratile najmanje dve grupe, na koje im je skrenuo pažnju Interpol, od Miratovca do izlaska iz Srbije.
S druge strane, od samog početka su delovale, u najmanju ruku smešno I neozbiljno, izjave zvaničnika da kroz Srbiju prolaze samo izbeglice koje beže od rata.
Samo sporadično se mogla čuti sumnja da medju njima ima I onih koji idu u Zapadnu Evropu , ili Srbiju, iz drugih razloga.
A takva pitanja su, obično, odbacivana s indignacijom a oni koji ih postvaljaju proglašavani za osobe koje šire neprijateljstvo prema izbeglicama ili onima koji nagadjaju.
Za takvu osobu ( nema dobre informacije, nagadja) proglašen je I general u penziji, nekadašnji načelnik vojne bezbednosti, sada istaknuti član SNS I predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Srbije Momir Stojanović kada je izjavio da će se na jugu Srbije graditi prihvatni centar za 400.000 izbeglica.
Sada, zvanične izjave su da se u Preševu na novim lokacijama spremaju prihvtani centri, „u igri “ su I brojne kasarne na putu od Preševa do granice sa Hrvatskom .
Medju nijima jesta I Južni logor u Leskovcu .
Prema saznanjima JUGpressa iz vojnih izvora, u stvari kasarna u Aleksincu će prva biti pretvorena u centar za izbeglice.
Južni logor, kažu, još uvek “nije u igri”.
Šta je sledeće, videćemo.
Tako dolazimo do saznanja da se neće graditi jedinstveni centar za smeštaj izbeglica ali hoće više njih sa manjim kapacitetima, po nekoliko hiljada.
Kad se zbroji sve to , ispada da je Momir Stojanović “nešto znao”
I, u svetlu masovnih ubistava ljudi (civila) u Parizu, postavlja se ozbiljno pitanje da li će to poslužiti kao povod zemljama EU da zatvore svoje granice I započnu sa vraćanjem izbeglica.
Ako ih vraćaju u prvu zemlju gde su evidentirani, to je Srbije, koliko će u stvarnom životu značiti za sveukupni život zemlje, da ne govorimo sad o bezbednosnom aspektu već o činjenici da jedva sastavljamo kraj s krajem izjave političara da “oni ne žele da ostanu u Srbiji”.
Da, ali šta ako ne mogu nigde drugde da odu?
I , pitanje nad pitanjeima , na koje nikako da čujemo odgovor, koliko je, zapravo, novca u Srbiju stiglo za „prihvat“ izbeglica? Gde je završio taj novac?
I , naravno, ko organizuje i ubire pare od prevoza izbeglica iz Preševa , što je najunosniji posao u zemlji Serbijici u ovom trenutku.
Takodje i šta će ministar odbrane Bratislav Gažić malo-malo u Miratovačko polje i Preševo?
Da li to znači da je ugrožena spoljna bezbednost granica Srbije pa se on mota po jugu i obilazi izbeglice?
Po definiciji posla to bi trebalo da čini ministar policije pre nego ministar odbrane.
I kao to da su izbeglice bile apsolutne vesti dana u svim elektronskim medijima sa nacionalnom frekvencijom kada ih je bilo mnogo manje a sada, kada ih ulazi više hiljada, to je tek neka tamo vest, ako je i bude?
Ni posle više meseci priče sa izbeglicama I Srbijom kao “sigurnom rutom” nikako da se spozna odgovor na pitanje o čemu se ovde, zapravo radi?
To da je u pitanju humanist deluje licemerno u odnosu na činjenicu da još uvek beliki broj izgeglih I raseljenih iz Hrvatske I sa Kosova živi u kolektivnim centrima, decenijama posle ratova u kojima su , bar vršeći vlast sa Slobodanoim Miloševićem I hrabreći druge da idu u te ratove , učestvovali I ljudi koji sada vladaju Srbijom.
Da li je humanost vezana samo za one od kojih se sada ima korist, lova, političlki poeni kod stranaca?