Ostaci rimskog vijadukta na trasi Bulevara Svetog Pantelejmona  jednim delom će biti otkriveni za javnost

NIŠ

Arheološka iskopvanja na budućoj trasi nastavka Bulevara Svetog Pantelejmona privode se kraju, a rheolozi su više nego zadovoljni onim što je iskopano. Prema  rečima Dušana Andrejevića, direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu koji je obišao nalazište sa gradonačelnicom Niša Draganom Sotirovski,  ovo je šesti vodovod poznat u Srbiji, a interesantno je da se tri nalaze u Nišu, jedan je u Singidunumu, u Sirmijumu i Kostolcu. Ti nalazi su znatno manji dok je ovaj u Nišu najspecifičniji i najznačajniji koji je pronađen do sada.

  Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski posetila je sa svojim saradnicima arheologe koji rade istraživanja na ostacima rimskog vodovoda koji je pronađen na trasi u izgranji Bulevara Svetog Pantelejmona. Zajedno sa gradonačelnicom Niša arheološko nalazište je obišao i Dušan Andrejević, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu. Obilsku je prisustvovao i   Aleksandar Aleksić, arheolog Zavoda za zaštitu spomenika. Prema  rečima Dušana Andrejevića ovo je šesti vodovod poznat u Srbiji, a interesantno je da se tri nalaze u Nišu, jedan je u Singidunumu, u Sirmijumu i Kostolcu. Ti nalazi su znatno manji dok je ovaj u Nišu najspecifičniji i najznačajniji koji je pronađen do sada.

                            „ Najvažnije je da su Grad i Zavod za zaštitu spomenika postigli sporazum i dogovor da samo delom preko nalazišta ide bulevar a da deo na trotoarima ostane otvoren za naše sugrađane i psoetioce Niša, turiste, kako bi smo pokazali šta je to što je Niš imao u 4.veku i na koji način se snabdevao vodom“, kazala je gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski.

                             Nalazište koje je sada otkriveno prema rečima stručnjaka pravi je arheološki dragulj.

                          „Retko nalazište koje je pronađeno nedavno u Nišu je najspecifičnije i najznačajnije koje smo otkrili do sada. Ovde se nalazi rimski vodovod koji je građen u dve faze. Starija faza je iz trećeg i kasnije četvrtog veka kada je došlo do naglog razvoja antičkog Niša pod Konstantinom. Tu se lepo vidi kako je grad narasao, razvio se i bilo je potrebe za većim vodovodom. On je krenuo iz Kamenice, prati ovu trasu i silazi, verujemo do Gradskog polja gde se nalazi rezervoar odakle su Nišlije dobijale vodu.“, kazao je Dušan Andrejević, direkor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu.

                         Andrejević dodaje da se za ovaj vodovod znalo i ranije, jer su pronađeni ostaci i 2020. na gradilištima na ovom potezu. Sa zaštitnim iskopavanjima se započelo pre 20-tak dana. Na ovom potezu je otkopano oko 50 metara vodovoda, u jednom delu biće prezentovan i prikazan zainteresovanim turistima, na trotoarima, označen tablama, 3D modelima.

                         „Moramo da shvatimo da zaštitna iskopavanja služe za detaljno istraživanje, ali nismo svaki put u mogućnosti da sačuvamo sve za prezentaciju, jer živimo u gradu koji postoji preko 2000 godina i znamo da gde god zakopamo izaći će nešto. Zato se trudimo da makar deo sačuvamo i prezentujemo na pravi način“, kaže Andrejević.

                        Dodaje da očekuje i da u nastavku radova na novom bulevaru naiđu na još neke ostatke antičkog Niša, ali ne na ovako značajna otrkrića, kao što struka veruje da skreće sa ove trase.

                         „Ostaci rimskog vodovoda koji je pronađen, predstavljaju simbol civilizacije, svaki rimski grad je imao vodovod.  Ono što je za naše sugrađane zanimljivo jeste ta direktna veza ovog vodovoda i cara Konstantina, jer nakon što je grad Niš u 4. veku doživeo razvoj koji je podstaknut direktno od cara Konstantina, javila se potreba za infrastrukturnim proširenjem, tako da se na ovoj trasi od jednog starog vodovoda, koji je predstavljen u vidu keramičkog cevovoda sagrađen pravi rimski gradski vodovodni kanal, akvadukt“, istakao je Aleksandar Aleksić, arheolog Zavoda za zaštitu spomenika.

                      Aleksić dodaje da njihova pretpostavka već više godina  da je početak vodovoda na „Devojačkom ždrelu“, odnosno „Srećkovom vrelu“ i da bi ukupna dužina od samog izvora do grada bila oko 7,5 kilometara što je podatak za poštovanje.

                       Susret sa arheolozima gradonačlenica Niša je iskoristila i za dogovor o ostalim nalazištima u gradu.

                       „Ovo je još jedan od dokaza da čitavo ovo naselje jeste jedno veliko arheološko nalazište. Razgovarali smo i o tome na koji način da kompaniji Beneton pomognemo na koji način da sve grobnice koje se nalaze tamo pokušamo da izmestimo. To će biti jako dug i jako skup proces. Mi ćemo sa njima razgovarati da li žele da deo parcele ustupe gradu i da taj deo bude otvoren za posetioce, a da istovremeno grad njima omogući da na drugom delu parcele eventualno sa nekim izmenama oni nastave sa svojom invensticijom. Mislim da je to važno i zbog grada i zbog celokupnog turističkog sadržaja ovog dela Srbije, ali i zbog struke, jer na primerima Sofije, Berlina i mnogih drugih evropskih gradova gde su arheološka nalazišta dostupna javnosti, pokazuje se koliko se zapravo brine o njima“, istakla je gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski.

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare