Osamdeset godina od proboja logora Crveni krst

NIŠ

Na današnji dan pre 80 godina, 12. februara 1942. godine u Nišu se dogodilo prvo organizovano i veliko bekstvo iz jednog nacističkog koncentracionog logora za vreme Drugog svetskog rata, na Crvenom krstu. Ovim povodom danas je na tom mestu tradicionalno obeležen ovaj dan, uz prisustvo gradonačelnice Dragane Sotirovski i predsednika Skupštine Bobana Džunića. Profesor  dr Vidimir Veljković, pukovnik-pilot u penziji i predsednik Skupštine SUBNOR-a Grada Niša, održao je ovim povodom govor u kom je podsetio na sva zla koja su se dešavala ovde i junaštva koja su, uprkos tome, iskazana od strane zatočenika, naglasivši da se tako nešto ne sme zaboraviti, jer na taj način postajemo saučesnici u mogućnosti da se tako nešto ponovo desi u budućnosti.   

  

                       

“Tada je grupa od 147 logoraša krenula u bekstvo iz logora na put slobode. Logor Crveni krst bio je koncentracioni logor lociran u Gradu Nišu, kojim su upravljali Nemci tokom Drugog svetskog rata, smešten u neposrednoj blizini železničke stanice Crveni krst u Nišu, u zgradama nekadašnjeg vojnog magacina. Logor je formirao nemački Gestapo septembra 1941. godine, u kome su prvi zatočenici logora bili Jevreji iz Niša i jugoistočne Srbije, a zatim Srbi i Romi, kao i manji broj savezničkih i ruskih vojnika, koji je u logoru okončao život”, rekao je Veljković.

                            “Teror, sadistička mučenja i nepodnošljivi uslovi boravka nisu uspeli da ugase iskru slobode u ljudskim srcima. Logoraši su 12. februara 1942. izveli na ovom mestu jedinstven poduhvat u porobljenoj Evropi. Izvršili su proboj i bekstvo iz logora. Upravo se po tome ovaj logor izdvaja od ostalih u porobljenoj Evropi”, kazao je Veljkovic.

                              Kada su 1944. predosetili da im se bliži kraj, nacisti su uništili dokumentaciju, spalili posmrtne ostatke streljanih na Bubnju i 14. septembra 1944. godine likvidirali poslednjih 36 logoraša.

                              “Dok ovde na ovom mestu stojimo pred strašnim tragovima nečoveštva, fašističkih i nacističkih neljudi, nikada ne smemo da prestanemo da naglašavamo neporecivu istinu: da je u ovom i svm ostalim logorima na našim prostorima i širom Evrope, tog strašnog 20. veka, u oba Svetska rata i NATO agresije na srpski narod, desilo njegovo negiranje, zlostavljanje, pa i nasilno proterivanje postradalih nevinih ljudi”, poručio je Veljković.

                          Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski posebno je naglasila potrebu da mladi čuvaju ovakva obeležja slobode.

                          “Osamdeset punih godina generacije obeležavaju današnji dan i dan kada su logoraši, koji su bili zatočeni na ovom prostoru pokušali i uspeli, neki od njih, da se dokopaju slobode. U današnjem govoru sam se posebno osvrnula na današnju omladinu i zamolila ih da čuvamo svi zajedno obeležja, da pamtimo i obeležavamo dan kada su se neki naši preci borili za slobodu. Ostavljamo u amanet generacijama koje dolaze da ovo mesto na poseban način čuvaju, obeležavaju i mi ćemo se truditi da narednih godina rekonstruišemo ovaj logor o kome se toliko govori i toliko godina se sprema njegova rekonstrukcija”, kazala je Sotirovski.

                            Ovom prilikom su uručeni i skromni pokloni mladim isstoričarima.

                       “Ovo je mesto na kom se generacije naših đaka uče istoriji, a drago mi je i da su generacije mladih istoričara danas dobile posebna priznanja – to su deca koja su osvajala najvažnije nagrade na našim republičkim takmičenjima iz istorije”, kazala je Sotirovski.

                           Gradonačelnica je u govoru naglasila da je sve što se događalo među zidinama ovog logora posledica zavisti i kukavičluka.

                         “Ne kaže se slučajno da su najveći tirani bili plašljivci, o čemu svedoče podaci da su neprijateljski vojnici, stražari u vreme proboja, u panici bežali pred golorukim logorašima. Ovo slobodarsko i sasvim posebno mesto po herojstvu je mesto borbe, prava protiv sile i obespravljenosti. Samo je istinski heroizam vodio u slobodu iz kazamata i uperenih puščanih cevi. Izgledi na uspeh proboja nisu bili veliki, ali na današnji dan 1942. godine zatočeni rodoljubi nisu mislili samo o tome kako će živeti, već u kakvoj će lepoti umreti, kako je neko nekada napisao”, poručila je gradonačelnica.

                          Prema procenama, kroz logor je prošlo 30 hiljada ljudi, žena i dece, od kojih je 10 hiljada streljano na brdu Bubanj, a veliki broj internirano u nacističke logore na teritoriji Austrije, Nemačke, Poljske i Norveške.

                        Od 147 logoraša, koji su pokušali bekstvo, uspelo je da pobegne njih 105, dok je njih 42 poginulo tokom bekstva.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare