LESKOVAC

(Piše : Sava Dimitrijević)

      Od toga da  smo – lopovi, kriminalci, izdajnici, prodane duše, špijuni, plagijatori –  ovih dana stigli smo do  pokliča iz dvorane Skupštine Srbije – Ako nećete vi NJIH – ONI će Vas!
       Tako smo od razbijenih i krvavih glava, tuča i prebijanja, mahanja pesnicama, blokada RTS-a i Rektorata, plagijata doktorata, psovki, neopisivo pogrdnih izraza, pretnji, pogrdnih naziva, demonastracija onih koji su za  NAS i onih koji su PROTIV NAS, autobusa sa sendvičarima, zlokobnih povika  i čega sve ne – stigli dotle da nas  pojedini vikači i bukači sa govornice u Skupštini pozivaju na – opasne podele i opake deobe!
     Puni smo usta i vrlo glasni kada govorimo da je naš cilj da – odemo u Evropu, na Zapad,  a istovremeno okrećemo glavu i čežnjivo gledamo-  na Istok. U poslednje vreme na  vrlo čestim konferencijama za štampu  ili pri otvaranju novih fabrika i drugih objekata – nismo baš sigurni da li nam se Predsednik obraća kao predsednik Republike Srbije, kao predsednik Vlade ili kao predsednik svoje  stranke. Istina je da su i prilike u kojima smo –  dosta  pomešane i različite i da su i novinari, verovatno dobar deo njih iz straha zbog egzistencije – deo ovog miljea smutnih prilika u drušvtu kakvo je naše  danas.  
          Na ovaj  opaki i opasni poklič izrečen u dvorani Skupštine – niko od prisutnih poslanika nije reagovao! Tačnije – niko mu se nije suprotstavio. U Skupštini,  koja bez poslanika opozicije sve više liči na onu poznatu  – PAČJU ŠKOLU!-  niko, dakle, nije ustao da pita  –  ko su to oni – NJIH  a ko su to – ONI! Iskreno – zar je trebalo to i očekivati ako se zna da su na sednicama Skupštine najgrlatiji oni poslanici, uglavnom uvek isti i uvek iz iste stranke –  koji obezveređuju i nipodaštavaju  sve ono što izgovaraju oni koji ne misle kao oni. I uvek pričaju – isto! Kao u pačijoj školi! To, reklo bi se i nije samovlašće  već je to, pre bi se reklo -. okupacija slobode  misli,  okupacija slobode da se kaže i zastupa ono što nije kako poslanici vladajuće stranke  misle i tvrde. Za takve glasnogovornike  vladajuće stranke– studenti, nastavnici, profesori, doktori nauka su – nepismeni i kako ti  doktori, profesori, akademici pri tolikoj neukosti – uopšte i mogu nešto pametno da kažu ili urade, a idu, zamislite  čak i dotle da obaraju doktorat jednog ministra finansija….
   Da čovek ne poveruje dokle sve   ostrašćenost može da  ide i seje mržnju i razdor umesto da stvara prostore za razumne razgovore i dijaloge.
     Tako smo stigli dotle  da nas pojedini vikači i bukači u Skupštinskoj dvorani, i ne samo tu i odatle – pozivaju na opasne i opake  podele i  deobe – na VI NJIH ili  ONI VAS!.
        A ko smo onda – MI  koji nismo ni NJIH a nismo ni  VAS!
        U takvoj  atmosferi koju često nekontrolisanim, ali i smišljenim izjavama  dovodimo do krajnje napetosti e da bi dokazali kako – mi iz  vladajuće stranke imamo apsolutno većinu i nesporivu  podršku naroda, a iz opozicije uzvraćaju – bojkotovaćemo izbore pa da vidimo da li zaista imate  i kolika je ta podrška za koju kažete da uživate u narodu –  ostajemo – MI! I to – MI je zapravo ona većina glasača za koju se bore  i – VI i – ONI – kako je to zloslutno uzviknuo onaj ,,narodni,, poslanik, ne izjašnjavajući se, pri tom  – da li je i on Vi ili je – ONI..
             U toj i takvoj atmosferi koja se, kako se najavljeni izbori približavaju – sve više rasplamsava i usijava, a izjave postaju sve nekotrolisanije, žučnije i preteće  – prave se veštačke afere, poturaju razne uvrede i laži koje su više za tužilaštvo nego da im se veruje, poturaju se milionske krađe, kriminalne radnje zbog kojih niko ne odgovara niti se podižu optužnice  – sve do špijuna iz prošlih vremena, gajenje  marihuane i do  trgovine oružja. Uz, čini se opravdane  optužbe  da se prodajom oružja bavi otac Ministra unutrašnjih poslova  – stigli smo, najzad  i do – fotografije na kojoj je puška uperena u grudi presdsednika države. Fotografija je objavljena u NIN- u  – listu za koga iz vladajuće stranke  kažu da ima više zaposlenih novinara nego čitalaca. Ali, i pored toga što je uticaj onoga što piše NIN – gotovo nikakav, s obzirom, na ,, vrlo mali broj čitalaca’’  kao i objašnjenja da je fotografija načinjena na nekoj izložbi oružja, dakle da njeno objavljivanje nema nikakve veze sa onim što ivladajuća stranka tvrdi  –  istog trenutka objavljena fotografija je postala  kao adut izvučen iz rukava i označena kao  nedvosmislen poziv na atentat na Predsednika. Naravno, čak ni sumanut čovek ne bi to pomislio. Ali, – ovo nije prilika da se o tome izjašnjavaju – sumanuti već prilika da se na opoziciju i sve one koji nisu za većinsku partiju  sruči ,,pravedan’’ gnev i ,,ogorčenje’’  naroda protiv poziva da se predsednik države ubije.I, naravno, organizuju se protesti podrške predsedniku sa porukom – stop nasilju!
     Zvuči nelogično, a to i jeste za čuđenje – kako to da proteste čiji je cilj da se predsednik zaštiti od atentata – organizuje većinska stranka koja tvrdi da ima nepodeljene simpatije naroda prema Predseniku i većinskoj partiji. Dakle – mitinzi vladajućih kao podrška Predsedniku a protiv – ,,jadne, bedne, nikakve, nesložne razbijene opozicije’’  koja se, istina je,  godinama deli i razvlači i tako otupljuje svoje šanse da prođe ako je ikako moguće  cenzus na izborima e da  i dobila bar neko mesto u poslaničkim klupama Republičke skupštine! I da takva opozivija nikome ne može ništa da naudi. Pa ako je tako – čemu mitinzi protiv onih koji nam ne mogu ništa!.

      I opet na um pada onaj ..narodni’’ poslanik koji je sa skupštinske govornice uzviknuo i poslao nam zloglasnu, opasnu i opaku poruku –ili ćete VI NJIH ILI ĆE ONI VAS! Niko  se u skupštinskoj dvorani tome što je ovaj ,,poslanik’’  izgovorio nije – odupro. Niti je on za sebe rekao da li spada u – NJIH  ili ONI. To se, valjda, pretpostavlja.
      A mi koji nismo ni Vi ni ONI, dakle – jesmo li MI – ono  jezgero naroda do koga je i poziciji i opoziciji itekako stalo. Ako u tome i nismo sigurni – više je nego sigurno da i ovi koji su na vlasti i oni koji su u opoziciji i žele da dođu na vlast, dakle i jedni i drugi  – itekako pomno osluškuju i prate  – šta ćemo reći i za koga ćemo se opredeliti kada budemo ispunjavali glasačke listiće. I da li ćemo izaći da glasamo, kako to pozicija priželjkuje ili – nećemo da  glasamo – kako to opozicija očekuje.    
    Ostaju, dakle,  mnoga pitanja koja traže naše odgovore –da li su nam potrebni LIDERI da bismo bili narod?!  

                    Ako je istorija učiteljica života – da li je slušamo kada nas upozorava da su deobe u minulom svetskom ratu u Srbiji izazvale bratoubilački rat, da te ožiljke još uvek nismo zalečili.  
      Da li smo kao komšije  – ILI VI ili smo ONI. I obrnuto. Kada   pozivamo jedni druge na komšijsku jutarnju kafu i kad se rukujemo – je li to prijateljsko rukovanje ili – licemerje! I ako to jeste da smo – licemeri – zbog čega i – zbog koga je to talo! Da li je to zbog  onih koji nas uveravaju da mi ne bismo ni bili – bez njih!
  Istina je – da će kad tad oni koji nas  sada uveravaju da ne možemo  bez njih – otići sa sa vlasti. Takođe je istina – oni na vlasti će se smenjivati, a mi  ćemo i dalje i uvek biti – komšije!