Održana sednica saveta Sajma etno hrane

LESKOVAC

U organizaciji Privredne komore Srbije – Regionalne privredne komore Jablaničkog i Pčinjskog okruga u Leskovcu je održana 46. sednici Saveta Sajma etno hrane. Sednice se održavaju po regionima u Srbiji, a na ovoj sednici se raspravljalo o pripremama za 14. Sajam etno hrane i pića, koji će biti održan krajem novembra u Beogradu. Mirjana Lukić, savetnik generalnog direktora Beogradskog sajma, kaže da je Beogradski sajam ponudio jednu verziju sadržaja savetu Sajma etno hrane i pića.

„Mi smo ponudili neke mogućnosti, odnosno partnere koji mogu da pomognu u promociji sajma, a sve to bi trebalo da bude u korist učesnika sajma. Tu ne mislimo samo na srpske privrednike, nego i na zaštitu tradicionalne hrane, identiteta našeg naroda i identiteta ishrane koju ti proizvođači neguju. Leskovac je, možemo reći, srce Srbije kad su u pitanju zaštićeni tradicionalni prehrambeni proizvodi. Tu se uvek misli na leskovački ajvar i ekonomske efekte koje on daje za proizvođače. Mi tu vidimo i jednu uspešnu priču o zaštiti geografskog porekla, o plasmanu, organizaciji proizvodnje… Dosadašnja iskustva su dobra, ali sigurno ima mogućnosti da se nešto nadogradi i poboljša u promociji naših proizvoda. Činjenica je da nas je Evropa prepoznala i da postoji interesovanje za naše proizvode, na nama je da svojim kvalitetom počnemno da osvajamo razna tržišta. Inače, obično na sajmu bude oko 350-380 učesnika od kojih je bar 30-ak iz Jablaničkog okruga koji su redovno zapaženi i osvajaju dosta nagrada.“

Gavrilo Veselinović, predsednik saveta Sajma etno hrane smatra da održavanje sastanaka po regionima doprinosi održavanju tenzije i interesovanja proizvođača u toku cele godine za Sajam etno hrane i pića.

„Iz godine u godinu sajam poprima sve veći značaj i ima sve više izlagača kako iz Srbije, tako i iz inostranstva. Dolaze ljudi iz Bosne i Hercegovine, iz Crne Gore, Italije, Grčke… Mi želimo da zaštitimo domaću, autohtonu proizvodnju domaćih proizvoda, kako u individualnom, tako i u društvenom sektoru. Osnovni cilj je da uključimo kompletnu ponudu ka našim potrošačima, da tu istu robu u sve većoj meri izvezemo u inostranstvo.“

Višedecenijsko iskustvo Milana Prostrana, ekonomiste koji je bio angažovan u vladi još u Jugoslaviji, govori da je poljoprivreda i prehrambena industrija jedna od grana privrede koja može značajno da doprinese jačanju države i da je Sajam etno hrane i pića jedna od manifestacija koja može tu da značajno pomogne.

„Sajam je već izrastao u jednu ozbiljnu manifestaciju, poprima sve više međunarodni karakter. Ali, moram da istaknem da ja pripadam grupi ljudi koja promoviše akciju „Kupujte domaće“. Kad mi zamere na tome, ja uvek navedem za primer francuskog predsednika Makrona koji se ne stidi da promoviše francuska vina, sireve, baget… On je rekao da, iako to nije potrebno u uslovima liberalnog kapitalizma, on to čini da bi podržao svoje farmere. Naši poljoprivrednici na tom tržištu mogu opstati jedino kvalitetom i autentičnim, autohtonim proizvodima. Zato je i naš prvenstveni cilj Sajma etno hrane i piće promocija naših proizvoda. Nama je najveći problem sitno i malo poljoprivredno gazdinstvo, jer je 77,8% poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji veličine od 0,5 do 5 hektara. Mi moramo te male, koji ne mogu brzo da prerastu u srednje ili velike, na neki način okupimo, da se sve to valorizuje.“

Milan Prostran je naveo i podatak da je Srbija u 2018. godini uvezla hranu za preko dve milijarde dolara.

„To se ranije kretalo na nekih 1,2-1,3 milijarde. To govori da je konkurencija žestoka, a da se mi na ovom surovom tržištu možemo boriti jedino kvalitetom koji najviše dolazi do izražaja na ovom sajmu.“

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare