NIŠ
Sigurna kuća za žene i decu žrtve porodičnog nasilja organizovala je okrugli sto pod nazivom „Nasilje u porodici- pravni okvir i praksa“. Predstavnici Sigurne kuće, pravosuđa i advokature saglasni su da mere koje država preduzima u borbi protiv nasilja u porodici daju rezultate, ali da uvek ima prostora da i oni više doprinesu.
Iz Sigurne kuće kažu da im se žrtve obraćaju sa poverenjem i nadom da će im oni pomoći, ali i da je najkritičniji period početak sudskih procesa jer se tada žrtve prvi put susreću sa nasilnikom nakon prijave nasilja.
„Ne smemo da dozvolimo da nasilnici smatraju da su jači od institucija i od države. Sigurna kuća je uvek tu da pomogne žrtvama. Različiti su oblici pomoći, mi pružamo zaštitu i psihosocijalnu podršku žrtvama, i jako je značajan individualno- savetodavni rad jer na taj način vraćamo samopouzdanje i samopoštovanje koje su žrtve izgubile. Nakon psihičkog osnaživanja, radimo i na ekonomskom osnaživanju uz pomoć Grada Niša. Grad obezbeđuje sredstva za njihovo dalje doškolovavanje i prekvalifikacije. Žrtve nakon toga dobijaju sertifikate koje važe ne samo u našoj zemlji već i u inostranstvu. Takođe, posredujemo i kod poslodavaca i pomažemo im da se zaposle i ekonomski osamostale. Boravak u Sigurnoj kući je privremenog karaktera i ukoliko im ne pomognemo da nastave i posle toga, onda to nije prava pomoć“, istakla je direktorka Sigurne kuće za žene i decu žrtve porodičnog nasilja Sonja Šćekić.
Od 1. oktobra 2019. godine stupio je na snagu Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, ali mnoge žrtve nisu upoznate sa mogućnostima ove vrste pomoći. Žrtve porodičnog nasilja su ovim Zakonom prepoznate kao zaštićene kategorije, odnosno sve žrtve nasilja bez obzira na svoje imovinsko stanje i finansijsku situaciju imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć. To pravo mogu da ostvare odlaskom u svoju Opštinu, odnosno jedinicu lokalne samouprave, gde popunjavaju zahtev i nakon toga dobijaju rešenje u kom je navedeno kom se advokatu konkretno javljaju za pomoć.
„Republika Srbije je donela niz Zakona koji su sada moderniji. Pre dvadesetak godina u naše krvično zakonodavstvo ušlo je krivično delo nasilje u porodici. Danas imamo i druga krivična dela, kao što su proganjanje ili polno uznemiravanje, koja štite žrtvu porodičnog nasilja. Imamo i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici za koji možemo da kažemo da ima pozitivne efekte koje smo očekivali prilikom donošenja, odnosno da je dao pozitivne rezultate. Sve se to, pre svega, odnosi na odnos državnih organa i institucija prema žrtvama nasilja i pružanju odgovarajućeg tretmana žrtvi, kako bi ona bila zbrinuta i kako bi kako bi, u okviru tih zakonskih normi, mogla da ostvari svoja prava i sačuva sebe i svoju porodicu“ naglasila je narodna poslanica i advokatica Jelena Žarić Kovačević.
Broj korisnika Sigurne kuće za žene i decu žrtve porodičnog nasilja Niš se stalno menja a trenutno ovde boravi ukupno 18 korisnika, odnosno 7 žena i 11 dece.