BRISEL
(FoNet)
Međunarodna pozicija Srbije ide napred, a sloboda izražavanja i sloboda medija
unazad, izjavio je danas u Briselu predsednik Nezavisnog
udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović, koji
smatra da je medijska scena u Srbiji strogo kontrolisana,
dok su novinari podvrgnuti raznim pritiscima, bedno plaćeni
i skloni autocenzuri.
Na konferenciji “Speak UP” o slobodi izražavanja i medija
na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, koju je organizovala
Evropska komisija, on je ocenio da u “Srbiji danas vlada
zaglušujuća tišina u kojoj se čuje glas samo jednog čoveka
i njegovih glasnogovornika”.
Tabloidizacija je fenomen koji dominira, ne samo medijima,
već i u društvu u celini, ukazao je Obradović, napominjući
da se u takvoj situaciji jasno oseća nedostatak kritičkog
dijaloga.
To nanosi veliku štetu evrointegracijama i započetim
demokratskim procesima u Srbiji, dodao je Obradović i
ocenio da je “teško opisati situaciju u kojoj se
napredovanje u evrointegracijama dešava paralelno sa
nazadovanjem u poštovanju osnovnih vrednosti Evropske unije
(EU)”.
Posebno je važno pitanje bezbednosti novinara, rekao je
Obradović i podsetio da se još ne znaju napadači na Davora
Pašalića, novinara FoNeta i nedavno zverski prebijenog
Ivana Ninića.
Srbija je u avgustu prošle godine usvojila set medijskih
zakona koji, bez obzira na sitne manjkavosti, ostavljaju
dovoljno prostora za medijsku reformu, istakao je
Obradović.
On smatra da su Zakon o informisanju, Zakon o eletronskim
medijima i Zakon o javnim servisima dobra osnova za
korenite promene, koje bi, uz adekvatnu primenu, dovele do
suštinski drugačijeg izgleda medijske scene.
Prema rečima Obradovića, Srbija ima zakonodavni okvir koji
bi mogao da oblikuje medijsku scenu na jedan sasvim
drugačiji način.
I upravo u toj činjenici vidim naš “put napred”, rekao je
Obradović, koji smatra da je neophodno insistirati na
doslednom sprovodjenju zakona.
Treba insistirati na rešenjima koja će dovesti do novog
kvaliteta na medijskoj sceni. Da se ne zavaravamo. Ne
postoji ni jedna vlast, pa ni ova u Srbiji, koja će se
dobrovoljno odreći uticaja na medije, ocenio je Obradović.
On je ukazao da, bez obzira na zakonska rešenja i
proklamovane ciljeve, očigledno postoje veliki otpori u
sprovodjenju medijskih reformi.
Istovremeno, naša decenijama slabljena profesija, poslednje
dve tri godine je dodatno oštećena i spolja i iznutra. Sve
to zajedno ima za rezultat okolnosti u kojima sama
profesija, bez podrške, nije u stanju da se, potpuno
posrnula, vrati sa propagandne na novinarsku stazu, rekao
je Obradović.
Siguran sam da ključ medijske scene u Srbiji zapravo drži
politička elita, dodao je Obradović, ukazujući da medijsku
zajednicu najviše brine što ne primećuje političku volju
vlasti da medijsku scenu posmatra kao deo demokratskog
procesa.
Naprotiv, često smo svedoci da pojedini političari svojim
postupcima pokazuju da i dalje vide medije kao sredstvo za
postizanje političkih rejtinga i manipulisanje javnim
mnjenjem, konstatovao je Obradović.
Osvrćući se na ulogu EU, on je predočio da se pitanja
medijskih sloboda prebacuju u drugi plan pod naletom
trenutnih političkih interesa, bez obzira da li se radi o
“Briselskom sporazumu”, regionalnoj stabilnosti ili
izbegličkoj krizi.
Prema rečima Obradovića, EU mora direktnije da insistira na
medijskim slobodama i da jasno stavi do znanja da je sloboda
izražavanja na samom vrhu lestvice evropskih vrednosti.
Samo na taj način države Zapadanog Balkana mogu da daju
punopravni doprinos razvoju EU, ocenio je Obradović i
nagpomenuo da je put slobodnog novinarstva istovremeno i
put demokratije i ljudskih prava.
Nema demokratskog društva bez slobodnih medija, nema
ljudskih prava bez slobodnih medija. Ali ni kritičkog
novinarstva nema u nedemokratskim, autoritarnim društvima,
zaključio je Obradović.