NIŠ
Polaganjem venaca na Spomenik vojvodi Petru Bojoviću, obeležene su 103 godine od oslobođenja Niša nakon tri godine okupacije u Prvom svetskom ratu. Vence su položili Vojska, predstavnici Grada i Gradskih opština, a svečanosti je prisustvovao i jedan od dvojice živih praunuka Vojvode Bojovića.
„Kada je on bio sahranjen nisu bile nikakve vojne počasti, čak je bio proglas na radio Beogradu da se ne prisustvuje sahrani tog narodnog neprijatelja. Zaprećeno je da onaj ko bude prisustvovao, odmah će biti saslučavan ili privođen. On je dovežen na taljigama iz svoje kuće do Novog groblja, u majčinom grobu bez ikakvih vojnih počasti“, kaže praunuk Vojvode Petra Bojovića, Branislav – Bato Bojović.
Vremena su se promenila pa se sada najvećim ratnicima Prvog svetskog rata u kome je Srbija pretrpela ogromne gubitke, ali je izašla kao pobednik, odaje pošta koju su i zaslužili.
„Srbija nikad nije vodila zavojevačke, već isključivo oslobodilačke ratove za svoju domovinu, kuću i porodice.Na žalost, zbog epidemiološke situacije, ovde ponovo nismo mogli da dovedemo decu. Ono što je najvažnije, jeste da mlada pokolenja vide i da se uče kako treba poštovati svoje pretke i svoju istoriju “, kaže Branislav Radovanović, predsednik Udruženja potomaka ratnika Srbije 1912-1920″.
Anđelko Milićević, član Saveza Udruženja boraca narodno – oslobodilačkih ratova istakao je da je Niš tada bio centar zbivanja i da je za vreme rata tu boravila Vlada kao danas u prestonici.
„Ne smemo da zaboravimo da šta nam se dešavalo, da naša mlađa generacija zna, a ne da nam drugi pišu istoriju van naše drage Srbije.Vi znate šta je bilo za vreme Prvog svetskog rata i šta je to bio, kako ga nazivamo, Veliki rat. Naš vojvoda, ispred koga sada stojimo, je taj koji je ušao u naš grad. Tu je bila Vlada, i tu se tada zbivalo sve kao danas što se dešava u prestonici. Ponosni smo što nam je danas i njegov unuk, koji je u godinama, došao i da je govorio o svom dedi sa ponosom“, kazao je Milićević.
Petar Bojović je u Prvom svetskom ratu bio komandant Prve armije. Kada je doneta odluka da se trupe povlače ka Albaniji, Bojović je tada (decembar 1915) postavljen za načelnika Vrhovne komande. Podneo je ostavku načelnika Vrhovne komande 19. juna 1918. godine, zbog neslaganja oko proširenja Solunskog fronta. Zatim je opet postavljen za komandanta Prve armije, kojom je komandovao i u bici kod Dobrog polja. Zbog ratnih zasluga 13. septembra 1918. dobio je čin vojvode.