LESKOVAC

O načinu trošenja para iz budžeta grada odlučuje uglavnom gradonačelnik a Leskovac je prljav, zapušten i sa infrastrukturnim problemima, ovo su stavovi učesnika u anketi Regionalne informativne agencije JUGpress.

Pokazuju da građani uglavnom nemaju dovoljno znanja o tome kako se troši novac iz lokalnog budžeta a većina građana smatra da ključnu ulogu u kreiranju budžeta i načinu trošenja novca iz njega, ima gradonačelnik.

Najveći broj učesnika u anketi svoje znanje o načinu donošenja budžeta ocenjuje niskim i srednjim
ocenamama – 26,8 odsto dalo je ocenu 2, 25,7 odsto ocenu 3, dok je čak 23,2 odsto svoje znanje ocenilo najnižom ocenom. Više ocene su znatno ređe, što ukazuje na opšti osećaj nedovoljne informisanosti.

IZVORI INFORMACIJA O BUDŽETU
Kada je reč o izvorima informacija, građani se najčešće oslanjaju na medije, koje navodi 44,2
odsto ispitanika, kao i na društvene mreže (26 odsto). Manji deo informacija dobijaju preko
poznanika, dok zvanične kanale, poput sajta grada, koristi tek mali broj građana. U odgovorima
na pitanje o drugim načinima informisanja dominiraju neformalni izvori, poput razgovora sa
drugima ili praćenja dešavanja „usput“, što dodatno potvrđuje slabu upućenost u zvanične izvore.

Građani su ovde imali više ponuđenih predloga za odgovor.

NEGATIVNA PERCEPCIJA TRANSPARENTNOSTI

Percepcija transparentnosti rada gradske uprave takođe je pretežno negativna. Najveći procenat
ispitanika dao je niske ocene, čak 69 posto učesnika je transparentnost ocenilo ocenama 1 i 2 dok
su visoke ocene gotovo zanemarljive. Ovakvi rezultati ukazuju na izraženo nepoverenje građana
kada je u pitanju uvid u trošenje javnog novca.

NE ZNAJU ZA JAVNE RASPRAVE

Skoro polovina učesnika u anketi, 49,1 odsto) navodi da ne zna da li grad organizuje javne rasprave o
budžetu, dok 14 odsto matra da se one i ne organizuju. Veliki udeo
onih koji nisu sigurni ukazuje na to da ove aktivnosti nisu dovoljno vidljive ili dostupne
građanima.
To potvrđuje i podatak da čak 90 odsto ispitanika nikada nije prisustvovalo javnim raspravama,
dok je svega oko 10 odsto imalo takvo iskustvo. Nizak nivo učešća dodatno govori o slaboj
uključenosti građana u procese donošenja odluka.

KO ODLUČUJE O TROŠENJU NOVCA

Na pitanje ko odlučuje o trošenju budžetskog novca, većina ispitanika (64,1 odsto) smatra da
ključnu ulogu ima gradonačelnik, dok manji broj vidi odbornike ili članove gradskog veća kao
donosioce odluka. Odgovori pokazuju izražen skepticizam i nepoverenje građana u formalne
institucije, uz čestu percepciju da se odluke donose van zvaničnih procedura. Kao formalni
donosioci odluka pominju se odbornici i skupština, ali uz napomenu da oni „samo usvajaju ono
što im neko drugi predloži“, odnosno da je njihova uloga svedena na formalno potvrđivanje već
donetih odluka.
Veliki broj odgovora ukazuje na političke strukture kao ključne aktere, uz direktno pominjanje
vlasti i stranke – „stranka“, „vrh SNS-a“, „SNS“, kao i pojedinačnih političkih figura poput
„Vučić“, „Vučić i Mesko“ ili „Vučić preko Meska“.
Značajan deo ispitanika smatra da odluke donose neformalni centri moći, što se vidi kroz
odgovore poput „investitori i biznismeni“, „ljudi iz senke“, „paralelne institucije“ ili
„organizovana kriminalna grupa“. U istom kontekstu pominje se i korupcija kao mehanizam
odlučivanja – „kome koliko treba, putem korupcije“.

Manji broj odgovora je neodređen ili bez konkretnog stava, poput „ne znam“, dok pojedini
odgovori ironično ili kritički komentarišu šire projekte i političke prioritete (npr. „EXPO“).
Ukupno posmatrano, odgovori ukazuju na dominantan stav da formalni institucionalni okvir
postoji, ali da stvarna moć odlučivanja leži u političkim i neformalnim strukturama van
transparentnog procesa.

KAKO SE TROŠI BUDŽET?

Takav stav potvrđuje i odgovor na pitanje o tome da li se budžet troši u svrhu poboljšanja
kvaliteta života građana – čak 87,2 odsto ispitanika smatra da to nije slučaj, dok tek 12,8 odsto
veruje da budžetska potrošnja doprinosi boljem životu. Ovi rezultati ukazuju na dominantno
negativnu percepciju načina upravljanja javnim sredstvima na lokalnom nivou.

ŠTA PREDLAŽU GRAĐANI

Odgovori građana na pitanje o tome u koje probleme bi trebalo uložiti više budžetskog novca
pokazuju širok spektar nezadovoljstva, ali se jasno izdvajaju nekoliko ključnih oblasti.
Najveći broj odgovora odnosi se na infrastrukturu, pre svega na loše puteve, neasfaltirane
ulice, rupe, nedostatak kanalizacije i vodovodne mreže. Građani iz različitih delova grada i
okolnih sela ukazuju na iste probleme – „ulice pune rupa“, „gazi se blato u 21. veku“, „nema
vode ni kanalizacije“, kao i na loše održavanje nakon izvedenih radova. Posebno se naglašava
zapostavljenost sela, gde, kako navode ispitanici, nedostaju osnovni uslovi za život poput pijaće
vode, puteva i javne rasvete. Sela koja su ovde građani navodili kao primere su: Rudare,
Šainovac, Bobište, Vučje, Bogojevce, Vinarce, Brestovac, Mrštane, Turekovac, Klajić, Šišince,
Karađorđevac, Kostroševci, Strezimirovac, Boćevica, Čukljenik, Nova Topola (kod Đinđuše),
Zalužnje, Razgojna, Sinkovce.
Druga velika grupa odgovora odnosi se na komunalne probleme i higijenu, uključujući prljav
grad, neuređene kanale i šahte, divlje deponije, nedostatak kanti za smeće i probleme sa
odvodnjavanjem i poplavama. Građani često ističu da se grad ne održava dovoljno i da su
osnovne komunalne usluge nedovoljne. Ovde su građani navodili sledeće: Vinarce, Brestovac,
Čukljenik, kao i pojedina gradska naselja poput Radničkog naselja i Zele Veljković (u kontekstu
smeća, kanala, rasvete i održavanja).
Značajan broj ispitanika ukazuje i na probleme sa parkingom i saobraćajem, uključujući
nedostatak parking mesta, lošu regulaciju saobraćaja, nebezbedne pešačke prelaze i potrebu za
javnim garažama i boljim javnim prevozom. Uglavnom se odnosi na sam grad Leskovac, bez
mnogo konkretnih sela, ali se pominju naselja: Solidarnost, Suva reka, Zele Veljković.

Veliki deo odgovora odnosi se na zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu. Građani pominju
loše stanje bolnica i nedostatak opreme, probleme u školama i vrtićima, kao i potrebu za većim
izdvajanjima za socijalno ugrožene, decu, stare i osobe sa invaliditetom.
Često se pominju i ekološki problemi, poput zagađenja vazduha i vode, nedostatka zelenih
površina i potrebe za boljim upravljanjem otpadom.

GRAĐANI UKAZUJU NA KORUPCIJU, PARTIJSKO ZAPOŠLJAVANJE, NESTRUČNI KADAR

Pored konkretnih problema, značajan broj ispitanika ukazuje na sistemske probleme, poput
korupcije, partijskog zapošljavanja, nestručnog kadra i nenamenskog trošenja budžeta. U više

odgovora izraženo je nepoverenje u institucije i način upravljanja javnim novcem, uz ocene da se
sredstva ne raspoređuju u interesu građana.
Manji broj odgovora odnosi se na kulturu, sport i razvoj grada, uključujući ulaganja u kulturne
institucije, javne prostore, parkove, igrališta i sadržaje za mlade, kao i na potrebu za ekonomskim
razvojem i otvaranjem radnih mesta.
Ukupno posmatrano, odgovori ukazuju da građani kao prioritete vide rešavanje osnovnih
infrastrukturnih i komunalnih pitanja, uz istovremeno izraženo nepoverenje u način na koji se
budžetska sredstva trenutno troše.

NEDOVOLJNO NOVCA ZA RANJIVE GRUPE

Rezultati ankete pokazuju da velika većina građana smatra da se iz gradskog budžeta ne izdvaja
dovoljno novca za rešavanje problema ranjivih grupa. Čak 89,3 odsto ispitanika odgovorilo je da
se nedovoljno ulaže u podršku ženama, mladima, penzionerima, siromašnima i manjinskim
zajednicama, dok samo 10,7 odsto smatra da su izdvajanja adekvatna. Ovakav odnos ukazuje na
izražen osećaj zapostavljenosti ovih grupa u budžetskim politikama.

Kada je reč o polnoj strukturi ispitanika, uzorak je gotovo ravnomerno raspoređen – 51 odsto čine muškarci, a 48,5 odsto žene, dok je 0,5% ispitanika navelo “drugi pol”. Ovakva raspodela sugeriše da su stavovi o budžetskim prioritetima prisutni u sličnoj meri među različitim polovima

Ovaj tekst nastao je uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru programa Mreža lokalnih inovativnih medija u Evropi – LIMENet koji u Srbiji sprovodi Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan. Za njegov sadržaj isključivo je odgovoran JUGpress i on ne odražava nužno stavove Evropske unije, LIMENet mreže, niti Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan.