NIŠ
Diskriminacija ko bućharipna hem tikoro stepeni taro sikavnipa samo i jek
taro pharipa kolncar o Roma svako dive arakhenape –šundilo avdive ko rotano astali
taro romano preduzetništvo kova ićerđape ko Media centar Niš.
Rodiba taro specifoično romano preduzetništvo ani Srbija , nakhađa
o Institut za ko teritorijalno ekonomsko buljariba hem o Yurom centar.
Rodibnasiri buti lelja 45 romane preduzetnici tari celo Srbija a o rezultatija
valjani te den zori te formulišini o predlog taro mere sar bi ćerenape po šukar
uslovija za ko zoraliba o romano preduzetništvo. Jek taro rešenje tari esavki rig
e romengoro šaj te ovel te ćherelpe rotarimo kova ka del šukaripe
za ko buljariba o romano preduzetništvo .
“Anglal o phiriba inele te arakhenpe o preduzetnici ano romano katanipa.
Palo adaleste, ćerđam o lil pućhibnasoro kova inele za ko klidime oblastija,
taj bućharipnasiri rotarime hem anketirinđam 45 registruime romane preduzetnici.
On najbut ćherena buti kote čistinena, reciklažno gunoj,poljoprivreda
hem okola so ćerena unikatna predmetija. Majbut preduzetnici
taro romano katanipa ule murša, kola ićherena o mikro preduzeće
kote ćherena buti đio enja bućharne. Po but i ano pućhiba I ćherutnengiri buti,
a svako amaro pućhavno vakerđa da maškaro bućharne isi bar jek manuš
kova nane prijavime “,vakerđa o rodipnasoro InTER-a Jasna Žarković.
Pale lakere lafija o finansiriba i jek najbari prepreka kolencar o ramane
bućharipnasere arakhenape. Najanglal adava i olengere love kolencar ćherena buti.
“Baro porezi hem o doprinosija za kola valjani te den love anena
đi o barjariba i sivo ekonomija. So na đanen šukar o zakonija hem o procedure
anela đi o bare ograničenja e Romenge kad lena te phraven po biznis.
Okova soi specifično za ko romano preduzetništvo ule predrasude taro okola
so ćinena hem o klijentija, kolaencar dikhenape svako dive”,
buljarda i Jasna Žarković
“Stimulativna mere za ko buljariba o preduzetništvo i tikore i već
beršencar ule ko po tikoro nivo. Te delpe dumo za ko zadrugarstvo
i pošukar rešenje nego korkorobućharipe , adalese so e manušenđe
delape prilika te ćheren nesavi po bari buti i te ikalen po bare investicije,
vakerđa o Osman Balić direktori taro YUROM centar.
Akaja rodipnasiri buti uli ki rig o projekti „Romsko preduzetništvo: izazovi i
perspektive“.Projekti kova anđape ano masek mart akava berš, i zorarđale
o Instituti za ko phravdo amalipa tari Budimpešta, a ka trajini đi o kraj akava 2016. berš.
Premalo popis sa e manušengoro ani Srbija kova ćherđape ko 2011.berš, ani
Srbija trajinena maškaro 150.000
Roma, a proceninipe da isi 600.000(podaci taro Savet Evrope).
Samo 28% taro sa o Roma kola trajinena ani Srbija đerdinena
ani grupa taro ekonomsko aktivna manuša ani Srbija.
Emilija Ostojić