NPS: Leskovac u doba Jure

LESKOVAC

Dok postoji prividna slika u javnosti da je Leskovac na pragu stare slave, nekadašnjeg
Malog Mančestera, a po „Fajnenšl tajmsu“ predstavlja mali raj za investitore, kao jedan
od najprivlačnijih gradova, oštar demanti daju upravo radnici koji rade kod tzv.
stranih investitora.
Sve tzv. investitore, Republika Srbija, tj. svi mi poreski obveznici finansiramo sa
desetinama hiljada, pa čak i stotinama hiljada evra po radnom mestu, dajemo im
besplatne priključke za struju, vodu, gas, besplatno građevinsko zemljište, dok oni
zauzvrat uplaćuju minimalne poreze i doprinose, od kojih ne može ni treći deo tekuće
potrošnje da se finansira, i zapošljavaju radnike koji imaju najniže zarade i drže se
na rubu egzistencije.
Iako su zahtevi radnika Jure potpuno opravdani, primarni problem ne leži u
rukovostvu Jure. „Riba smrdi od glave, ne od repa“ kaže izreka, a glavu predstavljaju
zakonske regulative i mehanizmi. Zakone predlaže Vlada ili poslanici, a oni se
usvajaju većinom glasova opet onih koji čine vlast.
Živimo u kapitalistički degenerisanom krematorijumu, sa liberalnim
karakteristikama, u kojem vladaju Zakoni koji rade isključivo u interesu krupnog
kapitala, a ne običnog čoveka. Da je ovo činjenica, potvrđuje “Credit Suiss“, koji je objavio
u „Wealth“ izveštaju gde jasno stoji, da u zemlji u kojoj polovina stanovništva prima 500
evra i manje od 500 evra mesečne zarade postoji čak 33.000 milionera i čak 48 ljudi koji
u totalu imaju neverovatnih 33 milijardi evra, dakle u proseku svaki 200 stanovnik
Srbije je milioner.
Nikada više milionera, nikada više sirotinje i nikada većeg raslojavanja u društvu.
Razmere pljačke ove države su nadrealne i neshvatljive.
A onda vam na kraju svake godine sednu tzv. predstavnici reprezentativnih sindikata
koji primaju dve ipo plate više od običnih radnika, ali eto „znaju“ kako živi obični
smrtnik, predstavnci Vlade i predstavnici poslodavaca i dogovore se koliko bi
trebalo običnom čoveku da preskrca kraj sa krajem, a da pritom ne umre od gladi.
Na inflaciju od 15%, najavljena poskupljenja, konstatni rast akciza i poreza, roba i
usluga, prosečan stanovnik Srbije sa minimalcem od 47.154 dinara koliko su
dogovorili predstavnici reprezentativnih sindikata, predstavnici Vlade Republike
Srbije i poslodavaca za 2024. godinu, može samo da gladuje ukoliko ne radi dodatne
poslove ili da pakuje kofere odavde. Rast minimalnog prihoda godinama ne prati cenu
miminalne potrošačke korpe, tako ne prati ni sad.

Na čelu države imamo ljude, koji se bave jedino populizmom i koji očigledno nemaju
rešenja da Srbiju izbave iz društveno-ekonomske krize, da smanje inflatorne stope,
kako bi prosečan građanin mogao da živi normalno od poštenog rada, dok svoje građane
posmatra kao roblje, koje može nekome da ustupi na određeno vreme, koliko to nekome
bude odgovaralo.
Sve što vidimo oko nas izgrađeno je kada Srbi nisu ni znali za pojam „strani
investitor“ nismo znali za taj pojam kada smo pravili termoelektrane, Đerdap, kada
smo pravili lekove u Zdravlju, kada smo imali Lemind, Graditelj, Mašinoteks, a danas
nas vlastodršci ubeđuju da mi zapravo ništa više ne znamo i da ako stranaca nema, mi
smo u potpunosti bespomoćni.
Stranci nisu došli ovde da razvijaju zemlju, to nije njihov posao, oni će doći i
napraviti takav pogon koliko im to bude odgovaralo, imamo za primer Džinsi u
Leskovcu, Geoksa u Vranju i mnoge druge, izvlačiće profit na poznate načine, koji su
većina legalni, jer je država takav sistem napravila, ostaviće radnike koji će živeti
sa platom od 400 evra i onda će na svaki pokušaj da im se potraži više, oni reagovati
tako što će zapretiti i reći ,“a ne znate postoji neko u Negiriji koji će da radi za za
350.
Bez domaće privrede i poljoprivrede, domaćih preduzetnika nema ni jake ekonomije,
privrede, a samim tim ni većeg i bržeg rasta, kao ni većih plata., saopštio je Gradski odbor Narodnog pokreta Srbije Leskovac. (NPS)

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare