NIŠ

Ukidanjem podsticaja za reciklažu, Vlada Republike Srbije dovela je u pitanje

opstanak čitave reciklažne industrije, ugrozila više od 15.000 radnih mesta i

otvorila prostor za ozbiljnu ekološku katastrofu. Posledice ove odluke već su

vidljive kroz gašenje kompanija, otpuštanja radnika i nekontrolisano odlaganje

opasnog otpada širom Srbije.

„Umesto da razvija zelenu ekonomiju i reciklažnu industriju po uzoru na evropske

zemlje, vlast je za samo nekoliko meseci ugasila sistem koji je Srbiji donosio desetine

miliona evra, zapošljavao više od 15.000 ljudi i sprečavao ekološku katastrofu.“

Još jedna neodgovorna i po posledicama katastrofalna odluka vlasti pokazala je

potpunu nesposobnost države kada su u pitanju ekologija, privreda, zdravlje građana i

očuvanje radnih mesta u sektoru reciklaže.

Odlukom Vlade Republike Srbije od 1. januara 2026. godine ukinuta je Uredba o

visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava za reciklažu, koja je predstavljala

ključni pravni osnov za finansiranje tretmana posebnih tokova otpada. Gotovo pet meseci

kasnije, država i dalje ćuti. Ministarstvo zaštite životne sredine ne nudi nikakvo

rešenje, ne vodi dijalog sa privredom i ne pokazuje odgovornost za posledice koje je samo

izazvalo.

Umesto da razvija održivi razvoj i cirkularnu ekonomiju kao jedan od ključnih

stubova savremenog društva, Vlada Republike Srbije postupa suprotno sopstvenim

strateškim dokumentima i evropskim standardima.

Posledice ovakve politike već su vidljive. Od početka godine nije preuzet nijedan

kilogram otpadnih električnih uređaja, guma, ulja, baterija i akumulatora. To praktično

znači da je za svega nekoliko meseci više od 40.000 tona opasnog otpada završilo ili će

završiti u životnoj sredini Srbije.

Elektronski otpad sadrži opasne materije poput teških metala, žive, kadmijuma,

olova i PCB komponenti, koje predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje ljudi, zemljište, vodu

i vazduh.

Dok vlast svakodnevno govori o „zelenoj agendi“ i evropskim integracijama, u praksi

uništava i životnu sredinu i čitav sektor privrede koji se bavi upravljanjem posebnim

tokovima otpada. Ovakve odluke direktno su suprotne direktivama Evropske unije koje

regulišu oblast elektronskog otpada, opasnih supstanci i cirkularne ekonomije.

Nakon brojnih upozorenja i bezuspešnih pokušaja dijaloga sa državom, reciklažne

kompanije bile su prinuđene da otpuste više od 70 odsto zaposlenih u svojim postrojenjima,

dok je veliki broj ljudi ostao bez posla gašenjem kompletne mreže sakupljača otpada.

Podsećamo da je ova industrija krajem 2025. godine zapošljavala više od 15.000 ljudi.

Posebno alarmantna situacija je u Nišu i na jugu Srbije. Iako Strategija razvoja

urbanog područja grada Niša i opština Svrljig, Merošina i Gadžin Han jasno prepoznaje

cirkularnu ekonomiju kao važan pravac razvoja, danas se upravo taj koncept sistematski

urušava.

Umesto razvoja EKO-parka i jačanja zelenih industrija, svedoci smo gašenja

kompanija koje godinama posluju u oblasti reciklaže. Primer kompanije „E Reciklaža“,

jedne od ključnih firmi u ovom sektoru, pokazuje razmere problema. Zbog novih pravila i

potpunog izostanka podrške države, ova kompanija više ne može normalno da

funkcioniše, a oko 300 radnika već je ostalo bez posla.

Međutim, posledice su mnogo šire. Gašenje ovog sistema ne pogađa samo zaposlene u

fabrikama, već i transportne firme, spoljne saradnike, partnere i hiljade sakupljača

sekundarnih sirovina. Procene govore da samo u niškom regionu čak 2.000 ljudi ostaje bez

izvora prihoda zbog urušavanja sistema izazvanog odlukama vlasti.

Posebno zabrinjava činjenica da lokalne samouprave ne reaguju, iako su razvoj

cirkularne ekonomije same definisale kao strateški cilj.

Istovremeno, najveće kompanije u Srbiji koje uredno plaćaju eko takse državi danas

više nemaju mogućnost da legalno i bezbedno zbrinu otpad koji proizvode. Umesto

funkcionalnog sistema, dobili su haos. Umesto podrške države, dobili su ćutanje

institucija.

Građani Srbije godinama su kroz kampanje učeni da opasan otpad ne sme završavati na

divljim deponijama i u prirodi. Danas ih upravo država svojim nečinjenjem tera da taj isti

otpad odlažu na mestima koja za to nisu predviđena.

Pored ogromne ekološke štete, Srbija trpi i ozbiljne ekonomske posledice:

• samo kroz poreze i doprinose na zarade više od 15.000 zaposlenih, država je mogla da

prihodyje između 25 i 40 miliona evra godišnje,

• kroz eko takse proizvođača i uvoznika prihodovale su se dodatne desetine miliona evra,

• uz dodatne prihode od PDV-a, poreza na dobit i transporta otpada.

Ukupan negativan efekat po javne prihode i ekonomiju Srbije procenjuje se na između

50 i 100 miliona evra godišnje.

Ovo nije administrativni propust. Ovo je strateška greška sa ozbiljnim

ekonomskim i ekološkim posledicama. Ovo je direktan udar na ekologiju, privredu i

evropsku budućnost Srbije.

Zbog nesposobnosti i neodgovornosti vlasti:

• hiljade ljudi ostalo je bez posla,

• ugrožene su čitave porodice i marginalizovane društvene grupe,

• desetine hiljada tona opasnog otpada završavaju u prirodi i ugrožavaju reke, zemljište i

vazduh,

• Srbiji preti ozbiljna ekološka katastrofa.

Zahtevamo hitno vraćanje i unapređenje pravnog okvira za finansiranje e-reciklaže i

razvoj cirkularne ekonomije, hitan dijalog države sa privredom i organizacijama civilnog

društva, kao i jasno utvrđivanje odgovornosti za urušavanje sistema upravljanja otpadom u

Republici Srbiji.

Jer država koja nije sposobna da upravlja sopstvenim otpadom nije sposobna ni da

vodi ozbiljnu politiku budućnosti i održivog razvoja.

Narodni pokret Srbije Niš,

Đorđe Stanković,

Narodni poslanik i odbornik Grada Niša. KOPIRA