NIŠ

Predlog novog Zakona o radu suštinski bi poboljšao položaj radnika i precizno definisao prava i obaveze radnika i poslodavaca, poruka je sa pete sedme panel diskusije USS ‚‚Sloga” održane u Nišu povodom predstavljanja “alternativnog” Zakona o radu, koji je pripremio Centar za dostojanstven rad uz podršku Internacionalnog centra ‚“Ulof Palme“.         

                      

Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije ‚‚Sloga” naglašava da je važeći Zakon o radu usvojen 2014. godine, u sezoni godišnjih odmora. Tadašnja vlada, zajedno sa stranim privrednim komorama, napravila je potpuno anti-radnički Zakon o radu koji je usvojen kako bi se, u tom trenutku, otpor radnika i sindikata sveo na minimum. Usvojen je bez ozbiljne javne rasprave, bez uključivanja medija i stručnjaka. Taj Zakon, oism toga što je loš on je prilično nedefinisan tako da u mnogim slučajevima je ostavljeno na slobodnu volju, pre svega poslodavcima da ga  zloupotrebljavaju i da ga koriste na način koji njima odgovara, kaže Veselinović.

                       „Mi smo zato krenuli u promociju jednog sasvim drugačijeg Zakona o radu koji su pravili stručnjaci iz oblasti  radnog prava. Njih jedanaestori je gotovo godinu dana radilo na njemu. I pored toga  što je zakon urađen do tančine ne postoji nikakva mogućnost za njegovu zloupotrebu ili mahinaciju. Usklađen je i sa svim međunarodnim aktima i ne postoje  nikakva mogućnost da neko kaže da će ovaj zakon da otera strane investitore jer se oni poštuju u svim evropskim zemljama Korišćeno je više modela više zemalja i ti  zakoni važe u Nemačkoj, Švedskoj, Hrvatskoj. Pored toga što obuhvata Zakon o radu, obuhvata još nekoliko zakonskih paketa, kao što su Zakon o štrajku, Zakon o inspekcijskom nadzoru, o Socijalno – ekonomskom savetu, agencijskom zapošljavanju, još nekih šest zakonskih rešenja“, ističe Željko Veselinocić.

                    Prema njegovim rečima tajmning za ponudu jednog ovakvog rešenja Zakona o radu je upravo sada jer sdašnja vlast priprema novi Predlog Zakona o radu a u planu je da se usvoji na proleće 2023.godine.

                   „Taj zakon se pravi u nekim kineskim , da li komorama, da li  savetima, i  mislim da će biti mnogo lošiji i mnogo nepovoljniji po radnike. Zato smo rešili da krenemo u ovu priču da javnosti ponudimo sasvim drugačiji zakon koji  bi bio pandem ovom „kineskom“ zakonu. Šta više zakon nije usmeren protiv poslodavaca.Šta više on  stimulišići za poslodavce, ali za one poslodavce koji hoće da poštuju radnička i ljudska prava radnika,a ne za one koji hoće ovde da dolaze samo da bi oteli profit, uzeli  novac od države, ne poštujući ni naše zakone, ni Ustav, ni sindikalno organizovanje. Kada se bude krenulo u tu neku  organizaciju novog zakona mi možemo da  ponudimo altentaivu i nešto novo“, objašnjava Željko Veselinović.

                 Osnovna stvar koja je ključna i koja se tiče poboljšanja položaja radnika je zarada.

                „Zarada je u ovom „alternativnom“ zakonu definisana na sasvim drugačiji način.Mi tražimo da minimalna potrošačka korpa bude minimalna zarada i da to  bude isključivo izuzetak, a da prosečna poztrošačka korpa bude  nešto što svaki poslodavac mora da ispoštuje.  To nije novi namet na poslodavce u smislu da ona sada moraju da daju  radnicima veće plate a državi  veće doprinose. To nije tačno. Ovde se na neki način poslodavci i stimulišu da im se smanji porezi i doprinosi, a da radnici dobiju veće plate. To je prva stvar, a sa druge strane definiše se i plaćanje prekovremenog  rada, postoji mnogo veća zaštita za trudnice, za porodilje, za  invalide i sve te osetljive kategorije stanovništva. Inspekciji rada se daju mnogo šira ovlašćenja nego što sada imaju“, dodaje Veselinović.

                  Zakon predviđa i uvođenje medijacije pre noko  bilo koji zaposleni dobije otkaz i ono što je najvažnije postoje sudovi rada.To su posebne sudske jedinice gde se one bave isključivo radnim sporovima koji bi trajali najduže šest meseci.

                „Sada sporovi traju po nekoliko godina. To se posebno zloupotrebljava u državnim firmama za obračun sa  političkim neistomišljenicima gde ljudi koji su dobili otkaz posle pet ili šest godina dobiju povratak na  posao ali sve to mnogo košta državu i nas jer mora da se isplate zaostale plate, sudski troškovi i još mnogo toga“, objašnjava Veselinović.

                Ono na šta Veselinović posebno akcentuje  to je  regulisanje rada po ugovoru.

                „To je i najvažnija stvar jer  se zapošljavanje ljudi po ugovoru ili preko Agencije i povremene i privremene poslove  zloupotrebljava dugi niz godina. Po sadašnjem zakonu  poslodavac posle dve godine rada na određeno vreme ima obavezu da radnika zaposli za stalno.Međutim, većina  kompanija to zloupotrebljava tako što posle tog vremena zaposlenom da  rešenje o drugom  radnom mestu. On radi isti posao kome je samo promenjen naziv. Mi stavili obavezu da posle godinu dana svaki zaposleni mora biti primljen za stalno. Ne postoji način da poslodavac to zloupotrebi. Tu je sistem probnog rada koji je mnogo važan. Ako za tri  meseci poslodavac ne može da ustanovi da li je neko dobar ili nije u svom poslu nema potrebe da ga drži deset godina po nekim ugovorima. Radnici koji rade preko Agencija za privremene i povremene poslove nemaju nikakva prava, nemaju pravo na godišnji odmor, na bolovanje, nemaju pravo na kredit, nemaju nikakve benifite koji imaju stalno zaposleni. Tu smo napravili  jedan takav sistem da posle tri meseca  probnog rada poslodavac mora da primi radnika. Agencije za privremen i provremene poslove mora da postoje jer ih ima i u evropskim zakonima, ali mi smo ih u ovom zakonu sveli na nivo omladinskih zadruga. Poslodavac može da angažuje radnike samo u slučaju kada ima povećani obim poslova. Ne postoji nikakva mogućnost da radnik preko agencije tu ostane godinama , a osim toga radnik  preko agencije ima ista prava  kao i ostali radnici“, ističe Veselinović.

              Alternativnim Zakonom o radu regulisana su još mnoga pitanja koja su sada „kamen spoticanja“ radnika. Smanjuje se radna nedelja, izbacuju rad nedeljom, zabranjeno je da poslodavci zovu zaposlene posle radnog vremena i mnogo drugih stvari koje idu na ruku radniku, i ovaj zakon ima rešenja i za takve slučajeve.  

              U radu na novom Zakonu o radu njegovi autori i predlagači su ostali usamljeni.

             „ Na žalost, predstavnici vladajućih stranaka se nisu odazvali ni na jednu od ovih tribina, dok su predstavnici opozicionih partija, pre svega mislim na Stranku slobode i pravde (SSP) i Demokratsku stranku (DS), uvek su prisustvovali našim skupovima. To govori da ova vlast sigurno neće učestvovati ni na koji način, čak ni sugestijama i predlozima ili dobrom namerom, i da ćemo morati da se oslonimo na partije opozicije koje će, ukoliko budu u prilici, podržati taj novi Zakon o radu. Mi očekujemo da, do izbora, imamo potpuno usaglašen dokument koji ćemo ponovo ponuditi svim političkim akterima i tada ćemo videti ko je od njih spreman da se zalaže za ozbiljan Zakon o radu, a ko će biti protiv toga“, kaže Veselinović.

                        Profesor dr Mario Reljanović, predsednik Centra za dostojanstveni rad iz Beograda i jedan od autora Zakona naglašava da je bazna ideja vraćanje radnika u Zakon o radu i vraćanje radnog odnosa u centar Zakona o radu.

                      ‚‚Nismo predvideli ono što danas nazivaju “rad van radnog odnosa” jer takav oblik rada nije predviđen ni u državama Evropske unije, vrlo retko se viđa. Želeli smo da pokažemo da je moguće napraviti savremen, moderan zakon koji jeste po meri radnika. Nismo zaboravili poslodavce. Postoje rešenja koja su i u interesu poslodavaca. Ono što je karakteristično za ovaj zakon, jeste da je u potpunosti harmonizovan sa pravom Evropske unije i propisima EU, i sa međunarodnim instrumentima, UN, Savetom Evrope, naročito sa Konvencijom Međunarodne organizacije rada“, istako je dr Mario Reljanović .

                         Svaka stavka je definisana, to je najbitnija novina predloga alternativnog Zakona o radu. Veća je zaštita trudnica i porodilja, agencijsko zapošljavanje je svedeno na sezonske poslove. Sudski radni sporovi mogu trajati najviše šest meseci. Novim kompleksnim predlogom novog Zakona definisani su i rad na određeno i zarada. Nakon sagledavanja iskustava radnika jer su pojedini i po 10 – 15 godina radili na određeno, predlog novog Zakona to onemogućava, pojašnjava profesor dr Mario Reljanović, analitičar iz CRD-a.