PREŠEVO

Novi predsednik opštine Preševo, Šćiprim Arifi, lider stranke
Alternativa za promene (AP), koja je osnovana pre samo godinu I po
dana, kaže u intervjuuu za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress
da su Albanci u Preševu, Bujanovcu I Medvedji  početkom devedesetig
glasali na referendumu za odvajanje ove tri opštine od Srbije I
pripajanje Kosovu ali da je tada  odluka doneta u drugačijem
političkom kontekstu, u vreme Slobodana Miloševića, I smatra da je
sada prioritet popraviti život gradjana Preševa I da svi ljudi u
regionu “žive zajedno u Evropskoj Uniji”.

O tome zašto govori albanski sa nemačkim akcentom I šta je bio motiv
da Nemačku zameni Preševom u ovom intervjuu.

JUGPress: Gospodine Arifi, kada ste došli na čelo opštine Preševo, šta
ste videli kao prioritet? Šta treba najpre ovde uraditi ?

Arifi: Dobro pitanje. U Preševu nemamo jedan prioritet, već mnogo
prioriteta. Svaka oblast u Preševu je prioritet. Daću Vam jedan
primer: šta je veći prioritet – da li to što Preševo nema kvalitetno
vodosnabdevanje ili to što nema mogućnosti za iznošenje smeća? Da li
je veći problem politizacija naših škola ili politizacija našeg
čitavog društva? Ovde je sve prioritet. Zbog toga je veoma teško
napraviti razliku i reći čemu treba dati veći prioritet. Ono što ja
pokušavam da učinim jeste da pokrenem nove procese u svakoj oblasti i
da tražim rešenja. Za 2 meseca koliko sam na ovoj poziciji mogu da
kažem da smo ušli u skoro svaku oblast, i da smo u svakoj započeli
novi proces. Imamo mnogo tehničkih i administrativnih problema, ali
ima i mnogo političkih pitanja. To je naš pristup u ovom trenutku.

JUGpress: kakv je budžet koji ste zatekli i u kakvom je stanju opštinska kasa?

Arifi: Uvek kada se menja lokalna vlast ili vlast uopšte postoji
finansijska praznina, i ovde je isti slučaj. Iz mojih kontakata sa
drugim opštinama i predsednicima opština čuo sam podatke o
astronomskim ciframa. Naš dug je oko 200.000 evra. To je dug koji nam
škodi, jer nas sprečava da usmerimo našu energiju na nove projekte,
ali je i dug koji nas neće previše opterećivati do kraja godine.
Predstoji nam i rebalans, i tako dalje, i tako dalje. Ako se na primer
uporedimo sa Vranjem, tamošnji dug je oko 2 miliona evra, što bi za
mene i za moj tim ovde bilo strašno. Dakle, imamo dug, radimo na
njegovom rešavanju, i pripremamo rebalans.

 

JUGpress: Kakav je ideja za sledeći budžet, šta će biti priritet?

Arifi: Imamo drugačiju filozofiju u pripremanju budžeta. Ako
napravimo poređenje – budžeti prethodnih godina su bili pravljeni tako
da se sprovode infrastrukturni projekti. Tokom proteklih 12 godina,
predsednik opštine i opštinska vlast je računala na to da će preko
infrastrukturnih projekata dobiti glasove građana. Ali to nije i naš
pristup. Mi ćemo sprovoditi samo kvalitetne projekte, projekte koji
dugoročno rešavaju probleme, projekte koji će biti dobro proračunati i
čija cena se ne povećava na osnovu veza između izvođača i opštinske
vlasti. Mi želimo drugačiji pristup, želimo da investiramo u ljude,
želimo da investiramo u obrazovanje, želimo da gradimo infrastrukturu
koja ima veze sa sadašnjim trenutkom. U Preševu imamo škole iz 60-ih i
70-ih godina koje je gradio Maršal Tito. Zbog takvih mnogobrojnih
problema, uzećemo na primer jedan projekat iz infrastrukture i
prebaciti naa obrazovanje. Takođe, imaćemo projekte u oblasti
zdravstvene zaštite, projekte koji se direktno tiču unapređenja
kvaliteta života. I ono što je još važnije, novi budžet će biti
usmeren na ekonomski razvoj. To je ono što je veoma teško za nas,
moramo graditi ekonomsku perspektivu. U Preševu imamo mnogo mladih,
akademski obrazovanih ljudi. Kada se oni vrate iz Albanije, sa Kosova,
iz Makedonije, Nemačke, Švedske ili Turske ovde nema posla. Moramo
uložiti novac da se izgradi sistem za ove ljude koji se vraćaju u
Preševo. To je nešto na čemu ćemo raditi u budućnosti.

JUGpress Da li ste do sada uspostavili kontakte sa centralnim državnim
organima u Preševu i da li očekujete pomoć države u stvaranju boljih
uslova za život u Preševu?

Arifi: Naravno. Prilikom konstitutivne sednice Skupštine rekao sam da
mi u Preševu želimo da sarađujemo sa republičkom Vladom. Odmah po
preuzimanju ove funkcije, kontaktirao sam republičke vlasti i imao
sastanke sa njihovim predstavnicima. Mi komuniciramo, i oni imaju puno
razumevanja za naš pristup. To je za mene veoma važno, jer je i
njihova obaveza da nam pomažu u ovakvoj situaciji. S druge strane, i
mi imamo obavezu da komuniciramo i sarađujemo sa njima. Ja se nadam da
je zajednički san svih nas iz ove oblasti ulazak u Evropsku Uniju. Kao
neko ko je rođen i odrastao u Nemačkoj, to je za mene normalan
koncept, pod kojim sam tamo živeo više od 37 godina. To je koncept
koji takođe želim da usvojimo i u Preševu i u Srbiji. Mi ne negiramo
konflikt koji se ovde dešavao pre 15 godina i tokom 90-ih godina, kada
je život bio veoma težak za ljude u bivšoj Jugoslaviji, Srbiji i Crnoj
Gori i Srbiji. A za nas kao manjinu bilo je teško da se borimo za naša
prava. Ali ta vremena su prošla, vremena koja ne moramo da zaboravimo,
ali moramo da gledamo napred. Ja želim da gradim mir, a ne konflikt, i
to treba svi da shvate, i Albanci i Srbi. Ja i ovi ljudi ovde nismo
zainteresovani za konflikte i za nešto što ne podrazumeva zajednički
rad. Mi ovde ne treba da živimo jedni pored drugih, već zajedno kao
Albanci, Srbi, Hrvati, Bošnjaci, Makedonci, Bugari, Rumuni. Možda je
moja prednost što nisam političar, pa ovo razumem bolje, ali ću
naporno raditi da izgradim most razumevanja. Znam da je to teško, jer
na svim stranama još uvek ima ljudi koji ne razumeju takvu misiju.
Živeo sam u Nemačkoj koja je do 1990. godine bila podeljena, i znam
šta znači biti graditelj mira. Želim da budem Helmut Kol, a ko će biti
Fransoa Miteran? Izaberite jednog, ja sam spreman. To je naš pristup,
mi ovde želimo da gradimo Evropu. Nadam se da ću u tome imati podršku,
a po informacijama koje dobijam imam je i od Albanaca i od Srba, i ono
što je naročito važno od međunarodne zajednice. Moramo shvatiti da je
to proces, ne pričamo o nečemu što će se desiti danas ili sutra, već o
nečemu na duge staze, ali neko mora da se toga i prihvati.

JUGpress: Dosta prašine su podigle dve Vaše izjave, naročito medju
Albancima koji se ovde bave politikom i na tom nacionalnom talasu
dobijju glasove, kao, uostalom, i političari na čitavom  Balkanu.
Jedna je da nije suština Vaše politike na insistiranju rezultata
referenduma iz 1992. godine već na obezbedjivanju boljih uslova za
život u Preševu. Šta to tačno znači?

Arifi : Mogu da ponovim ono što sam već rekao. Morate da razumete da
ja nisam protiv volje naroda. Ljudi su devedesetih pomoću demokratskog
mehanizma, što referendum jeste, glasali za odvajanje Preševa i
njegovo prisajedinjenje Kosovu. To je bilo devedesetih, ali mi smo i
dan danas deo Republike Srbije. Takođe, međunarodna zajednica govori o
nepromenljivosti granica. Ja ne govorim nešto što je za ili protiv
nečega. Samo želim da sprovedem ono što je mišljenje u međunarodnoj
politici. Moramo da shvatimo da ne možemo da radimo nešto što bi
uticalo na čitav region samo zbog neke istorijske povezanosti. Moj
otac i čitava moja porodica je glasala na tom referendumu, i oko 97
ili 98% ljudi je glasalo za takvu odluku. Ja to ne negiram, a dobro je
i za Vladu Srbije da ne negira, jer je to bio demokratski čin. Ono što
sam ja rekao jeste da moramo razumeti kontekst. Kontekst su bile 90-e,
režim Slobodana Miloševića, problemi u čitavom regionu uzrokovani
ratovima, itd. Ali sada imamo novi kontekst. Sada moramo da se
zapitamo šta je zaista naš prioritet, da li je zaista to autonomija?
Da li bismo rešili problem ako bismo dobili autonomiju? Prioritet je
popraviti kvalitet života građana Preševa. Prioritet sada i trend je,
za razliku od devedesetih, da svi žive zajedno unutar Evropske Unije.
To je više od autonomije. To su prioriteti u ovom trenutku, bez
negiranja prošlosti. Zdravo je i logično ne negirati prošlost, ali je
takođe i zdravo, logično i pametno osvrnuti se i videti gde smo sada,
kakva je situacija, kakav je politički kontekst, i ići ka tome, a ne
ka prošlosti. To je ono za šta se ja zalažem. Ako neko ima problem sa
tim, ja mu kažem da se opusti, i da još jednom razmisli bez emocija,
jer nema negiranja. Kada bih ja bio u situaciji da poričem, i ja ne
bih bio ovde u Preševu gde su moji koreni. Imao bih lep život u
Nemačkoj sa porodicom. Čitavu porodicu sam doveo ovde u Preševo gde su
moji albanski koreni.

Ja sam pomalo Nemac, ali sam više Albanac. I to je ono što je
interesantno, i kako ja razmišljam. Nije važno koje smo nacije, već
kuda idemo kao region. Bez negiranja sopstvenih ili tuđih korena, samo
gledanjem u budućnost i bez povratka u prošlost. Ja govorim o novim
generacijama. Nove generacije u Srbiji, Kosovu i Albaniji razumeju ono
što govorim. Ja to znam. Ali stare generacije još uvek imaju isto
razmišljanje, one ne razumeju, i dalje su emotivno vezane za neka
pitanja, što utiče da su ljudi i dalje polarizovani zbog emocija, pa
se njima još uvek može manipulisati. Ja nisam deo toga. Ja sam fer
igrač, i želim ljudima da kažem istinu, trendove, i gde treba da idemo
zajedno. Želim da budem dobar čovek sa dobrim komšijama, i da svi
živimo naše živote.

JUGpress: Da li očekujete da će ljudi u Preševu razumeti Vašu politiku
i apsolutno novu politiku koju promovišete? Da li će to razumeti
Albanci i Srbi u regionu?

Arifi: Već sam rekao – prvo ću posetiti srpsku stranu. Nove generacije
i oni koji razumeju aktuelne trendove znaju o čemu govorim. I ne samo
da razumeju, oni i žive na taj način. A što se tiče Albanaca – ovi
poslednji lokalni izbori u Preševu su bili jasna poruka za sve one
ljude koji su zainteresovani za ovaj region. Ono što govorim sada
govorim tokom proteklih godinu i po dana, govorio sam tokom izbornog
perioda. Pobedili smo na izborima upravo zbog toga, pobedili smo jer
ljudima govorimo istinu. Govorimo da nema promena granica i da se to
mora shvatiti. Za nas postoji samo jedan put, a to je zajednički put u
Evropu. To stalno ponavljam ljudima, kako pre, tako i tokom izbora, pa
ponovo sada. To je naš način. I srpski građani i srpska Vlada moraju
da shvate da je to bila naša poruka na ovim izborima – mi to razumemo
i to želimo.

Sada je albanska manjina loptu prebacila na drugu stranu, i ostaje nam
da vidimo kako će druga strana igrati sa tom loptom. U Preševu je na
prošlim izborima glasalo 16000 ljudi. Od toga je za nas i za naše
koalicione partnere glasalo 10000 ljudi. Stoga mislim da je većina u
Preševu razumela našu poruku i glasala za nju.

JUGpress : Kod Albanskih lidera sa juga Srbije, ili Preševskoj
dolini, kakogod ko zvao ovaj kraj, uobičajeno je da  „po svoje
mišljenje“ idu u Prištinu i Tiranu, kaoa što je kod srpskih lidera sa
Kosova uobičajeno da  po mišljenje idu u Beograd. Gde Vi idete po
svoje mišljenje?

Arifi: Da, ja imam sopstveno mišljenje u vezi toga. Smatram da na te
odnose moramo da gledamo kao na nešto sasvim prirodno i normalno. Ako
srpski političari sa Kosova idu u Beograd, ako albanski političari iz
Preševa idu u Prištinu i na Kosovo, ili ako mađarski političari iz
Srbije idu u Budimpeštu, ili bugarski političari idu iz Srbije u
Sofiju, moramo to da shvatimo kao nešto potpuno prirodno i u redu.
Činjenica je da su oni naša braća i da to ne možemo negirati. Moramo
da na te stvari gledamo puštenije. Primećujem i političku domenziju u
Vašem pitanju, ali bih želeo da to dovedem i na normalan, ljudski
nivo, da shvatimo da mi moramo da radimo zajedno u Evropi, imaćemo
zajedničke projekte, poslove, zajedno ćemo se obrazovati, imaćemo iste
standarde u obrazovanju širo regiona, i smatram normalnim da se
zajedno dogovaramo i koordiniramo pre nego što postanemo deo Evropske
Unije. Mislim da mmoramo biti opušteniji u vezi ovoga, normalno je da
imamo kontakte i pristup Prištini i Tirani, čak i Skoplju. Ja sam
čovek koji je navikao na rad sa ljudima, to je nešto što volim. U mom
karakteru je da budem lokalni političar, pa ću posećivati i druge
gradove, ići ću čak i u Manhajm u Nemačkoj, u grad u kome sam
odrastao. Kako će na to da se gleda? „O, on ide u Manhajm, šta li to
planira?“ Ali ne, idem u Manhajm, jer gradonačelnik Manhajma želi da
sarađuje sa nama, i mi želimo da sarađujemo sa njim. Sledeći put ću
možda ići u Tursku, u Istanbul ili Ankaru. To je nešto što je
apsolutno normalno, i što će biti naša politika. I politika šireg
regiona je veoma slična, svi radimo i zalažemo se za integraciju
čitavog regiona u Evropsku Uniju. To je normalan pristup za koji se
zalažu svi narodi koji žive u našem regionu. Mislim da je potpuno
normalno da radimo zajedno.

JUGpress. Da li Vi mislite da Albanci treba da imaju svog predstavnika
u Skupštini Srbije i da učestvuju na tim izborima.? Na poslednjim
izborima Vaša stranka nije učestvovala i nije se pridružila vašem
sadašnjem koalicionom partneru na tim izborima?

Arifi: Vraćamo se onome što sam već rekao. Po toj logici, apsolutno
je normalno i prirodno učestvovati i biti deo sistema. Mi jesmo deo
sistema. Svake godine budžet dobijamo od centralnih vlasti. Radimo na
osnovu zakona. Radimo na projektima zajedno sa ministarstvima i
organizacijama koje pripadaju ministarstvima. Dakle, zašto mi kao
pripdnici albanske nacionalne manjine ne bismo bili i deo sistema na
centralnom nivou? Zato da ne? To je logično. Ja sam apsolutno za to da
budemo deo sistema, i učestvovanje može da bude samo od koristi za
nas. Srbija je trenutno u pregovorima sa Evropskom Unijom. Sada je
trenutak i za nas da iznesemo i naše ideje i naše zahteve u te
pregovore, za koje se nadam da bi bili dobrodošli i za Evropsku Uniju,
i za Vladu Srbije, i za sve građane. Ako se vratimo na poslednje
izbore, na njima smo videli da uživamo podršku građana i po ovom
pitanju. Razlog zašto nismo učestvovali na njima jeste samo
administrativne i tehničke prirode, jer je u vreme održavanja izbora
naša stranka postojala tek oko jedne godine, i bilo nam je nemoguće da
se borimo na dva fronta. Bili smo skoncentrisani na lokalne izbore, a
u budućnosti ćemo svakako uzeti učešće, za četiri godine ili kada novi
izbori budu raspisani. Dakle, učestvovaćemo na narednim parlamentarnim
izborima, to je moje obećanje već sada.

JUGpress : Šta milsite o ideji koja se s vremena na vreme pojavlkjuje
„svi Albanci u jednoj državi“? Kako vidite tu „jednu državu“ za sve
Albance?

Arifi: Može se postaviti i pitanje o ideji Velike Srbije. To je isto.
Ljudi vole da budu zajedno. Naš pristup, pristup Vlade Albanije, i
svih drugih naroda koji žive u ovom regionu jeste sledeći: „Dobro,
imaćete Veliku Srbiju, imaćemo Veliku Albaniju, ali svi zajedno, u
Evropskoj Uniji. To je san, san koji su ljudi sanjali vekovima, i koji
im ne možete oduzeti. To ne bi bilo pošteno. Moramo pustiti ljude da
nastave da sanjaju taj san, jer je on dobar. Ali kao političari,
moramo ljudima staviti do znanja da se taj san može ostvariti, ali u
drugačijem sistemu, na drugačiji način. Ja sam živeo u Nemačkoj, gde
smo do devedesetih sanjali o zajedničkom životu Istočne i Zapadne
Nemačke. I ja sam kao dete sanjao taj san. I to se ispunilo, desilo se
unutar Evropske Unije. I to je ono što govorim, moramo da na ove
stvari gledamo opuštenije, da spustimo loptu na zemlju. U društvu će
uvek postojati ljudi koji su ili nacionalisti, ili liberalni, ili
demokratski nastrojeni. Ali politika koju mi vodimo se zasniva na
demokratiji, a u demokratiji je važno imati većinu. Ukoliko većina
kaže da želimo u Evrpsku Uniju, nema problema ako neki delovi društva
nastave da sanjaju stare snove, neki drugi sanjaju nove snove koji
imaju više povezanosti sa sadašnjim trenutkom. Što se mene tiče, nema
problema ako neki ljudi sanjaju o Velikoj Albaniji. S druge strane
imamo i ljude koji sanjaju snove o Velikoj Srbiji. Ja sam potpuno
opušten u vezi ovoga.

JUGpress: Sa ovog područja ljudi uglavnom odlaze u zapadnu Evropu. Vi
ste iz zapadbne Evrope došli ovde , u Preševo, da živite i bavite se
politikom. Koji je Vaš motiv za to?

Arifi: To je nešto što nosim iz detinjstva. Svake godine sam dolazio
ovde u Preševo, kao i svi Albanci koji žive u dijaspori. Ovde je za
mene bilo kao u zemlji čuda gde svega imam mnogo više nego u Nemačkoj,
i zaista sam se ovde dobro osećao. Od tada sam i ja počeo da sanjam da
dodjem i živim u Preševu. I moja supruga, koja takođe potiče iz
Preševa, je imala isti san – da dodjemo da živimo u Preševu i da
dovedemo našu decu da imaju mogućnost da žive u zajednici gde je
čitava njihova familija, gde je čitava zajednica u porodičnim ili
prijateljskim vezama. Želeli smo da naša deca sa nemačkog pređu i na
balkanski mentalitet, i da shvate da život nije uvek samo onakav kakav
poznaju iz Nemačke. Tako da smo bili u situaciji u kojoj smo imali san
iz detinjstva, u kojoj smo želeli drugačiji način obrazovanja za našu
decu, da im pružimo drugačiju perspektivu života. Onda sam došao ovde
i zatekao katastrofu – škole, putevi, voda, upravljanje otpadom,
politika, sve je bilo u katastrofalnom stanju. Takođe, ovde imamo još
jednu stvar, a to je stopa nezaposlenosti od 70%. Ovde nema ekonomskog
razvoja, i nema perspektive za život. Tako da je preda mnom bio izbor
– da se vratim u Nemačku i da priznam svojoj deci da je odlazak u
Preševo i na Balkan bila greška, ili da se borim da se ovakva
socijalna situacija promeni. Tako smo počeli. Razgovarao sam sa mnogo
mladih ljudi, i svi oni su bili spremni da se nešto pokrene.
Organizovali smo se na institucionalan način kroz političku stranku, i
izašli na izbore. Ispostavilo se da su ljudi dugo vremena čekali na
ovakvu političku opciju, na ovakvu alternativu za promene. I tako sam
se našao u poziciji da sada sedim ovde. Nema nikakvog plana, ovo je
previše dobro da bi moglo da se planira. Jednostavno, kao što sam već
rekao, bio je izbor između toga da nešto učinimo, ili da ostavimo
stvari da se nastave kao što su se dešavale i tokom proteklih godina.

JUGpress: Kada ste izabrani na ovu poziciju više Albanaca iz Preševa
nam je reklo da albanskii govorite sa nemačkim akcentom. Da li se to,
u medjuvremenu, popravilo?

Arifi : Kada biste otišli u Nemačku i naučili nemački, govorili biste
ga sa srpskim akcentom, to je potpuno normalno. Ja sam naučio albanski
kada sam se oženio. Tada sam imao 19 godina, i supruga me je naterala
da učim albanski, tako da sam ga kasno naučio. Osamdeetih godina kada
sam odrastao u Nemačkoj tamo nije bilo drugih Albanaca osim mojih
roditelja, koji su bili zauzeti poslom, pa nisu imali vremena da me
uče albanski. Ali da, ja pričam albanski, i ponosan sam što sam
Albanac, ali ponosan sam i što sam Nemac. Biti u takvoj situaciji mi
ne predstavlja poteškoće, i ne vidim razliku. Za mene je važno da me
ljudi razumeju. Nije interesantno kako govorim, već je interesantno
ono što govorim. A to što govorim je jedino istina o trenutnoj
situaciji i o budućnosti. I to nije moja interpretacija, već moje
prepoznavanje situacije u kojoj živimo i ka kojoj se krećemo. I da,
još uvek sam u fazi unapređenja znanja jezika, ali ne samo albanskog,
već učim i srpski. Moram da pričam  srpski, jer živim u Srbiji.
Problem je to što nemam dovoljno vremena, tako da idem polako. Ima
jedna izreka u Nemačkoj: „polako ali sigurno“.

JUGpress: Srpski učite već dva-tri meseca, da li ste ga naučili
dovoljno da možete da odete na Železničku stanicu i razumete  o kojim
svojim problemima Vam govore Srbi koji tamo žive?

Arifi: Ja sam predsednik opštine. Kao predsednik opštine, ja ne smem
da delim ljude koji ovde žive po nacionalnosti, ili po tome ko je u
većini, a ko u manjini. Za mene su svi jednaki. Albanac nije bolji
samo zato što je Albanac. Srbin nije bolji samo zato što je Srbin. I
jedan i drugi su bolji ako imaju sopstvene vrednoosti, ako doprinose
zajednici. To je ono što ih čini boljim. Moj pristup je isti – i prema
Albancima, i prema srpskoj manjini koja živi u Preševu. Svakako ću ih
obaveštavati o projektima, razgovaraću sa njima o njihovim problemima
da bismo mogli da pripremamo projekte. To je nešto što je za mene
apsolutno prirodno. Razumem Vaše pitanje i zašto me to pitate, ali
molim Vas da razumete i kako Vam odgovaram na njega. Verovali ili ne,
za mene je potpuno normalno da odem u naselja u kojima žive Srbi, da
ih pitam koji su njihovi problemi, i da zatim pristupim rešavanju
njihovih problema. Na isti način na koji bih išao i u mesta u kojima
žive Albanci da se obavestim i o njihovim problemima i da ih rešavam,
što je potpuno normalno. Ono što nije normalno je proteklih 12 godina.
Tokom proteklih 12 godina nije bilo takvog pristupa. Ovdašnja srpska
manjina je bila potpuno isključena iz svih razvojnih projekata, pa
makar oni bili i veoma mali. Za ovim stolom je do pre 3 ili 4 meseca
sedeo jedan apsolutno nacionalistički nastrojeni politički lider. Ja
nisam takav, i nemam takav pristup. Ja sam uvek bio u kontaktu sa
drugim nacijama, i možda je to razlog tome. Živeo sam u gradu u kome
živi 146 različitih nacija, i zbog toga na svakoga gledam na isti i
izbalansirani način.

JUGpress: U nezvaničnom razgovoru pre ovog intervjua ste rekli da
političar mora biti pripremljen za pozicije na koje dolazi. Da li ste
se Vi pripremali  za ovu funkciju i koliko dugo?

Arifi :Odgovor na ovo pitanje ćete čuti od građana. Ja za sebe ne mogu
reći da sam pripremljen kao političar. Ja nemam političko obrazovanje,
već dolazim iz ekonomske sfere i imam ekonomsko obrazovanje. Zato
možda ne umem da vodim politiku, ali umem da rešavam probleme, i to
veoma dobro. Tako da sa te strane smatram da sam pripremljen, a što se
druge strane tiče, odgovor treba da daju ljudi koji slušaju i razumeju
moje reči.